ОПРОШТАЈ ОД ВЕЛИКАНА НАШЕГ ГЛУМИШТА: Због Марка Николића ће Ибар стати

ОПРОШТАЈ ОД ВЕЛИКАНА НАШЕГ ГЛУМИШТА: Због Марка Николића ће Ибар стати

6 јануара 2019

СВЕЧАНИМ аплаузом са сцене Народног позоришта у суботу је испраћен првак ове куће Марко Николић. Пљеском пуним поштовања, љубави и топлине, толико дугим да се завеса пред његовим ликом спуштала два пута: био је то последњи „поклон“ позоришног барда, омиљеног глумца, пријатеља, колеге – са позорнице матичног театра коме је поклонио готово пет деценија верности.

– Драги Маре, драги мој друже, драги намћоре – рекао је Борис Пинговић, опраштајући се од дугогодишњег партнера. – Имао сам част да давне 1993. године своју прву премијеру одиграм са тобом, а ти си са мном 2018. одиграо своју последњу представу. У том затвореном, двоиподеценијском кругу збило се пуно тога. Ипак, издвојићу нашу заједничку слагалицу „Загонетне варијације“. Три стотине извођења по два сата, једнако двадесет пет дана које смо провели непрекидно на сцени. Један си од оних после којих Народно позориште више никад неће бити исто.

ГЛУМИЦА Боба Стојнић присетила се како су се седамдесетих година прошлог века упознали у кафићу „Жубор живота“:

– Пришао ми је младић, готово дечак, наклонио се и замолио за игру. Од тада, постали смо велики пријатељи и нисмо се раздвајали. Колико смо корака прешли на сцени и око ње, на турнејама, по Београду, поред реке – могла би да се споје два континента. Колико смо разговора водили, речи разменили, могло би да се сложи у године. Немогуће је да сва та љубав, пријатељство, сви ти кораци нестану. То негде постоји.

Како их је све под сводовима националног театра „воздизао“ до ганућа, смеха и искрене туге, сведочила је Љиљана Благојевић:

– Лидер на сцени, пун талента и доброте, неиспрљан славом и аплаузом, добри наш Марко. Лидер и у позоришном клубу, окружен пријатељима који једва да дишу док он говори. Међу 22 милиона Југословена његов Гига Моравац је био најпопуларнији. Кажу да је цела једна свадба на Цресу, са младом и младожењом, кумовима, напустила свечану салу и прешла у салон да гледа „Бољи живот“… Ономе, коме су се до пода клањали због маестралног Карађорђа, филмова и серија, позоришних чаролија, стаће на тренутак Ибар вода – нигде неће журити. Да чује о којим ће то јадима да јој пева велики Краљевчанин и велики Београђанин. Хвала ти на свему пријатељу, учитељу, брате!

СВЕ оно лепо што је имала да му исприча, а није стигла, покушала је да каже опраштајући се Светлана Бојковић:

– Волели смо се као два добра, стара другара. Радили смо играјући се и смејући се, ведро и лежерно. Тек када некога изгубиш онда дубоко у себи осетиш праву меру његове вредности. Маре мој, знај да остављаш диван, неизбрисив траг у нама као човек пун топлине, духовитости, са здравим осећајем за реалност. Уживали смо уз твоју песму и гитару. Био си велики глумац, сада одлазиш у сазвежђе најсјајнијих, оних који граде историју нашег позоришта. Драги мој Фуше, мајоре Ћирићу, мужу мој и незаброравни Гиго, понеси од мене велики поздрав тамо далеко…

Горица Поповић испричала је како је прошло само месец дана од тренутка када су се последњи пут растали, после снимања серије „Погрешан човек“.

– Пун ентузијазма, причао си о реци, пецању, рибљем паприкашу, о томе шта још треба да урадиш на чамцу. Стигли смо до твоје куће, рекао си: „Видимо се“. И то је било то… Преко 40 година познајем Марка, живели смо у два комшијска, лепа шумадијска града, Краљеву и Крагујевцу. Али, упознали смо се тек на академији. Ја бруцош, он апсолвент. Марко је одмах био веома тражен: играо је снажне, поуздане ликове, наочите јунаке, партизане, с брковима и мангупским осмехом. Публика га је обожавала, а он се с популарношћу носио господски, уздржано. Играо је с лакоћом, као да не глуми.

ПОСЛЕДЊИ се са сцене Народног позоришта од великог глумца опростио Драган Бјелогрлић:

– Како бити обичан, ненаметљив, а истовремено снажан и непоновљив? Хиљаде уметника потрошило је своје животе трагајући за том формулом. Наш Маре је тако рођен, а тако је и живео. Возио се градским превозом и дружио са аласима, комшијама, мајсторима, једноставним људима. Улоге није јурио, саме су до њега долазиле. А када дођу, није их правио. Он их је живео. Лишен амбиције да буде најбољи и најпопуларнији, био је и једно и друго. Упознао сам га као дечак на снимању филма „Бошко Буха“, као ратног команданта кога смо звали „Ћале“. Неколико година касније постао ми је и прави ћале у „Бољем животу“. Касније, при сваком сусрету сам га тако ословљавао, а он мени узвраћао „сине“…

Глумачком великану, пријатељу и колеге, као и много „обичног“ света, одали су последњу пошту, са сузама и цвећем на Новом гробљу. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана, а од њега се у име свих опростила Ивана Вујић, в. д. управника Народног позоришта:

– Поштовани и вољени, господине глумче. Све је у најбољем реду. Сцена је чиста и празна. Ваша публика је овде, са љубављу. Ваши шминкери, декоратери, реквизитери, колеге глумци, ваша честита породица, сви смо овде. По нашим обичајима, ово је други, најважнији дан у животу: први је када се рађамо, други када ћемо васкрснути. Бескрајно смо Вам захвални на свему што сте нам подарили, на служењу Народном позоришту, народу и публици.

КОЛЕГЕ ИСПРАТИЛЕ ВОЉЕНОГ ГИГУ

НА комеморацију у национални театар дошло је много уметника: Дара Џокић, Небојша Брадић, Радослав Зеленовић, Зоран Симјановић, Бојан Кривокапић, Ненад Стојменовић, Олга Одановић, Рада Ђуричин, Соња Јауковић, Злата Нуманагић, Анастасиа Мандић, Мима Караџић, Петар Божовић, Анђелка Тадић, Танасије Узуновић, Бранко Јеринић, Тања Шљивар, Жељко Хубач, Радмила Живковић и многи други.

Опелу на Новом гробљу присуствовали су Ивица Дачић, Драган Петровић Пеле, Радош Бајић, Миленко Павлов, Предраг Васић, Горан Султановић, Андрија Кузмановић, Цаци Михаиловић, Срдан Голубовић…

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u