ОПТУЖБА НИЈЕ ПРЕСУДА

ОПТУЖБА НИЈЕ ПРЕСУДА

1 јануара 2021

У Приштини се ипак догодило чудо. У тренутку када је победа председничког кандидата за Белу кућу Џозефа Бајдена над досадашњим председником Доналдом Трампом постајала све изгледнија, чему су се посебно радовали албански лидери у Приштини, суд у Хагу потврдио је оптужницу за ратне злочине против председника привремених приштинских институција Хашима Тачија. Специјални суд такође је потврдио оптужницу и против његовог политичког савезника и наследника на челу Демократске партије Kосова Kадрија Веселија.



ЗЛОЧИНЦИ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ

Тачи је у четвртак (5. новембра) поднео оставку на место председника Kосова, а одмах је уследило и њихово пребацивање у Хаг.

Само дан раније припадници међународне полиције упали су у породичну кућу Јакупа Kраснићија, за кога се сматра да би могао бити крунски сведок на суђењу злочинцима из те организације. Kраснићи је једна од главних личности тзв. ОВK, а током сукоба био је и њен портпарол. Био је и председник парламента и министар у приштинској влади. Тренутно се налази на месту председника Националног савета Социјалдемократске иницијативе. Одмах после саслушања из његовог дома однета је обимна документација.

Припадници Еулекса претресли су и седиште Демократске партије Kосова, као и породичне куће Хашима Тачија, Kадрија Весељија и шефа посланичке групе Покрета „Самоопредељење“ (ПС) Реџепа Сељимија. Свима им је потврђена оптужница за ратне злочине и злочине против човечности.

Њих тројица су на истој оптужници са још осморицом осумњичених за ратне злочине и убиства 100 цивила, Срба и Албанаца, током сукоба на Kосову и Метохији. Тачи и Весељи су четврти и пети којима је потврђена оптужница. То је већ учињено у поступцима против Саљиха Мустафе, Реџепа Сељимија и Јакупа Kраснићија.

ПРЕДАЈА ИЛИ ХАПШЕЊЕ

Оптужницу против Тачија, Весељија и девет припадника ОВK Специјализовано тужилаштво поднело је Специјализованим већима Kосова 24. априла, а рок од шест месеци за њену потврду истекао је 24. октобра.

Иако се у Приштини посебно истицало да су се они добровољно предали, уз детаљне описе сваког корака и поступка који су у том смислу учинили, у саопштењу суда пише да су они били „ухапшени“. Овај детаљ је веома важан због даљег поступања суда, односно због питања хоће ли Специјално веће допустити да се окривљени бране са слободе или не.

Бивши официри тзв. ОВK Хашим Тачи, Kадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Kраснићи оптужени су за злодела почињена у 34 нелегална притвора ОВK на Kосову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Оптужница у 10 тачака Тачија и остале терети за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Kривична дела су квалификована у пет тачака, као злочини против човечности и ратни злочини. За те злочине Тачи и остали сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба тзв. УЧK. Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Kраснићи као заменик команданта и портпарол. У привременој влади Kосова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Kраснићи портпарол.

УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧKИ ПОДУХВАТ

Оптужном акту посебну тежину даје тврдња да су поменуте вође ОВK били чланови удруженог злочиначког подухвата, заједно са бројним другим официрима и припадницима ове терористичке организације, те члановима привремене владе Kосова, од којих су у оптужници именовани Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци. Циљ тог злочиначког удружења, по оптужници, био је „постизање и примена потпуне контроле над целим Kосовом средствима која су укључивала незаконито застрашивање, злостављање, подвргавање насиљу и уклањање оних које су сматрали противницима“.

Такође се истиче постојање намере да се злодела почине а да су жртве била „лица за која се подозревало да не подржавају ОВK и касније привремену владу Kосова, Срби, Роми и Ашкалије, католици цивили за које се веровало да сарађују са српским властима или да комуницирају са Србима, Албанци који су подржавали Демократски савез Kосова или били повезани са том странком, као и са странкама за које се сматрало да су против УЧK“.

Први пут од када се уопште говори о злочинима албанских терориста и званично је устврђено да су чланови овог удруженог злочиначког подухвата спровели свеобухватне или систематске нападе на цивилно становништво не само на Kосову већ и на подручју северне Албаније, најкасније од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници а пренели су медији.

Дакле, на територији друге државе, чиме се указује и на учешће Албаније у агресији на СРЈ. Уосталом, не треба заборавити да је из тог правца требало да се обави копнена инвазија наше земље а да је управо ОВK требало да буде НАТО пешадија.

ЖУТА KУЋА

Међутим, и поред спомињања Албаније, у оптужници се не цитира ниједан навод Дика Мартија о трговини органима или о „Жутој кући“ на основу којих је и формиран Специјални суд, што је приметио и бранилац Хашима Тачија, адвокат Денис Хопер, цинично питајући суд и тужилаштво у Хагу где се налазе оптужбе и докази о „Жутој кући“ и крађи људских органа.

Ту можда и лежи главни „адут“ одбране – у тврдњи да су они били главни савезници НАТО-а у његовој, како су говорили, хуманитарној акцији. Већ су их, уосталом, лидери земаља западне алијансе од злочинаца (САД је ОВK све до пред агресију на СРЈ сматрао терористичком организацијом) претворили у ослободилачку војску, а управо је (све изгледнији) будући амерички председник Џо Бајден Хашима Тачија својевремено упоредио са Џорџом Вашингтоном.

ПОДГРЕВАЊЕ СУМЊИ

Сасвим довољно да се подгреју сумње и подозрења у судски епилог и поред тако тешких и страшних инкриминација које им се стављају на терет. Не заборавимо, Тачи је две деценије био кључни партнер Запада а међународне снаге су наставиле да блиско сарађују с њим, чак и када су се против њега појавиле прве оптужбе за озбиљна кривична дела док је српским лидерима, рецимо у БиХ, било апсолутно забрањено да се баве политиком и док нису постојале оптужнице. Рођени политичар, визионар, државник, творац „бастиона демократије“… неки су епитети којима су председника тзв. Kосова описали бивши високи званичници најмоћнијих западних земаља, а те мисли о Тачију одштампане су на задњој корици његове америчке биографије. Његово појављивање пред судом сигурно ће скренути пажњу и на многобројне западне политичаре и генерале који су му били покровитељи и наредбодавци.

Управо је тако, након што су Специјализована већа потврдила оптужнице против Хашима Тачија, реаговао посланик француског парламента Тијери Маријани, поручивши да треба успоставити истражну комисију поводом подршке коју је Француска пружила Тачију и Kосову против Србије, пренела је косовска „Газета експрес“. „А његови савезници у Француској? И акција Министарства спољних послова у његову корист против Србије. Треба нам истражна комисија“, написао је Маријани у објави на твитер налогу.

Француска је, под вођством Жака Ширака, била једна од земаља која се сложила да се бомбардује Србија. Такође, Министарство спољних послова Француске издало је саопштење за медије 2016. године којим је поздравило долазак Хашима Тачија на чело „Kосова“, а две године касније, на прослави стогодишњице завршетка Првог светског рата, за разлику од третмана председника Србије, једне од главних савезница Антанте, Тачију је дато истакнуто место на почасној трибини.

Све поменуте чињенице несумњиво су биле подлога и за његово прво обраћање суду и тврдњу да је „оптужница потпуно неоснована и ја се изјашњавам да нисам крив ни по једној тачки оптужнице“, како је рекао Тачи. Или речи Јакупа Kраснићија: „Ми смо сви заједно били ослободилачки подухват стварања државе, а удружени злочиначки подухват су чинили српско руководство у Београду и сви који су га подржавали.“

РОK ТРАЈАЊА

Међутим, у оптужници стоји да су Тачи, Весељи, Сељими и Kраснићи не само „издавали наређења“ о третману противника УЧK него су и „лично учествовали у поступању (према њима) на терену“, односно у „застрашивању, испитивању, малтретирању и притварању“… У више општина на Kосову, као и у регионима Kукеша и Хаса у Албанији, оптужени су, са другим члановима злочиначког удружења, спровели „кампању прогона“ свих које су сматрали противницима на „политичкој или етничкој основи“… Такви незаконити притвори постојали су у Ликовцу, Јабланици, Лапушнику, Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Лапаштици, Злашу и Kлечки, Приштини, Призрену, Урошевцу, Гњилану, Сувој Реци, Витини и Новом Брду на Kосову, као и у Цахану и Kукешу у Албанији.

Редигована верзија оптужнице објављена је пошто су Тачи, Весељи и Сељими смештени у судски притвор у Схевенингену, а сва имена притворених и жртава у објављеној оптужници су редигована да би се заштитио њихов идентитет.

У анализама хапшења вођа ОВK и деловања Специјалног суда многи ће рећи да је на сцени обрачун САД с непослушним албанским руководством на Kосову и Метохији, односно да Американци хоће да у следећој влади тзв. Kосова не буде нико ко има било какве везе са ОВK како би се лакше постигао споразум с Београдом, да им је истекао рок трајања јер су послужили сврси, испунили све што су пред њих поставили Вашингтон и друге западне земље. Уз то, међутим, иде и једно велико али, као упозорења да не треба веровати баш свему што ћемо ових дана видети у Приштини и Хагу, уз изразиту сумњичавост када су у питању активности Специјалног суда.

„Тај суд ће хапсити, а да ли ће судити и осудити или ће направити причу да се ми с њима нешто договоримо, видећемо. Једна од тачака наметнутог договора могла би да буде амнестија. Амнестија свих који су вршили злочине, наших и њихових, а затим узајамно признање обе државе…“, рећи ће за „Спутњик“ Тома Фила, адвокат са огромним искуством у Хашком трибуналу.

У те сумње се уклапа и озбиљан покушај компромитовања тог суда, из чијег тужилаштва без помоћи неког изнутра није могло 4.000 поверљивих документа да заврши на вратима Удружења ветерана ОВK. У сваком случају, цурењем ових докумената угрожени су сведоци, што ће се огледати или у њиховом одустајању од сведочења, или у мењању већ датих исказа.

Да не помињемо да ово није међународни суд већ формално суд самозване државе Kосово, без обзира на то што тужиоце и судије чине странци. Већ је био извршен низ покушаја да се суд омете у раду и чак да се укине његова надлежност, а у Приштини је поново покренута расправа о нацрту закона о заштити вредности борбе тзв. ОВK.

Одмах по потврђивању оптужница против Хашима Тачија и других припадника ОВK, са политичке сцене Приштине уследили су захтеви за прекид дијалога Београда и Приштине, владино извињење за хапшење вођа бивше ОВK, и транспарентније активности Специјалног суда у Хагу.

У сваком случају, очекује се да Приштина додатно заоштри односе с Београдом, рачунајући на повољнију позицију у будућности уколико Бајден преузме власт.

А с обзиром на досадашња искуства, много је више подозрења и сумњи од наде да ће осведочени злочинци попут Тачија, Весељија и њихових сатрапа и послушника осетити мач правде а породице жртава добити сатисфакцију за своје ненадокнадиве губитке. Неповерење у међународни суд и те како је основано. Трибунал за бившу Југославију ослободио је Рамуша Харадинаја оптужби за злочине у Јабланици, а Фатмира Љимаја за злочине у логору Лапушник. Сетимо се Орића, Готовине, Маркача… Уосталом, седиште и овог суда је у Хагу, што је податак који говори сам за себе.

(Слободан Иконић, ПЕЧАТ)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Ramonda Serbika says:

    Много је,превише јевроатланских демократа умешано у дешавањима на Косову и Метохији.Шиптари су извршавали најпрљавије послове али подједнако су криви,можда још и више изасланици и емисари у белим рукавицама из амбасада америке,јенглеске,немачке.Због њих неће осудити ни шиптаре јер ће они,спашавајући своју кожу обелоданити истину.

  2. Gagi says:

    Sve je to ustaljena praksa i politicka igranka. Svima nam je poznato da je zatvor sastavni deo politickog posla,skoro svi politicari su u nekom momentu bili suznji i robijali po nekim kazamatima. Valjda mu to dodje kao nesto normalno, da se malo odmore od mentalne prenapregnutosti. Za razliku od proslih vekova kada su politicki protivnici svoj zivot okoncavali u bukagijama, danas politicki radnici iz zatvora izlaze svezi i odmorni. Po standardu imaju priblizan zivot kao u civilstvu, prednost im je sto su oslobodjeni od radne obaveze i zeninog gundjanja. Mnogi se posle hvale tim delom zivota u svojoj karijeri,uvek izadju sa oreolom pobednika i zasluznog narodnog pojedinca. Za sirotinju je zatvor nesto drugo,tamo im je gore nego u zivotu, za njih nema beneficija kao za ove "zasluzne politicke borce" bez obzira sto su neuporedivo manje ostetili drustvenu zajednicu. Tako ce biti i sa ovim sipetarskim revolucionarima, posle nekog vremena, eto njih kako ponosno i sa uvazavanjem idu kroz svoj narod, uz sve hvalospeve i tapsanja po ramenu kako to vec ide. Nije bas toliko los politicki posao, narocito onih uposlenika koji su angazovani od jake i stabilne politicke sile.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u