ОТВОРЕНО ПИСМО ИВАНА ТАСОВЦА: Влада страшног Александра Вучића и његовог Гебелса!

ОТВОРЕНО ПИСМО ИВАНА ТАСОВЦА: Влада страшног Александра Вучића и његовог Гебелса!

9 новембра 2015

tasovac ivan 4Министар културе и информисања Иван Тасовац упутио је отворено писмо медијској сцени које преносимо у целости:

Што би рекао Александар Родић – где престаје страх, почиње истина. Апсолутно сам сагласан.

И признајем да сам, веома дуго имао страх од медија, и од онога на шта су све спремни када им саопштиш неке истине.

Али, сваки страх, па и мој, мора негде да престане.

Мој, ево, на Танјугу и Куриру.

Први су, последњих дана, постали, преко ноћи, кичма српског новинарства, темељ и окосница националног идентитета и државног суверенитета, најсјанији од свих сјајних драгуља домаћег журнализма, а други, опет преко ноћи, највећа жртва цензуре, аутоцензуре и притисака на медије.

Прве сам, како видим из осталих медија, лично угасио, а друге сам, као министар информисања у овој земљи, изгледа изложио прогону и цензури, у тој мери, да су, на крају, морали да напишу отворено писмо, читавој Србији.

А све је почело тиме, што су и једни и други сазнали истину.

Танјуг – да нико неће да га купи.

Курир – да постоје извесне, законске, препреке да он купи Политику.

Да све буде црње, ова влада се, па ни ја, нити било ко други, укључујући ту и премијера, није мешала ни у куповину Танјуга, ни у некуповину Политике. Једино се, у оба случаја, позивала на стриктно поштовање закона.

У случају Танјуга, тражено је да се, у року од 15 месеци, од оног дана када је, у складу са усвојеном медијском стратегијом, изгласан сет медијских закона, припреми за приватизацију, нађе купца, или пријави за поделу бесплатних акција запосленима.

Пошто ништа од тога нису урадили, господа из Танјуга су одлучили да се прогласе за жртве, и да своју одговорност пребаце на владу.

Пошто су драгуљ и кичма, ко год неће да им помогне, а пре свега влада, пристаје, у старту, да буде проглашен за онога ко ломи новинарске кичме и гаси медије.

А то што такав драгуљ нико на овом свету није хтео да купи, то што су неодговорни према себи и запосленима, то што нису способни да постоје без државних, то јест пара пореских обвезника – нема везе.

Као што никакве везе нема то што сваки закон треба да се односи на све и да важи за све. За њих – није потребно. Прогласили су се превише важним да би било шта за њих важило. Па и закон.

У томе им се, по сопственој важности, придружио и Курир.

Зато што, у овој нити у било којој другој земљи, није довољно да објавише да си власник Политике, да би то и био.

Закон прописује низ претпоставки које најпре мораш да испуниш, од оних које предвиђа сам уговор, ако га има, до оних које претпостављају важећи прописи у свакој земљи, а могу да буду везани за порезе, бонитет, порекло новца, монополски положај, или било шта друго што је законодавац предвидео.

Курир, дакле, још није постао власник Политике, а не кажем, нити ћу да се у то мешам, да то и неће да буде, када испуни све законске претпоставке, али је, уместо тога, и због тога, постао највећа жртва прогона, од Беча до Владивостока.

И опет је крива влада, а самим тим и ја, јер га, како наводи притискамо.

И пошто сам лично одговоран, хајде нешто да кажем о тим притисцима.

Да почнем од Курира. Његов оснивач је ухапшен и послат у затвор. Усвојен је медијски закон по којем и за све остало што неко пише, такође може да следи затвор. Представници владајуће странке су добили своје канцеларије у Куриру и дневно га уређују. Курир је натеран да, за туђе паре, иступи као купац разних медија, а све за владајућу странку.

Ужасно, зар не?

Једино што се није догодило ни данас, ни јуче, ни у последње три године. Догодило се, заиста, тамо 2008, 2009 и 2010. године, у време владавине Демократске странке, у време неких других министара културе и информисања, али, све то, није било довољно да страх престане и да се појави писмо којим се Курир извињава Србији и говори – Доста!

Изгледа да се људи у Куриру, у то време, нису осећали довољно важни. Данас се осећају. И, лично ми је драго због тога.

Као што ми је драго што се ЦИНС пријавио на конкурс за пројектно финансирање и затражио, од државе, више од два милиона динара, да пише о држави. Одлучиће комисија, али, бар за почетак, ова влада је то омогућила.

Као што је, у последње три године, дакле у време владе страшног Александра Вучића, његове аутократије, цензуре и прогона, и његовог невидљивог министра информисања, омогућила да добијемо сет медијских закона на које нико у Европи није ставио ни једну промедбу, и омогућила да држава изадје из медија, и да институције коначно добију шансу да се конституишу и да раде по правилима која ваżе за све, то јест да сви медији имају једнаке стартне позиције, а не да неко буде важнији а неко мање важан.

И некако, у то доба највеће цензуре, аутоцензуре и гашења медија – медији имају већи простор и слободу да пишу о чему год хоће и како год хоће, и при том су, институционално, заштићени више од било ког политичара, па и самог премијера.

Сет закона о информисању предвиђа право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мисљења. И не може због тога да им престане радни однос, да им се смањи уговорена зарада, нити могу да због истините тврдње, става, на било који начин буду дискриминисани.

Имају право да одбију налог уредника, да се не потпишу испод измењеног или нарученог текста. Могу слободно да оснивају удружења, и та удружења могу да се удружују због наступања пред судом.

Дефинисан је и, по први пут, јавни интерес у области јавног информисања који казе да је истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана, управо тај јавни интерес.

Све то су, током ове владе, добили медији.

Али, добили су још нешто. Одговорност за то шта раде и како раде. Одговорност за читаоце, за своје пословање, за поштовање основних узуса професије. И то, та одговорност, није у рукама владе, него је остављена њима, да њоме рукују у оквиру професије и разних својих удружења. И то им се, ни најмање не свиђа.

Зато, када не могу да надју купца, или организују наплату претплате, кукају на владу. Када се посвађају медјусобно, власници једних медија, са власницима других, опет кукају на владу. И тврде да су изложени цензури и аутоцензури.

Без обзира на то што им држава није бранила да, на пример, учествују у политичкој кампањи у сасвим другој држави, и то отворено навијајући за једну политичку опцију. Нешто им није радила аутоцензура када су на насловној страни обајвили – Мило пао.

Нити је било какав облик цензуре, или аутоцензуре примећен када су у свађи са другим власницима медија користили своје насловне стране и то на највулгарнији начин, што је, и иначе, нека врста правила у српском медијском простору, који, по закону, уређују сами медијски радници.

Ништа од тога. Аутоцензура постоји само у случају Александра Вучића, и мене као његовог Гебелса.

И ми смо и цензуру увели, и то такву да нема дана да Курир, и сви остали, не пишу о мени, а и о њему и, посебно, његовим кадровима.

И то је у реду. Пишите.

За то се ова влада и борила.

Пишите о свему и пишите свима, целој Србији, Извињавајте се и кукајте, али једну ствар немојте да заборавите.

Закон ћете морати да поштујете. И само по том закону, и у складу са њим, ћете и да постојите и да купујете друге медије.

А ваше колеге, оне у чијој је одговорности средјивање медијског простора и преузимање одговорности за стање у којем је, нека саме кажу, коначно – да ли је ова влада та која је нешто радила и урадила за медијски простор у Србији, или сте то ви, из Танјуга и Курира.

Иван Тасовац

(Политика)

KOMENTARI



9 коментара

  1. Vuk Samotnjak says:

    U toj tvojoj gebelsovskoj prici, sve na tebe lici. Tebe su svi u zivotu zajebali pocev od onog ko te je pravio i rodio pa preko picoustog i frizera, pa si se ostrvio da to vratis srpskom narodu! Nije te dzabe umobolni lazov postavio na mesto koje je nekad u vreme zutih drzao gensek beba popovic. Navukao si zavesu na Srbiju po naredjenju picoustog sluzinceta malih nosatih varvara i uzurpatora, misleci da ces ziveti jos sto godina i jos za sve to vreme biti deo slugeranske i lopovske kamarile, koja ima zadatak da potpuno unakazi Srbiju da se nikad ne oporavi ( madlen olbrajt je rekla 99. godine da ce resiti "srpsko pitanje" tako da ce Srbi biti mirni narednih 200 godina). Polako rogati: Sve sto ide brzo dolazi! Najebaces! Svi sete najebati!

  2. преровац says:

    Село ( Србија ) гори - а министар се Не чешља.

  3. da dodam says:

    Sramota ovakav čovjek ministar važnog resora a on nema petlj nizaša radi šta mu gazda naredi a usko je specijaliziran da glumi ludu.

  4. Niki says:

    Gospodine ministre trebali ste se zadržati samo na prvoj rečenici. Sve ostalo je suvišno. Gospodin Rodić je, kako sam kaže, dugo pristajao da piše neistine (sasvim sigurno u strahu) i rešio da to saopšti javnosti, da se sazna istina, mada javnost veoma dobro zna kom mediju sme verovati (a danas se takvi mediji mogu pobrojati prstima jedne ruke).

  5. ЗЛАТИБОРСКИ ОВАН says:

    patolosko pravilo kao konstanta, padaju sve maske i zablude kao fenomenu o zapadnim vrednostima.Drze nam se lekcije o mitu i korupciji, a nesto slicno kao u Hrvatskoj sa slucajem Sanader, i ovde je upletena jedna zapadna firma u radnjama mesetarenja. Evo kuda nas to vodi diktatura ideologijebez alternative!!? https://tinyurl.com/nrswj9f

  6. Apis says:

    Tasovac je idealna maskota Vučićeve vlade. Svi su mislili da je ministar kulture najveća nakaza u vladi. Sad otkrivamo da su svi drugi jos gori od njega. Tako je kada nam vladu biraju iskljucivo ambasadori ,,demokratske evrope".

  7. Tina says:

    Ne laskaj sebi ministre, nisi ni G od Gebelsa, Gebels sedi u ružičastoj televiziji a ti si samo Vučićev mali od palube, obični Kekec.

  8. ПАВЛЕ says:

    IZDAJA NACIONALNIH INTERESA SE NEKAD ZVALO, M E T A K !

  9. miroslav says:

    Tina,komentar,bravo.Mitrovic sem sto je Vucicev Gebels jos i makro, kokainski zavisnik.Pink je leglo droge,prostitucije i jos kojecega.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u