ОВО ЈЕ ИСТИНА О ЊЕМУ! Разоткривање Вука Драшковића! ЕВО КО ЈЕ ОН ЗАПРАВО!

ОВО ЈЕ ИСТИНА О ЊЕМУ! Разоткривање Вука Драшковића! ЕВО КО ЈЕ ОН ЗАПРАВО!

4 маја 2017

На Васељенској телевизији, из текста Ненада Зорића “Како је Вук Драшковић постао Жаре Магаре” (http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-је-vuk-draskovic-postao-zare-magare/), објављеног 30. априла, сазнајемо да “данашњи Вук Драшковић фанатично напада све оно за шта се онај некадашњи Драшковић фанатично залагао”.

Не би се баш могло рећи да је Вук Драшковић толико ефикасан у потрази за “друштвеним путовима”.Не бих се том особом ни сада бавио да назначеним поређењем није нанесена неправда реченом магарету, паметној животињки коју су и стари Римљани користили када им је требало трасирати неки пут кроз непроходне горске крајеве: магарац им је својим спорим ходом непогрешиво “проналазио” будућу трасу замишљеног пута.

Познанство

Упознао сам тога момка почетком априла 1986. године, у Удружењу књижевника Србије, на протестној вечери којом је обележен излазак из двомесечног затвора једног универзитетског професора из Новог Сада, али је тај скуп искоришћен и да се подржи Петиција 2.016, “последњи напор” србског народа са Косова и Метохије “да легалним начином” зашти­ти “право на животе” својих породица. А тај “последњи напор” био је у поменутој Петицији врло јасно дефинисан:

“…Окупиран је део Југо­славије, простор нашег историјског и националног бића, а гено­цид фашиста над нама Србима на Косову и Метохији сте­као је право грађанства…

Деценијама траје брутални притисак шиптарских шовин­и­ста над нама и нашим породицама, имањима, гробљима и све­ти­њама, на жалост, намерно или случајно то је скривано и за­та­шкавано. Ни њихова отворена побуна 1981. године, против­но свакој паме­ти, није допринела да власти ове земље зауставе остваривање идеологије која по методама и циљу припада фа­шизму. Остваривање етнички чисте територије, а Косово и Ме­тохија то скоро јесу, је основа фашистичке доктрине.

Посебна трагедија је у томе, што уместо радикалних мера супротстављања, власти на Косову и Метохији је маскирају соција­листичком идеологијом.

Док се над нама врши терор из дана у дан, свуда и на сва­ком ме­сту, институције власти у Покрајини остају пасивне… (а) терор над Србима се свакодневно по­јачава наочиглед Европе и целог света, на срамоту Југосла­вије… Због тога захтевамо (између осталог – ИП)… “гаранцију остваривања наших основних људских права по Уставу СФРЈ и међународним конвенцијама, а која су нам апсо­лут­но одузета”.

А Вук Драшковић је те вечери изговорио и следеће:

“Нисам овде вечерас да бих честитао слободу професору Драгољубу Петровићу. Он није изашао из за­твора, он је само променио ћелију… (Мора бити да је афористичар Александар Баљак размишљао слично кад је написао да “живот у слободи не може да се опише. То је требало доживети”). Није ухапшен Коста Булатовић, но ми сви. Тај транспарент, исписан тежачком руком вијорио се неколико дана у Косову Пољу, па је по директиви уклоњен… Откуда нам право да славимо слободу Драгољуба Петро­вића, или било кога у Србији и Југославији, ако до нас допире јаук мученика са Косова… где је окупиран један део наше домовине… Само голема невоља може принудити сељака да остави плуг и кре­не у бунт. Четири и по деценије тежак трпи терор, ослеп­љи­ва­ња, силовања, паљења… у пустој нади да ће се нешто десити… Че­ло­м је додирнуо само дно људског понижења и дубље се нема куд…. Европа и свет су збуњени, ништа не разумеју: како да шиптарска мањина спроводи геноцид над српском већином… Наседају лажи­ма из Тиране, сервиране из Ватикана и Техерана… Остадоше по страни чак и Вождова Топола и Његошево Цетиње… Од сваког на­пуштени мученици дошли су у Београд и разговарали са пред­ставницима непостојеће југословенске државе… Отуд их испрати мука, овде их дочека полиција… Њима се више ништа не може замерити. Ако хоће да се извуку, могу само да промене име”.

Зорану Глушчевићу који је председавао томе скупу остало је само да Вуку захвали “на овим ужасним речима од чије тежине не можемо умаћи”.

Драшковићу годи “хашки документ”

Већ на самом крају октобра 1991, паралелно се одвијају и поли­ти­чке и војне активности. Хрватске оружане снаге безуспешно по­ку­шавају да србски Вуковар претворе у упориште за своју зами­шљену експанзију ка истоку, до Тисе и до Земуна, увек рачу­на­ју­ћи и са неком помоћи са стране. Безуспешан је и усташки напор да се србске одбрамбене линије потисну и код Осека, и у Барањи, и код Винковаца. Притисак Европске заједнице на Горана Хаџића и Милана Баби­ћа, предводнике србских области Славоније, Барање и Западног Срема и Крајине, да на преговорима у Паризу прихвате концепт специјалног статуса за србске области био је безуспешан. Јавности је остало непознато о каквим се притисцима тамо радило, али су и Бабић и Хаџић по повратку у Београд “открили” да су их на при­х­ватање специјалног статуса приморавала неидентифи­кова­на ли­ца из Београда.

Са своје стране, Вук Драшковић, лидер нај­ја­че опозиционе партије у Србији, тражио је од Слободана Милошевића да ста­вове Ев­роп­ске заједнице прихвати “као основу за мирно решење српско­-хр­ва­тског ратног сукоба и агоније свих у Југославији”, чиме би се ста­вила тачка “на погибељну политику која Србе гура у рат про­тив свих, а Србију претвара у гето без иједног савезника у Европи и читавом свету. Хашки документ не нуди све што жели­мо и тра­жи нешто што и не желимо, али он не значи пораз Србије, нити српског народа”. То “нешто што и не желимо”, ван сваке сумње, била је Драшковићева сагласност да се србски народ са по­дручја брозовске Хрватске поново стави под јурисдикцију уста­шке Хрва­т­ске и препусти још једном геноциду.
О каквом се то “хашком документу” радило, може се видети из наредних редака.

Слободан Милошевић дао је 9. октобра 1992. године један повећи интервју Радио-телевизији Србије, у коме га је новинар подсетио да је пре скоро годину дана, 5. новембра, одбио да у Хагу потпише мировни план лорда Карингтона, назван Уговорне одредбе за конвенцију. Одлучујући се на такав корак, Ми­лошевић се, заправо, држао закључака Народне скупштине Ре­пу­блике Србије, одржане два дана раније, у присуству чланова Владе и неких других истакнутих личности из политичког живота Срби­је. Иако је седница била затворена за јавност, србске карте за ту хашку сеансу биле су отворене. Република Србија, готово плебисци­тарно, ставила је до знања urbi et orbi да никакви притисци и ул­тиматуми, када се ради о гаранцијама за слободу и сигурност срб­ског народа у бившој Брозовој Хрватској, неће бити прихваћени. Јасно је речено да се “решења за остварење трајног мира и опста­н­ка српског народа у садашњим административним границама Хр­ва­тске не могу наћи у оквиру надлежности власти Хрватске”, те се тражи да хашки документ утврди гаранције и модалитете за пу­ну заштиту србском становништву на територијама на којима од­вајкада живи.

Такође, Милошевић је истог дана примио и пред­ставнике Српске православне цркве (СПЦ), који су изложили став да се не смеју прихватити никакви ултимативни захтеви усмерени на истребљење србског народа са њихових вековних огњишта на савременим хрватским просторима. Истовремено, био је то и позив Светог архијерејског сабора СПЦ и руководству Србије и свим Србима да се максимално заложе за пружање заштите и свестране помоћи угроженим србским крајинама; само је Вук Драшковић, у ненаменском одговору на тај позив, изјавио за енглески Бибиси да ће у Србији избити побуна уколико Милошевић одбије да прихвати Карингтонов мировни план.

Милошевић је, дакле, одговарајући на питање да ли је његово прошлогодишње одбијање био погрешан корак, изјавио да се “радило о питању части, целе нације и виталног интереса српског на­рода. Да смо прихватили да се Југославија избрише, и да се рази­ђе­мо онако како нам је сугерисано, преко два милиона Срба било би онемогућено да има прави ослонац какав је нашао у Савезној Републици Југославији. Када би се поновила таква ситуација, опе­т бих исто поступио, јер част није роба која се може размењивати”.
Петнаестак дана раније, о том документу говорио је на београдској телевизији и Радован Караџић. Ре­че­, да је, неким чудом, Милошевић потписао онај документ из Хага – била би то катастрофа за све Србе”. Ту је констатацију поновио још једном, пошто се неки гледаlац укључио таквим пи­тањем, не знајући да је Караџић већ о томе причао.

Караџићев одговор директно је супротан ономе што Вук Драшковић говори: “Саветовао сам српском председнику: потписуј хашки документ!” Вук вели да би се потписивањем тога па­пира избега­о рат у Босни и сви би србски проблеми отпали.

У свему томе необично је и то што је лорд Карингтон тих дана такође причао о хашком документу, ваљда прав­да­јући се због повлачења с места председника европске Конфере­н­ције о Југославији (мада није искључено да су га отуд “повук­ли”). Он тврди да би Милошевићев пад био пад Србије, пад Крајине и пад србске Босне. То би био и крај србског питања.

По свему, прихватање “хашког документа” није долазило у обзир, утолико пре што су хр­ватске војне снаге у међувремену кренуле у опсежну акцију по За­падној Славонији, с основном намером да се спроведе систе­матско и немилосрдно истребљење србског становништва са тог подручја. После ултиматума хрватских власти да се сви Срби исе­ле из својих кућа током наредних четрдесет осам сати, преко де­сет хиљада припадника хрватских паравојних и војних формација одмах је започело са злостављањем и убијањем србског станов­ништва и разарањем и уништавањем свега што је србско. Била је то “права” прилика да се деценијама (од настанка пароле о “брат­ству и јединству”) сузбијана али неприкривена хрватска мржња према Србима искаже на изразито нељудски на­чин.

Уверавајући да је требало потписати “хашки документ”, Вук Драшковић залагао се баш за то.
Видљиво је то и из једног ранијег писма којим се лорду Карин­гто­ну обратио Српски покрет обнове из Београда, онај који је, то­ком претходних петнаестак месеци вишестраначја у Србији, нај­жешће словеначке и хрватске сепаратистичке потезе и антисрб­ске политичке ставове пропраћао притисцима на србску владу да при­хвати којекакве федералне, конфедералне, симетрично-кон­фе­дералне, асиметрично-федералне и разне друге геометријске прогресије. Овога пута, потписник те поруке Вук Драшковић ау­торитативно предлаже Лондонској конференција о Југославији да Српској Крајини “неопходно” гарантује конфедерални статус. “Та Хрватска може да буде само конфедерални савез две равно­прав­не републике: српске републике и хрватске републике”, а новина­ри­ма визионарски изражава уверење да ће се, вероватно са година­ма, Срп­ска Крајина у Хрватској “развести” од Хрватске и склопи­ти федерални или конфедерални “брак” са Србима у Босни и Херцего­вини, а исто ће учинити и Хрвати у Босни и Херцеговини са Хрватском, “и он­да ћемо мо­жда добити унитарну државу Срба и Муслимана”.

Било како било, Драшковићево је мишљење да хрватске снаге користе ситуацију што србски народ нигде у свету нема зашти­те и што је “Србима наметнута омча око врата”. Ту омчу, каже он, “Србима око врата намакао је и чврсто је држи, не ни Козирјев, ни Буш, ни Мејџор, него режим српског председника г. Милоше­ви­ћа. Г. Панић не чини ништа, или бар за ових педесет дана (од самог почетка јула 1992, до Преображења – ИП) није учинио ништа да размахне по том чвору, да пукне та узица око српског врата и да на тај начин убрза остварење свих оних прин­ци­па које је изложио кад је дошао из Америке у Београд”.
Што би значило да су Вуку Драшковићу и његовом По­крету обнове, наводно србском, Панићеви мондијали­сти­ч­ки и брозовски погледи, у сваком случају: антисрбски, ближи срцу од стварних интереса србског народа.

Вук Драшковић митингује

Као што је би­ло и предвиђено, у Београду је 9. марта 1992. године одржан велики митинг србске опозиције; тешко је рећи колико је људи на њему уче­ство­вало, али је, према проценама појединих дописника шпанских ли­стова, тамо било око 30.000 људи. Вук Драшковић, неприкосно­ве­ни предводник наводно Српског покрета отпора и стварни инспиратор о­во­га скупа, изјавио је да је “велики подвиг што се јуче, после она­квог застрашивања, испред Храма Светога Саве окупило оноли­ко десетина хиљада људи. За мене, јуче их је било неколико милиона”. Према речима Драгољуба Мићуновића, вође Демократске странке, одржани митинг био је “прекретница у политичком жи­во­ту Србије”, пошто ће “власт убудуће опозицију морати да при­хва­ти као конкурента и партнера у налажењу излаза из кризе”. На конференцији за штампу, он је још додао да је власт, вишедне­в­ним ширењем страха, учинила да је центар Београда изгледао као аветињски град. “Застрашивање је кршење једног од основ­них људских права, па ћемо судовима поднети тужбе против оних који су плашили народ и клеветали организаторе митинга”. Обе­ћао је такође да ће тужба због клевете бити поднесена против пред­сед­ника Социјалистичке партије Србије Борисава Јовића и се­крета­ра исте партије Петра Шкундрића, а против Министар­ства унут­ра­шњих послова због узнемиравања јавности.

Било како било, бечки лист Стандард, врло заинтересован за про­мене у Србији (до којих митингом није дошло), записао је да се “оваква прилика неће ускоро указати: Србија је на међународ­ном плану прикована за стуб срама, а код куће влада привредни, кул­турни и морални хаос”, због чега је “природно да, у таквим околностима, грађани траже промену власти”.

У Србској Крајини није се о митингу много говорило. Ипак, тек да ствар не прође неопажено, влада Републике Српске Крајине упутила је кратак а­пел србским опозиционим вођама да се на најављеним девето­мартовским демонстрацијама уздрже од свих активности које би могле штетити србској ствари у целини. Нешто оп­ши­р­нији били су барањски борци, Милорад Бошковић из Но­вог Чеминца и још тридесеторица, који су се, озлојеђени “митин­шким” догађајима у Београду, обратили Вуку Драшковићу отво­ре­ним писмом:
“Председниче Српског покрета обмане, зашто позивате своје људе у пропаст – на обуставу рада, обуставу школе и свега што нас води ка томе? Ми борци Барање, а и сви остали ратници са првих ватрених линија, знамо да је и овако тешко, а камоли да се још потпуно обустави рад. Ми борци ратујемо, али и радимо, јер без рада нема живота. Председниче СПО, лако је позвати људе да не раде. Пробајте да их позовете да раде и узму пушку и дођу на прве ватрене линије, да помогну својој браћи.

Немојте да их позивате да руше Београд и да пљачкају. Ако то желе, зовите их да оду на линију према Осијеку, па нека ту на рушилаштво, бранећи српски живаљ, узврате рушењем. Председни­че Српског покрета обмане, ми добро знамо да у вашим редо­ви­ма не­ма великих Срба. Углавном су то српски непријатељи. За­је­дно са њи­ма разбијате ово наше Српство, које је сада сложније него икад. Ја и већина мојих сабораца делимо исто мишљење, па је зато крај­ње време да схватите шта радите и Ви и Ваши истоми­шље­ници.

Морамо да признамо да ми борци Барање, Славоније и Запад­ног Срема тешко можемо да верујемо било коме, јер српски на­род је веровао у Тита и био заведен, због чега смо и дошли у ову си­туацију. Морамо да будемо искрени и кажемо да вама поготово ништа не верујемо, јер сматрамо да радите против српског народа. То је наше мишљење и на то имамо право. Ми знамо ону ста­ру: да нам не би Вука Бранковића – ствари би се одвијале мно­го другачије, а и рат би се пре завршио”.

Они су од Драшковића очекивали и одговор, али га није било.

Вук Драшковић за нови Нирнберг

На дан у коме су у Србији држани парламентарни избори, 31. мај 1992, Драшковић је организовао демонстрације. Била му је то лепа прилика да изјави како “ускоро следи Нирнбершки процес за по­ли­тичаре и новинаре који су криви за рат”. Ништа необично за Драшковићеву логику, али се десило да је нема­чки ми­ни­стар спољних послова Клаус Кинкел истога дана поручио да је “разуман пред­лог да се формира међународни суд за злочине против чове­чно­сти”. Не зна се ко је коме “позајмио” идеју о стварању међународног суда, још мање ко је издао на­ређење да се идеја саопшти јавности, са две стране истовре­ме­но. Мада се то нигде не казује, очигледно је да и један и други ми­сле да у “њиховом међународном Нирнбершком суду” треба суди­ти искључиво Србима. Јер, истог тог 31. маја, Драшковић је изра­зио своју спремност да оде у Сарајево и тамо се, у име Срба, извини (како сам рече: “да би се извинуо”) муслиманима и Хрватима за клања која су претрпели.

Подразумева се да су Драшковићева “клања” извели Срби, чему није противречила ни петиција четрде­сет чет­воро лица учлањених у такозвану Српску академију наука, петиција коју је про­читао књижевник Слободан Селенић, бивши Србин, рођен у Западној Славонији,

“Имајући у виду катастрофу коју доживљава Србија, ми доле­пот­писани чланови САНУ сматрамо да би неодложно требало предузети ванредне мере за излазак из ове несреће и за спреча­ва­ње још већих несрећа које могу да снађу земљу у најскоријој бу­ду­ћ­ности. У виду имамо следеће: долепотписани академици оце­ни­ли би као леп гест највишег патриотизма повлачење Слобо­да­на Ми­ло­шевића из политичког живота. Изгубивши преговарачки креди­би­литет у целом свету, а својом политичком акцијом и ак­ци­јом о­них који су га следили у овим околностима, може само да одмогне у покушајима да се Србија врати цивилизованој зајед­ни­ци народа и др­жава. Такође сматрамо да треба одмах формирати привремену концентрациону владу која би имала два најпреча задатка: да руко­води пословима земље до расписивања и спрово­ђења избора за ус­та­вотворну скупштину, свим средствима обуз­да­ва­јући ратна дело­вања, да ступи у преговоре са институцијама које су донеле санкци­је према Србији”.

Барем што се изнетих захтева тиче, академ(иј)ски петиционаши нису много одступали од захтева које је неколико дана ра­није образлагао Вук Драшковић, лидер тада најјаче опозиционе групације у Србији. А како су на те захтеве гледали Срби из ра­се­јања, може се видети из писма које је Српски културни форум из Минхена упутио Вуку Драшковићу:

“Гледали смо те 31. маја на де­монстрацијама у Београду како водиш ону малу поворку заве­де­них Срба. Тужно и јефтино. У име којих Срба се ти извиња­ваш… Ако још имаш мало морала престани са политиком ‘у корист срп­ског народа’, а ако ти је до извињења стало, извини се српском на­роду за своје бесрамне издаје. Ми Срби у Немачкој добро поз­на­је­мо информације које нам се овде сервирају. Питамо се зашто Нем­ци који нас не воле и никад нас нису волели, тебе величају, во­ле и само тебе хоће на челу српског народа”.

(Илија Петровић / Васељенска)

KOMENTARI



43 коментара

  1. Filip says:

    Vuk Drašković je običan agent CIA-e, kao što je to i Šešelj, a i naša sadašnja vlast. Manje više, sve političare u novijoj istoriji Srbije je proizvela CIA.

    • Draga says:

      Наша земља је уствари окупирана и запад бира оне на власти, наш народ о томе појма нема. Тако да сада имамо поданике запада. Нико нам није крив што то не желимо да видимо и крај ам се ближи.

    • Rosuljac says:

      Zaključak je: Da je bilo po Vuku, sve bi danas bilo mnogo bolje. Vuk je mudar političar i sve ovo što je napisao pisac teksta( srBski nacionalista) ako se pažljivo analizira govori upravo u prilog Drasćkoviću. Čak i kada želite da ga diskreditujete, u tome ne uspavate.

      • pravda says:

        Postovani, Sve sto danas imamo na vratu je delo Vuka draskovica.Pa vuk draskkovic se nije smirio JASIO je po americkoj ambasdadi ,sve dok nisu bombe pale na srpsku glavu.Da je vuk uradi americi ono sto je uradio ovome mucenome narodu,GVATANAMO bi za njega bio deciji vrtic.dace Bog dragi,Vuku i njegovim saborcima sudice vreme,tako da ce prestati da postoi. Bogu hvala za nagradu za ovakve zlotvore,maloce i zemlje na grobu da im bude.

      • Petar says:

        Rasuljac, ti si BRE teška budaletina...

    • arso says:

      Prijatelju pogledaj slike i snimke sa MASONSKIH SKUPOVA i sve ce ti biti jasno, svi su oni clanovi masonerije i izvrsavaju naredjenja, nista novo. Vecina je vec gledala snimak KO VLADA SRBIJOM i drustvo je preslikano iz skupstine, podeljeno na stranke da zamajavaju narod, prete ratom, prete ovim prete onim, a njima super. Sve u svemu glupi Balkanci... Velikani prokleta vam dusa na komade izdeliste carstvo, Njegos.

    • Suzuki Vitara says:

      Zato se priroda postarala da komunousraski komandant Vidak Draskovic, masovni ubica Srpske dece na Miljevini, a otac narkomana Vuka Draskovica nema unuka. To je prirodno jer priroda bastardima i genetskim nakazama onemogucava prirodnu reprodukciju, da se ne bi razmnozavali.

  2. gaga says:

    Vukov otac se zove Vidak Draskovic .Ni jedan novinar se ne usudjuje da pise o njemu jel ga drzi Udba! Vikad je pobio nekoliko hiljada srspke dece i pobacao ih u jame kod Zvornika! To su bila deca srpskih cetnika koji su cekali u Kotoru na brod za evakuaciju partizani su ih zarobili i sve pobili a egzekucijom je vodio Vidak Draskovic!Tu je bilo dece od 5 do 17 godina! Toliko o porodici Draskovic!

    • Batina says:

      Za njega je njegov kum Voja rekao da je dzak govana, I nije pogresio.

      • Nikola Popović says:

        U stvari je obrnuto. Voja je taj džak koji ste pomenuli a Vuk je legenda.

  3. Milisav says:

    Njegov otac i Vlado Segrt su naredili streljanje 30 hiljada srpskih mladica 1945. u Miljevini u Hercegovini koji su se vracali kuci u Srbiju. Vuk je nastavio tim putem. Obicna niskobudzetna bitanga i otpadnik. Njemu je vjecni oganj u paklu davno obezbjedjen.

  4. Kosovac says:

    @ Filip…., Није фер да Шешеља трпаш у исти кош са Вуком Драшковићем. Такође је сумњиво и твоје помињање Шешеља сада када није у контексту.

  5. Vesko says:

    Pa taj govnar je vrsio pritisak i na ovu vladu da prihvati jos jednu podvalu zapadnih genocidnih hijena, takozvanu Srpsku Zajednicu na KiM. Od koje nema nista, to svako vidi sada svojim ocima i od koje nikada nece biti nista, kao sto ne bi bilo nista ni od tih raznoraznih planova tih hijena koji su to nudili samo da bi omeksali nas Srbe i onda napali kao sto su to uradili u NDH2 dok su pregovarali kobajagi o sporazumu a UN garantovao teritorijalno razgranicenje.

  6. opet ja says:

    Filipe tako je. Kosovac pojma nemaš.

    • hristina says:

      opet ti/ Nemas pojma o pojmu! Draskovic li je camio u hasko-fasistickom kazamatu 12 godina i drzao cas srpske i svetske istorije, a Seselj, za to vreme, bio americki gost na molitvenom dorucku u Vasingtonu! Ili obratno?! Sram te bilo! PS: Kosovac, tako je!

      • Predrag says:

        Ako ne znas radikali su se raspali zato sto je stigla vest iz haga da se seselj pobratimio sa gotovinom i haradinajem.

    • Kosovac says:

      @ „opet ja“…., У праву си вероватно, али само да знаш да је мени сада важно да си прочитао оно што сам Филипу написао. И да ту пронађеш моје грешке.

  7. Za Srbiju says:

    Комунистичко- усташки шљам.

  8. AJaj says:

    Bolno vreme za srbiju, mlade i nade. Kada svaka vrednost padne pojave se takvi kulaci da svoju politiku grade. Ništa dobro nije uradio, navodno je budio nacionalnu svest srba, vaskrsavao dražu, kraljevog potomka doveo. Ponašao se kao avet prohujale srpske kataklizme, takve su mu i knjige. A šta je stvarno uradio, to on prvi ne zna. Hteo je da bude poštovana ličnost, predsednik na mesto predsednika miloševića, da oslobodi srbiju od komunizma, da vrati kraljevinu i uvede demokratiju. U stvari tokom vremena postao je ludak u mantiji, jeremijim plač srpske propasti. I tada je taj heroj uvideo da ga niko ne konstatuje i da mu treba zapadna podrška da bi se osvetio srbima koje okvalifikovao kao "Srbi su lud narod". Ali svako od nas će dobiti po delima svojim dolaskom pravednog Spasitelja, gospoda Hrista.

  9. igor says:

    Vuk Draskovic je stoka satanisticka,koja se mora usmrtiti.....da usmrtiti toliko je bede i sramote naneo ovom narodu da mu ni Sv.Petar ne moze pomoci. On nece zavrsiti svojom.

  10. Vjekova says:

    Kosovo je izgubljeno kada su srbi iseljeni. Iseljeni su za vreme komunisticke vlasti. Slobodan je kapitulurao u kumanovu. I sada navodna politika borbe za kosovo iseljava srbe. Megalomanske zelje slobodana i satekita tog rezima ostavili su nas bez icega. Vuk je ukazivao na to

    • TARAS BULJBA says:

      VJEKOSLAVA,KOSOVO NIJE IZGUBLJENO,KOSOVO JE OKUPIRANO!!! VUK DRASKOVIC JE NATO LOBISTA I AGENT ANMERICKE CIE!!!

      • Vjekova says:

        Postoje statisticki podaci kako samo od 60-ih albanci potiskuju srbe kupovinom imovine u klimi terora. Tito je mogao i smeo istaknute oficire da posalje na goli otok a nije "smeo" da spreci teror nad srbima. To je poznato. I uloga srpskih komunista kojim podizu spomenike i daju ulice. Ali mi smo politicki kosovo izgubili. Vojno ni mi ni rusija ga ne mozemo vratiti. Ali mi nismo izgubili imovinski kosovo, imovinsku vlast (pola poljoprivrednog zemljista je srpsko), tako da sta znaci albamcima politicka vlast ako pola njiva i suma je srpsko. Treba ce srpskim seljacima neko da bere jabuke na plantazama. U juznoj africi crnci imaju politicku vlast ali rade na plantazama belaca koji su manjina. Albancima treba zivotni prostor. Tu je glavna bitka a ne ko ima cinovnike. Ali to ne shvata komunisticki profil ljudi koji drzavu posmatra kao sve-partijsku drzavu. Kosovo treba posmatrati iz ugla kapitalistickij imovinskih odnosa. Albanaca na hektar ima 200 a srba jedan, sin. Albanci su prenaseljeni na svojoj privatnoj svojini a srbi mnogu na svojoj deset puta vise bitisati. Tu je jedini izlaz iz problema. Imovina. Ali bez licnij karti ne mogu decenijama izdrazati. Ako izgube imovinu tek onda je nepovratno izgubljeno

      • Lune says:

        Hm,hmm..agent,srbskih vlada,referents za CIA aramzmane,poverenju vlade

    • Batina says:

      Glupane @vjekova, kad si isao u skolu sto nisi ucio gradivo. Cudi me da znas tipkati na kompjuteru, a mozda ti neko I to pomaze. Sifutari vrse zulum nad Srbima, a narocito sa Kosova jos od turske okupacije pa na ovamo do dana danasnjeg bez prestanka I uvijek pod necijim pokroviteljstvom. Knige u ruke I uciti, nemo da se sramotis.

      • Vjekova says:

        Da smo vise voleli kosovo nego sto smo mrzeli nato kosovo bi sacuvali. Ideologija nam preca od nacije i drzave. Srbija u nato ima pravo veta.

      • atina says:

        Kosovo je izgubio milosevic u kumanovu gde je potpisao kapitulaciju ...pitajte vi sps sto milosevic nije hteo da zadrzi kosovo u sastavu Srbije a mogao je takodje mozete isto pitati seselja ... onaj cija je imovina tome je i teritorija to je po medjunarodnom pravu ali vi komunisti ne znate sta je medjunarodno pravo ...

  11. atina says:

    Vuk je uvek govorio istinu a istina je zabranjena u Srbiji od 44 do danas ... da je milosevic prihvatio plan z-4 Srbi bi imali republiku na teritoriji hrvatske ali milosevicu je trebao rat i egzodus Srba da bi ocuvao komunisticku vlast.. milosevic potpisuje kapitulaciju u kumanovu i predaje kosovo albancima ... Srbijom vladaju komunisticke tajne dluzbe na prevarama i sludjivanju naroda ... pod hitno da se otvore tajna dosijeja i izvrsi lustracija ... Vuce napadaju vas samo oni koji su ovu zemlju unistili ekonomski a teritorijalno smanjili , napadaju vas iz straha da se nedozna istina .. Bravo Vuce ima nas mnogo koji vas podrzavamo i ima ce nas mnogo vise ...

    • Kosovac says:

      @ atina…., ако, тако и треба, испуцај се, само избаци помињање Милошевића да твоја нервоза не добије већи замах. Смири се, па онако у себи понављај: „Сви, сви, сви….“. И старо и младо, У циркус Колорадо.

  12. Baraba says:

    Ne postoji nezavistan politicar svi politicari od Tita pa do danas su bili neciji ljudi, problem Srba je kad god su birali vodje uvek su birali pogresnog ono sto je najzanimljivije svi dosadasnji predsednici nemaju cistu Srpsku krv sve neke poturice iz Bosne Crne Gore....

  13. Gagi says:

    Osnovni pokazatelj iskrenosti jednog politicara je njegova imovina. Imovina se zaradjuje na razne nacine: neko to radi posteno i tesko, neko se bavi demagogijom i politickim siledjistvom. Svakodnevno gledamo kako se nacionalni dohodak preusmerava "odabranim" i nacionalno svesnim borcima za ovu napacenu Srbiju. Nije samo Vuk "gladan i poseban" ima ih alavih puno.... Sve su to bolesne psihopate i umisljene velicine, verovatno su znacajniji od pocivseg Patrijarha Pavla, Milunke Savic, Vojvode Misica itd.

  14. Šumadinka says:

    Vuk Drašković i njegova stranka nikada nisu pobedili na izborima i vodili ovu državu. Ovde je dosta onih što lamentiraju nad Slobom i Šešeljem. Ta su dvojica bili vođe i kreatori najpogubnije spoljne politike u istoriji srpske države. Lakše je okriviti Vuka nego se suočiti sam sa sobom i uvideti sopstvenu krivicu što su oni koje ste vi birali našu zemlju doveli do potpune propasti.

  15. Saša, Požarevac says:

    Живео ти нама Вуче, твоје речи нам никад потребније нису биле. А ове ситне душе ће твоје речи схватити касно, као и увек. И наравно да то неће признати, такав смо ми народ...

  16. Kosovac says:

    Да у Србији нема идиота, не би ни Вук тада имао толико следбеника.

  17. Srbski Vuk says:

    Klasičan udbaš.Agent stranih obaveštajnih službi. Ološ koji hoće da proda Srbiju...

  18. Ilija Korac says:

    Intereantne stvari, vec kad znate ko je ta osoba i sastajete se sa njom, kako to da se ne moze dogoditi neki nesretni sluca i da ta osoba nestane????

  19. Leo says:

    Draskovic je bio i ostao nistarija koja trci tamo gde mu izgleda da ce najlakse profitirati: bio je najveci komunista, pa je potom postao najveci nacionalista i cetnik, da bi pljunuo na sve to i postao najveci eurounijata i natofil u Srbiji. Izigravao je najvecu opoziciju svakom, i svakome na kraju postao sluga. Dok on laze, Dana krade. A propao je u svemu, cak i kao pisac. Nula i nistarija.

  20. zlopamtilo says:

    Vuk pisac provokator. Vuk političar izdajnik? Vuk dlaku mijenja ali ćud nikako. A čemu li se nadamo kad vazda biramo vladare bez roda i poroda, bez igdje ičega a posle se čudimo jadu koji nam donesu a sve drugo o d n e s u.

  21. SrbinCrnogorac says:

    Olosh, gnjida i izdajnik/ Najvjerovatnije je CIAin agent od samog starta...

  22. Snezana Savic says:

    Masoni su ovi Bucicevi, cak imaju i zrtvenik a znak im je logoraska zica. Sramno je da se kalja ime Vuka Draskovica, nije on nacinio bombaski pustos sa osiromasenim uranijumom. Vucic je onda bio Milosrvicev kurir i produzena ruka i NOKTURNO 1999 nije delo Vuka vec delo bolesnih a narodna muka. Ne blati te rodoljuba vec glefaj te nesto dalje gde zaista cuci izdajnik, Mason ivinovnik godine 1999.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u