ОВО ЈЕ КЉУЧНИ ДОКАЗ: У Сребреници није убијено 8.000 муслимана!

ОВО ЈЕ КЉУЧНИ ДОКАЗ: У Сребреници није убијено 8.000 муслимана!

25 јула 2015

200310-Srebrenica-ANP-897864_1_0Када је за време изрицања пресуде трочланог судског већа, у процесу против генерала Здравка Толимира, децембра 2012, судија Приске Нијамбе, из Замбије, затражила да се оптужени пусти на слободу „због неоснованости централних тачака оптужнице које се односе на наводне удружене злочиначке подухвате везано за масовно убијање и присилно измештање цивилног становништва“, шира јавност је остала шокирана.

Нијамбе је у образложњу свог мишљења такође одбацила сведочење сведока-сарадника Момира Николића на којем почива велики део чињеничких налаза. Приске је истакла да је 3.000 мушкараца настрадало не као последица стрељања већ легитимних борбених дејстава за време пробоја колоне 28. дивизије из Сребренице према Тузли, и подвукла да расположиви докази указују на то да је убијање одређеног броја ратних заробљеника било дело мале групе појединаца који су поступали без овлашћења и у тајности, а не одлука војног или политичког врха Републике.

Приликом изрицања првостепене (доживотне) пресуде Толимиру судија Антоан Миндуа делимично је издвојио своје мишљење. Он је био уздржан у вези са кључним модалитетом одговорности „удружени злочиначки подухват“. Судија из Конга је подсетио да се институт удружени злочиначки подухват уопште не помиње у статуту Међународног ккривичног трибунала за бившу Југославију, али да, као члан већине, он у начелу ипак прихвата учешће оптуженог у два таква удружена злочина подухвата. Судија Миндуа је подсетио и да у статуту суда постоје изричито наведени модалитети кривичне одговорности, и упитао је зашто им се приликом формулисања оптужнице не даје предност у односу на статутарно непостојећи УЗП.

Прочитајте још:

ХОЛАНДСКИ ПУКОВНИК: Срби ниси починили геноцид, већ су бриљантно ослободили Сребреницу!

ЛИЧНА КАРТА СРЕБРЕНИЦЕ: Ево колико је муслимана погинуло у Сребреници!

Ево које познате особе су рекле да није било геноцида у Сребреници!

Трећи и председавајући судија овог већа, Немац Кристоф Флиге, ипак је био за доживотни затвор српском генералу. Овај исти судија је у интервјуу недељнику „Дер шпигел“ од седмог септембра 2009. (тада као члан Караџићевог претресног већа) јавно поставио питање сврсисходности коришћења израза „геноцид“ за ситуације где би „масакр“ и „масовно убијање“ били потпуно адекватни. Упитан везано за Сребреницу, Флиге је тада одговорио:

– Шире гледано, ја себи постављам питање: да ли нам је израз геноцид уопште потребан да бисмо окарактерисали такве злочине? Зашто нам је таква дистинкција уопште потребна?

Уследио је протест сребреничког лобија и ускоро је Флиге је био принуђен да напусти Караџићево веће. Након периода неактивности у Трибуналу, Флиге је био именован за председавајућег у мање престижном, али ипак важном Толимировом предмету. У пресуди Толимиру 12. децембра показао је да је „ревидирао“ мишљење.

Стручна јавност је још 2012. приметила широку пукотину у хашком суду у вези са процесима окривљенима у предмету „Сребреница“. Иако је петочлано судско веће у априлу 2015. потврдило пресуду из децембра 2012, најискуснији судија МКС, Жан-Клод Антонети, на више од 100 страница свог издвојеног мишљења је признао:

– Улога оптуженог јесте дефинисана овом пресудом, међутим, одговора нема на оправдано питање породица жртава, које желе да сазнају ко је наредио масовна погубљења… До данашњег дана, чини ми се, на то суштинско питање породица жртава и очекивање међународне заједнице није могуће одговорити… на питање ко је наредио погубљење хиљада жртава, и зашто.

Доношењем другостепене пресуде Толимиру, Апелационо веће трибунала за трећину је смањило број наводно масакрираних Бошњака тај број је сведен на 4.970. Шта се променило од прве пресуде генералу Крстићу где је установљен број од седам до осам хиљада уморених људи?

Као експерт одбране на суђењу некада првом обавештајцу Војске РС, појавио се пуковник Ратко Шкрбић са својом студијом „Кретање становништва Сребренице јул-август 1995.“ која из темеља руши причу о убијених седам до осам хиљада муслимана. Шкрбић, некадашњи доцент на Катедри стратегије Школе националне одбране, указао је и на масакр бројевима које тужилаштво и суд у Хагу спроводе у процесима српским официрима.

– Када сам из наведене две оптужнице за Сребреницу у предметима Поповић и остали и случаја Толимир преписивао број заробљених по местима заробљавања, и када сам то урадио и за превезене на места погубљена, у зону Зворничке лаке пешадијске бригаде, и потом сабрао број који је наводно стрељан, добио сам податке који нису нормални – наводи Ратко Шкрбић. Према њима, број заробљених у случају „Поповић и остали“ износи 4.420. Од овог броја њих 4.940 превезено је на стратишта где је стрељано 5.390.

У Толимировом предмету заробљено је 4.820 људи, превезено је на погубљење 5.340, а погубљена 6.282 човека.

У студији Ратка Шкрбића даље стоји: „У Сребреници почетком јула 1995. године било је од 38.000 до 42.000 становника, а најчешћи број који се појављује у хашким документима 40.000 (осам пута) и то је број ‘чињеница о којој је пресуђено’ у предмету Крстић. У Тузли и околини влада из Сарајева уз помоћ Светске здравствене организације 4. августа регистровала је 35.632 избеглица (расељених лица) из Сребренице, а међу њима 10.632 војно способних мушкараца (ово су све цивили). У овај број није ушло од 3.000 до 5.000 војника 28. дивизије који су ушли у састав 2. корпуса Армије БиХ и нису регистровани међу цивилима. Дакле укупан број становника Сребренице 4. августа 95. (преживели плус погинули током пробоја дивизије) креће се од 39.632 до 43.632 и скоро је једнак или надмашује број становника Сребренице почетком јула 1995.“

Шкрбић је, симулирајући математички модел, у број регистрованих преживелих из Сребренице убацио седам односно осам хиљада убијених (војно способних) из оптужнице. Дошао је до закључка да је у том случају почетком јула 1995. у Сребеници морало бити од 27.126 до 29.386 мушкараца, а енклава је морала да броји од 53.188 до 57.619 становника.

Припремајући се се за експертизу за суђење генералу Младићу, Шкрбић је дошао и до нових закључака које треба да изнесе пред судом. Аналазирајући „Прилог Е“ из оптужнице увидео је да су у наведеним убиствима за које се криви Младић, тај број мења (5.943+61=6.004). Дакле недостаје више од 1.000 жртава. До наведених 6.004 тужилац је дошао не наводећи тачне цифре већ формулације: „убиство више људи (мушкараца)“ коришћена је укупно 20 пута, „убиство отприлике“ коришћена је шест пута, „убиство око“ у документу се наводи 8 пута, затим „више од“ четири пута. Термин „убиство најмање“ људи на страницама наведено укупно 11 пута, док је формулација „убиства највише“ људи коришћена једанпут. Одредница „смрт гушењем више заробљеника“ наведена је једном.

Тужилац је у бројкама био прецизан само у три наврата, и то за смрт 25 односно три заробљеника, а непрецизан и нејасан број навео је 51 пут.

ПРЕКОМАНДОВАНИ НА ДРУГА РАТИШТА

Џонатан Рупер, дописник Би-Би-Си-ја, августа 1995. изнео је следеће податке: „До прве недеље у августу 1995. године 35.632 људи је регистровано од стране Светске здравствене организације и босанске владе, као расељена лица из сребреничке заштићене зоне“ – другим речима, као преживели из Сребренице. Извештај Међународне комисије Црвеног крста од 13. септембра 1995. указује на праву судбину несталих из Сребренице. „Око 5.000 муслиманских војника из Сребренице напустило је енклаву пре њеног пада. Муслиманска влада је признала да су ти војници прекомандовани у друге јединице њихових оружаних снага. Чињеница да о томе нису обавештене њихове породице правдана је обавезама војне тајне.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



2 коментара

  1. VENI VIDI VICI says:

    "Priske je istakla da je 3.000 muškaraca nastradalo ne kao posledica streljanja već legitimnih borbenih dejstava za vreme proboja kolone 28. divizije iz Srebrenice prema Tuzli, i podvukla da raspoloživi dokazi ukazuju na to da je ubijanje određenog broja ratnih zarobljenika bilo delo male grupe pojedinaca koji su postupali bez ovlašćenja i u tajnosti, a ne odluka vojnog ili političkog vrha Republike" //////////// Па каже: znamo da su veliki deo ubijanja Srebreničana u julu 1995. godine obavili pripadnici Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske među kojima su bili i Slovenac Franc Kos, Hrvati Dražen Erdemović i Marko Boškić te bosanski musliman Zijad Žigić. http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Zebra-na-Brionima.lt.html

    • Lune says:

      Hm,hmm..proboj je proboj, a streljano je do 2.500 !dovukli su razne leseve iz grobova, ukljucujuci i Srpske, da popune "klintonovu kvotu za senat".

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u