ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА СРБИЈЕ после самопроглашења КОСОВСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ

ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА СРБИЈЕ после самопроглашења КОСОВСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ

6 децембра 2020

Београд је начинио стратешку грешку када је, после самопроглашења косовске независности, затражио од Међународног суда правде (МСП) да донесе пресуду о легалности те унилатералне одлуке, уместо да од суда затражи да разматра да ли је легално то што се Косово отцепило од Србије, пише Нешенел интерест.



Да је МСП одлучио да је Косово сецесијом од Србије прекршило међународни закон, велике европске силе нашле би се у екстремно незгодном положају да морају да бране поступак који је недвосмислено проглашен нелегалним по међународном праву, пише амерички магазин.

С друге стране, да је суд прогласио косовску сецесију легалном, то би „‘срушило бране“ за многе друге сецесије земаља у свету, додаје амерички лист, преноси Танјуг.

Тако је, како наводи Нешенел интерест, грешка Србије довела до тога да је избегнуто да се суд изјашњава о кључном питању легалности сецесије, већ је заузео најобазривији могући став, тврдећи да нема кршења међународног права у самом декларисању независности, осим ако га експлицитно забрањује Савет безбедности УН.

У суштини, декларисање независности је, како додаје вашингтонски лист, „питање слободе говора“.

С времена на време све стране су тврдиле да је Косово јединствен случај, а не формално правни преседан, а позивање на то у случају Нагорно-Карабаха показује неспремност да се призна та реалност.

Када су западне силе подржале косовску независност, оне су недвосмислено упозориле да је Косово sui generis (јединствен случај) – специјални случај који према међународном праву не може бити искоришћен ни под којим околностима у другим ситуацијама.

KOMENTARI



3 коментара

  1. Gardista says:

    Kad imamo ne obrazovane poloticare koji su prodani od kad su se rodili. A narod kao ovca gleda u brojke zvane korona, a iza ledja mu prislanjaju noz za klanje.

  2. Риста says:

    Без везе. И овај захтев који је био и евентуално другачије формулисан захтев би били ИСТА грешка. Грешка је то што је Србија уопште поднела неки захтев или већ шта је, тамо неком МСПу! То бе Западна институција и служи да лукаво оправда све што Запад ради. Признавање тог суда и његових одлука је уједно и признавање онога што Запад ради а то најчешће завршава суи генерисом Запада, ако друге нема. Не мувајте Србе. Кажите отврено да су то све лоповске и нацистичке институције, укључујући ту и УН које служе да за оправдавање освајања Америке уз помоћ НАТО система држава. Бојите се последица јел? Па онда је тај Суд заиста сила. А то што преноси зомби ТАНЈУГ да пише амерички Нешенел Интерест је само подвала Србима. Као то је праведан суд, само смо ми поднели неправедан захтев? НЕПРАВИЛНСТ је подношење захтева Кадији који те суди. Другим речима, то је савремни гебелс амерички начин како да збуни противника, а није тешко јер ако се не збуни одмах, падне пар бомбица и ето ти збуњености. Тај захтев су поднеле квислинг власти Србије и само су знак да раде по директиви ЦИЈЕ, што је сваком Србину јасно или бар треба да буде јасно. Уосталом, и немају друге шансе јер Нема те државе на свету данас која може да пљуне на Америку. А и ако може, корисније је да не пљуне. Србија је остала сам на удару док су друге државе користиле време које им Србија обезбедила да се снађу и мало више прилагоде Америчким империјалним захтевима. Неке су се прилагодиле, неке нису и сада се ватају за главу. Као и Србија. МСП? Иди бегај...

  3. Nine says:

    Mogao bi režimski list Tanjug prestati prenositi laži stranih medija. Možete ovcama prodavati laži, ali ne i onima koji se razumeju u Međunarodno pravo. Međunarodni sud pravde ima dve vrste nadležnosti 1) suđenje u sporovima koje države iznose na rešavanje /parnična nadležnost/ i 2) davanje savetodavnog mišljenja /savetodavna nadležnost/. U parničnoj nadležnosti samo države imaju pravo pristupa Međunarodnom sudu pravde. U parničnom postupku primenjuju se pravila parničnog postupka koja važe i u parničnom postupku pred domaćim sudovima. Postoji tužba, odgovor na tužbu, sprovođenje parničnog postupka i izvođenje dokaza, uz učešće predstavnika stranaka u sporu (zastupnici, savetnici i advokati). Saglasnost stranaka je osnov parnične nadležnosti MSP. U tom postupku MSP donosi PRESUDU, koja je obavezujuća. Pristup Međunarodnom sudu pravde u njegovoj savetodavnoj nadležnosti imaju organi koji su ovlašćeni Poveljom UN, ili u skladu sa njom da traže savetodavno mišljenje (Čl. 65 Statuta). Savetodavno mšljenje se daje samo po pravnim pitanjima. Savetodavno mišljenje mogu tražiti Generalna skupština i Savet bezbednosti. Na predlog Srbije Generalna skupština UN (GS UN) 8. oktobra 2008. usvojila je rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) traži "savetodavno mišljenje" o proglašenju nezavisnosti Kosova. Pitanje koje je postaviljeno glasilo je: “Da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?”. Dve godine kasnije, 22. jula 2010, Međunarodni sud pravde doneo je "savetodavno mišljenje" da kosovska Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Savetodavno mišljenje "nema obavezujući karakter". To bi trebali znati pravnici, ako već ne znaju novinari. Da je Beograd zatražio od Međunarodnog suda pravde (MSP) da donese presudu to bi značilo da priznaje KiM kao državu, što ona nije bila ni po Rezoluciji 1244 SB OUN, ni po Ustavu Republike Srbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u