Ово треба да једемо сваки дан: За здраво срце, кости, бубреге

Ово треба да једемо сваки дан: За здраво срце, кости, бубреге

9 маја 2017

Након дуге и хладне зиме први зелениш који стиже на пијачне трпезе, осим младог лука и сремуша, јесу зеље и блитва. Међу њима постоје сличности, али и разлике. Зеље једемо у питама, сармицама и чорбама, док блитву најчешће уз рибу спремамо на лешо. Зеље је из рода купуса, блитва је слична спанаћу. И једна и дуга намирница су изузетно здраве, чисте организам од токсина, позитивно утичу на срце, јачају кости, поправљају расположење…

Зеље

Укусно и здраво зеље самоникло расте у читавој Европи, а посебно је распрострањено у брдским и хладним пределима где слабије успева друго поврће. Прастановници Старог континента користили су дивље зеље у исхрани, Грци су га конзумирали још у 4. веку пре нове ере, Римљани два века касније, док су Стари Словени открили поступак кисељења зеља и купуса који се практикује до данас.

Ова зељаста биљка је уз коприву вековима третирана као „храна за сиромашне“, упркос томе што обилује хранљивим састојцима. Заправо, права је мала ризница витамина и минерала. Истичу се витамин Ц (20 мг на 100 грама), витамин А, магнезијум, гвожђе, фосфор, калцијум, калијум, натријум и фолна киселина. Будући да у 100 грама зеља има само 26 калорија, оно је идеална намирница за свакога ко пази на линију или жели да на здрав начин изгуби сувишне килограме.

Зеље се може „похвалити“ и витамином К, као и витаминима из Б-групе, посебно витамином Б12 који је, иначе, резервисан за намирнице животињског порекла, па спада међу важне чиниоце вегетаријанске исхране.

Доказано је да зеље позитивно утиче на срце, расположење, имунитет, стварање црвених крвних зрнаца, на изградњу костију и рад мишића. Оно смирује нерве, активира мождане процесе, отклања немир и нервозу, снижава холестерол, помаже код реуме и упале вена.

Блитва

Блитва је једна од најпознатијих биљака са зеленим листовима у Европи. Највише се гаји на медитеранском поднебљу и има велику примену у кулинарству. Млади листови блитве се додају у разне салате у комбинацији с многим поврћем, а зрели листови у бројна кувана јела од поврћа.

Ова биљка садржи велику концентрацију витамина А, Ц, К, али и Б, као и магнезијума, гвожђа, калијума, калцијума и мангана, а поседује и завидну количину угљених хидрата, протеина, целулозе, биљних уља. Занимљиво је да блитва садржи већу количину гвожђа него спанаћ. У блитви ћете наћи и доста омега-3 масних киселина, флавоноиде и друге антиоксиданте. Спада у нискокалоричне намирнице, као и све лиснато поврће, те се сматра идеалномза одржавање телесне тежине.

Карактеристични састојци блитве су и лутеин и зеаксантин, које често називају и витаминима за очи. Они спадају у групу каротеноида и повољно делују на мрежњачу ока спречавајући макуларну дегенерацију, која је иначе повезана са старењем. Ова намирница је изузетно захвална за отклањање нервозе и јачање концентрације. Осим тога, јача крв делујући на стварање црвених крвних зрнаца, јача кости и штити комплетну слузокожу тела. Блитва је изузетно делотворна за подизање имунитета, а представља и савршени диуретик.

У народној медицини се листови блитве користе за облагање рана и чирева, а чорбице се дају онима који болују од упале бешике и бубрега. Обарена блитва с насецканим белим луком користи се као антибиотик, а ако се дода и першун, поспешује излучивање мокраће и чисти крв.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u