Patriotizam kao preduslov ekonomskog oporavka

Patriotizam kao preduslov ekonomskog oporavka

26 јуна 2014

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Od kada su dovedene na vlast uz pomoć NATO bombi i američke obaveštajne službe prozapadne partije sprovode reforme. Već 14 godina one eksperimentišu u Srbiji. Njihovi lideri su davno obećali građanima da će odricanje od nacionalnih interesa i ispunjavanje svih zahteva Vašingtona i Brisela dovesti Srbiju do ekonomskog napretka i bogatstva. Međutim ekonomska situacija u državi je sve teža, a stanovništvo sve manje veruje u mogući oporavak.

Kako su mediji javili potrošnja po stanovniku u Srbiji je, po procenama evropskog zavoda za statistiku Eurostat, prošle godine iznosila 43 odsto proseka Evropske unije. Stvarna individualna potrošnja po stanovniku, kao merilo materijalnog blagostanja domaćinstava, iskazana standardima kupovne moći, kretala se prošle godine u rasponu od najnižih 49 odsto EU proseka u Bugarskoj do najviših 138 odsto u Luksemburgu.

U Privrednoj komori Srbije su izračunali da je potrošnja hrane u padu! Troši se manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. Prosečan račun u prodavnici je pao s nepunih 600 dinara na 300, a građani u veće kupovine idu samo jednom mesečno. U Uniji poslodavaca Srbije navode podatak da su pojedinačne kupovine od 2008. godine, pale za 30,4 odsto. Samo za najvažnije životne potrebe prosečnoj četvoročlanoj porodici u Srbiji potrebno je najmanje 120.000 dinara što je dvaput više od iznosa zvanične prosečne potrošačke korpe za domaćinstvo.i

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović izjavio je da 24 odsto građana Srbije živi u riziku od siromaštva što pokazuju poslednji rezultati ankete sprovedene u Srbiji na uzorku od nekoliko hiljada građana. Uz sve to, Srbija se našla na trećem mestu po indeksu siromaštva među 90 država, u analizi koju je sproveo poznati Institut Kejto iz Vašingtona. Kao glavni razlog što se naša država plasirala tako loše navodi se sve veća stopa nezaposlenosti. Listu predvodi Venecuela sa indeksom 79,4, a slede Iran sa indeksom 61,6 i Srbija sa indeksom 44,8, objavljeno je na sajtu tog instituta. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 400 evra, u Hrvatskoj je 730, u Sloveniji gotovo 1.000, a u zemljama Zapadne Evrope i do 4.500 evra.ii

Javne finansije su u podjednako teškom položaju. Deficit budžeta Srbije zaključno s majem ove godine iznosio je 114,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. „Ovogodišnji fiskalni deficit u Srbiji biće najveći u novijoj ekonomskoj istoriji od završetka hiperinflacije. To će biti i najveći fiskalni deficit koji će biti ostvaren u Evropi ove godine“ upozorio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. Situacija svakim danom postaje sve gora. „Prema našim procenama deficit bi mogao da iznosi 2,8 milijardi evra, odnosno da bude na 8,7 odsto BDP-a, što je znatno više od ionako visokih ranijih prognoza. Gotovo da neće biti države u svetu koja će imati veći budžetski deficit, svakako je neće biti u Evropi“, potvrdio je i Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta. On navodi da je Srbija sve bliže predstečajnom stanju, a ako se ništa ne promeni dospeće do javnog duga u iznosu od čak 80 odsto BDP-a. „Međunarodna praksa pokazuje da od četiri države sa tolikim nivoom duga, tri upadaju u krizu javnog duga, na neki način u stanje bankrota. Ako se nešto ne promeni, moramo da se uzdamo u ludu sreću da ćemo biti ona jedna od četiri, a to nikada nije dobar plan“, kaže Vučković.iv Naš javni dug prošlog meseca iznosio 20,65 milijardi evra, što je 62,9 odsto projektovanog BDP, a zakon dopušta svega 45 procenata. Srbija se zadužuje više od milion i po evra svakog dana. Najnoviji podaci pokazuju da je u toku maja javni dug povećan za oko 54 miliona evra. Evropski standardi nalažu da javni dug države ne sme da pređe 60 odsto njenog BDP-a. Pored toga novi zakon o radu se piše po diktatu Nemačke, SAD i MMF-a, a njegov osnovni zadatak je da drastično smanji prava radnika i olakša njihovo otpuštanje. „Mi idemo na sasvim suprotnu stranu – ka društvima tipa Bangladeša, Vijetnama, Južne Azije, gde neškolovana radna snaga bez ikakvih prava za dva dolara pravi patike“, rekao predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Branislav Čanak i dodao „Prošle nedelje imali smo sastanak sa premijerom i ministrom rada, Aleksandrom Vučićem i Aleksandrom Vulinom, i izgledalo je da smo se dogovorili da pomognemo u smanjenju pritisaka iz Nemačke da se usvoji Zakon o radu, a sada nam se iza leđa hitno usvaja taj zakon.“ Dakle Srbiju u kojoj nezaposlenost iznosi 20,8 procenata, uskoro očekuju nova masovna otpuštanja radnika. Oni koji ostanu na radnim mestima prihvatiće smanjenje zarade i drugih prava da ne bi i sami završili na ulici. Kako je sve to moguće kada je Beograd ispunio sve zahteve Zapada?

Najpre valja podsetiti da su prema istraživanjima nezavisnih novinara iz Vašingtona biznismeni povezani sa republičkim vlastima od 2000. godine opljačkali i izneli iz Srbije najmanje 51 milijardu dolara. Umesto da se ovaj novac iskoristi za ekonomski oporavak države on je iznet na Zapad. Isti lopovi su pokrali milijarde dolara koje je država u vreme Slobodana Miloševića zbog sankcija UN držala na Kipru. Dakle Zapad i njegove marionete u Beogradu su omogućili taj lopovluk. SAD i EU su dovele na vlast političare koji će nastaviti njihovu politiku prema Srbiji. Interes Zapada nikad nije bila jaka, već naprotiv slaba i razjedinjena Srbija. Prozapadna politika je na kraju mandata Borisa Tadića bila na izdisaju, ali su joj novi život udahnuli konvertiti – naprednjaci. Izdajom Kosova i Metohije putem protivustavnog Briselskog sporazuma oni su faktički pristali na stvaranje velike Albanije. Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić normalizuju odnose sa šiptarskim teroristima i trgovcima ljudskim organima i zataškavaju njihove zločine. Međutim, žrtvovanje nacionalnih interesa naravno nije dovelo do ekonomskog oporavka Srbije. Naprotiv ono je produbilo krizu i dovelo do ekonomske propasti Srbije. A sve to smo mogli da vidimo na primeru Rusije.

Pre nešto više od 15 godina Rusija je bila pred slomom jer se njeno rukovodstvo predvođeno Borisom Jeljcinom dodvoravalo Zapadu. Rusija je prestala da bude svetska sila, tonula je u ekonomsku bedu, a SAD i EU su pripremale njen raspad i pljačku ruskog prirodnog bogatstva. Međutim, tada je na vlast došao Vladimir Putin. Sa svojim saradnicima on je čvrsto odlučio da zaštiti nacionalne interese Rusije. Moskva je prestala da sluša savete Zapada. I evo rezultata. U Rusiji se desio ekonomski bum! BDP je sa 195 milijardi dolara u 1999. godini povećan na 2,308 milijardi dolara u 2014. godini. BDP po glavi stanovnika je sa 1,320 dolara skočio na 16,375 dolara. Inflacija je u istom periodu pala sa 36,5% na 7,6% i to pored krize u Ukrajini. Ruske rezerve zlata su 1999. godine bile vredne 12,6 milijardi dolara, a danas 468,7 milijardi dolara. Penzije su u proseku povećane sa 500 rubalja na 12,000 rubalja, dok su zarade porasle sa 1,522 rublje na 33,000 rubalja.ix Pored toga nezaposlenost je u Rusiji u maju ove godine pala na istorijski minimum od 4,9 odsto, sa 5,3 posto u aprilu, objavila je ruska agencija za statistiku Ros stat. Uz sve to Rusija je ponovo svetska sila i garant višepolarnog sveta.

Na primeru Rusije vidimo da bez obnove patriotizma i zaštite nacionalnih interesa nema nade za bilo kakav, pa ni ekonomski oporavak države. Samo ujedinjena nacija oko rukovodstva koje brani otadžbinu, poštuje ustav i zakone može da krene napred. Rusija nam je pokazala put. Krenimo njime!

(Fondsk)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Dipl. ekonomista says:

    Tekst je odlčan sviđa mi se, jer sam pristalica ekonomskog i političkog srpskog patriotizma kojeg u Srbiji nažalost nema. Publicista Dragan Đogović iz dijaspore je o ovoj temi (srpski patriotizam) već pisao pre nekoliko meseci. Njegovim tekstom je sjajno ukazao da samo patriotizmom može da se gradi budućnost države Srbije. Naslov teksta, kojeg vredi takođe pročitati: Srpski patriotizam – predispozicija za progres, i trn u oku veleizdajnicima?! http://www.intermagazin.rs/srpski-patriotizam-predispozicija-za-progres-i-trn-u-oku-veleizdajnicima/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u