ПИСМА СРБА ИЗ РУСИЈЕ: „… МИ ЗАРОБЉЕНИЦИ СРБИ, што смо се предали у Русију, нисмо ћели пуцати на браћу нашу Русе…“

PISMA SRBA IZ RUSIJE: „… MI ZAROBLJENICI SRBI, što smo se predali u Rusiju, nismo ćeli pucati na braću našu Ruse…“

21 aprila 2016

srpski-vojnik-prvi-svetski-rat20_n(Iz knjige „Srpska pisma iz svetskog rata 1914-1918“, sakupio dr Vladislav Pandurović, Srpska štamparija, Osijek, 1925; novo izdanje, verno originalu: Prometej, Novi Sad, i Radio-televizija Srbije, godina izdanja: Novi Sad, 2014.)

Njegovom Veličanstvu Kralju Petru Prvom Serbija, Niš:

Orlov gorod, 7. februara 1915.

Srdačan pozdrav iz Rusije.

Pozdravljam i molim prepokorno Vaše Milostivo Veličanstvo, da zamolite veliku Rusiju, braću našu, mi Srbi molimo već odavno, da nas puste braća naša Rusi k vama u pomoć u Srbiju. Mi želimo dragovoljci biti Srbijanski. Mi zarobljenici Srbi, što smo se predali u Rusiju, nismo ćeli pucati na braću našu Ruse, pa stoga molim Vaše Veličanstvo da nas Vi zamolite od braće naše Rusa, da nas skupe sve Srbe i da nas odpuste u Srbiju u pomoć, da mi udarimo na Albanase. Nas Srba, što ima vamo u Rusiji, nas Srba ima u Rusiji oko tri hiljade, pa mi bi vama napravili gvozdene nagrudnjake pa bi samo noćno i danjno išli na noževe.

S ovim zatvaram ovaj moj srdačni pozdrav i moju smjernu molbu, što sam je piso na koljenu mome u Rusiji u Orlovu gradu.

Pravoslavni Srbin Milan Šalić.“

*

Teodor J. Stojsavljević, vojenopljeni, gorod Kamišin, Opatovnaje Polje kamišinskog zemstva, haratovskaja gubernija u Rusiji, piše u Srbiji Nikoli Maričiću, zarobljeniku 2. rez. bolnice, Niš:

Kamišin, 10., 24. maja

Dragi i mili zete Nikola! Već više puta ti pisah, a ti se meni ne javi još. Ja sam iz Astrahana prešao ovde i radim na jednom imanju. Molio sam da dođem kao dobrovoljac u Srbiju, ali još nema puta, ako Bog dade da Carigrad brzo Rusi dobiju, doćiću u komite, jer u Austriju ne mislim. Kako znaš, iz zatvora sam u vojsku, i za fronte k Rusima došao.

Mnogo te grli i ljubi tvoj Teodor.“

*

Čedo Radosavljević, zarobljenik u Kijevu, piše u Smederevo svojoj materi, da ga je „Švabo uzeo za soldata, ali on ne beše lud, te se je prvom prilikom predao Rusima i sad moli da ga otpreme u Srbiju.“

*

Zarobljenik u Rusiji, piše iz Orenburga, 28. juna 1915. u Beograd:

„Iz velike i silne Rusije – vaše saveznice, – gde se nalazim u pljenu kao avstrijski vojnik još od septembra prošle godine, pišem Vam i pozdravljam Vas.

Meni je ovde vrlo dobro … Zdrav sam.

Jedino nije dobro. Daleko sam od svojih i neznam šta je s njima, u kakvim prilikama žive.

Vi znate dobro prilike i život ugarskih Srba. Njihove patnje. Po ruskim novinama, sada posle objave rata, pozatvarani su mnogi Srbi (među njima čujem i Sretko) i poubijani. Blizo 45 hiljada osoba. Varvarizam!…

Ovde se radi uveliko na jednoj humanoj stvari. Naime kralj. srpska misija u Petrogradu poziva Srbe i sve Slovene, koji su iz Austrije i popali u ruski pljen, da se, ako hoće, oslobode ropstva i da budu po tom poslati u Srbiju. Prijavio sam se i ja i moji novi drugovi, nas na broju oko 55 ljudi. Samo neznam koliko će taj proces trajati i da l’ ću što skorije videti Srbiju. Radujem se u napred. Samo daj Bože zdravlja…“

*

Iz Rusije Filipu Martinoviću, u Ulcinj, Crnagora:

Kamenskaja, 16. avgusta 1915.

Dragi Damjane! … Što se tiče rata sa Njemcima ne mislite Rusija da je izmučena ili izgubila nadu na pobjedu, nije – sad se tek Slavjanin probudio i pregnuo i Bog će dati te će Slavenin i pobjediti, samo ako zapazimo: u muci se poznaju junaci … tvoj Steva.“

*

Iz Harkova u Rusiji, sa datumom 28. avgusta 1915., stigla je karta u Beč sa adresom: „Serbija, Štab užičke vojske, podporučniku Stevi Jelači, Užice“, u kojoj se ovo piše:

„… Uspevamo i kod tvojih zemljaka Ličana. Mnogo ih ima čestitih, samo Hrvate svi naši bojkotuju…

Dušan M. Golubić (?)“

*

Vladimir Čubrilo piše iz Rusije (na karti beše štambilj cenzure u Odesi) na adresu: „Anđa Čubrilo prebjegla obitelj sa djecom iz Višegrada, sada kod Radoja Jovanovića trgovca, Užice, Srbija.“

„Mila ženo i djeco! Hfala Bogu sam zdravo i sretno sam prešao u ruski logor i dopraćen sam evo u Rusiju, u grad Kijev. Sa mnom je Veljko što je kod nas služio. Imade nas nekoliko hiljada Srba i svi molimo da nas kako pošalju u Srbiju da pomognemo svojoj braći, ako nam dopuste, s Božijom pomoći svi idemo tim Srpskim Herojima u njihovo kolo. Za tebe sam doznao od kuma Todora iz Arada, tamo je Nikola Miletić, Simo Jovanović, pop Milan i Milentijević, svi su još zdravo, pisali su mi. Savo je još ostao tamo, jer nema prilike preći, jer na nas mnogo paze. Nebrojeno vas ljubi i pozdravlja vaš mnogo vas željni Vladimir.“

*

Gđici Vukosavinki Radovanovićevoj, Rakinac kod Požarevca, Srbija:

Tomsk, 2. oktobra 1915.

… Svaki dan očekivamo da ćemo biti odpravljeni u Srbiju. Imam strah bi drzki Austrijci nedošli u Pož.“

*

Karta iz Rusije sa štambiljom: 40 pjehotnago zapasnago bataliona, 11-aja rota (p. ž. Kišinev, Besarabija, 5. oktobra 1915.) beše upućena:

„Draginji ženi Milana Starčevića u selo Donji Mušić, opštine Donjo Topličke, srez Kolubarski, okrug Valjevski, 5. oktobra 1915.

U Kišenovu, 5. oktobra 1915.

Mila sejo Drago, evo da ti se javim, da sam zdravo i živo, koje i vama želim dobro zdravlje svima. Sejo, ja sam bijo u ropstvu u Madžarskoj 9 meseci, pa sam pobegao u Rumuniju. Mislijo sam da će me Rumunija prevesti u Srbiju, ona ne da za Srbiju, već šta više stave me u zatvor. Ja sam opet zatvor provalijo i pobego u Rusiju, i sada sam u Rusiji. Vamo je dobro, jesti i piti jeptino. Sejo, mlogo sam se namučijo begajući kroz Austriju 27 dana, bego sam ni leba nisam i očima vidijo, već samo jeo sam žive kukuruze. Sad se nadam, skoro ću za Srbiju.

Sejo Drago, vaš je Adam umro u Aradu gradu, 16. janovara 1915. god.

Pozdrav od vašega brata

Vojislav Jolačića.

Kišievo, Rusija.“

*

Jeremiju Jevtiću, srez Višegrad, opština Veletovo, selo Staniševac, Nova Srbija(?)

„Rosija, gorod Tijuman, dne 16. oktobra 1915.

Dragi i mili zete Jeremija Jevtiću, ja vaš šurak Mile Mikavica živ i zdrav, koji se nalazim u plijenu Rosiji već godinu dana u Rusiji u daleku svijetu pusto srce oće da uvene od goleme brige i žalosti što ja nikad ništa za vas ne znam ili jeste živi ili niste, tako za vas tako i vi za me.“

(Priredio: I Brezac. Intermagazin)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ivan says:

    Posteni ljudi tako misle a ne kao izdajnici i srebroljubi

  2. oko says:

    doce te vi sa putinom kad on pode imaj jos koji bi se vratili ali sadsnjim komunjarama nikad samo oslobodenoj srbi se vracamo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *