ПИСМО ЋЕРКЕ ХРВАТСКОГ ГАСТАРБАЈТЕРА УЗБУРКАЛО КОМШИЈЕ: „Више не разумем своју домовину у којој се славе ратни злочинци“

ПИСМО ЋЕРКЕ ХРВАТСКОГ ГАСТАРБАЈТЕРА УЗБУРКАЛО КОМШИЈЕ: „Више не разумем своју домовину у којој се славе ратни злочинци“

7 децембра 2017

Немачки Зидојче цајтунг објавио је колумну ауторке хрватског порекла Марије Латковић, која пише да након пресуде херцеговачкој шесторки „више не разуме своју домовину“ у којој се славе ратни злочинци, а поводом одавања поште Слободану Праљку, који је недавно у хашком трибуналу осуђен за ратни злочин у БиХ.

Лист истиче да се Латковић као ћерка хрватских исељеника и гастарбајтера у Немачкој „увек осећала као код куће обе земље“, али да се сада осећа отуђено од данашње Хрватске.

Латковић пише да је први пут сазнала за Слободана Праљка 1993. године, када је као 13-годишња девојчица видела његов снимк на ТВ-у.

„Стајао је на једном тенку, држао у руци калашњиков и позивао своје трупе у бој.“ Изненађена је, каже, што Праљка након хашке пресуде и његова самоубиства људи у Хрватској „стилизују у мученика“, укључујући и премијера Андреја Пленковића који је говорио о дубокој неморалности пресуде.

Указује на писање хрватских медија који стално понављају да су „српске трупе у Босни и Херцеговини починиле много више злочина него хрватске“ и додаје да је ову аргументацију чула и прочитала већ безброј пута.

“ Не видим како би та рачуница требало да промени нечију индивидуалну одговорност за злочине и кривицу Слободана Праљка или било којег хрватског осуђеника за ратне злочине“, навела је присећајући се да је прошле године, када се враћала с традиционалног летовања у Хрватској и посета родбини, први пут осетила у себи, како каже, једну празнину када је реч о домовини својих родитеља.

„Слобода за којом су Хрвати жудели отцепљујући се од Југославије сада је постала претња“, навела је Латковић уз напомену да се данас у Хрватској тешко може слободно разговарати о рату 1991.-1995.

Примећује да у Хрватској влада велико сиромаштво и бесперспективност и да се људи окрећу историји, чему, како наводи, подстицај дају и конзервативци и десничари, који промовишу став да се „треба држати традиције, неговати заједништво, на одстојању држати оне који мисле другачије, хомосексуалце и странце“ и „онда нам нико ништа не може“.

Имала је, каже, идеализовану слику Хрватске, коју су озбиљно пољуљале реакције на пресуду Слободану Праљку.

Нарочито јој је засметало ликовање што је мостарски Стари мост проглашен легитимном војном метом, па је Праљак ослобођен тог дела оптужнице, иако је утврђено да је наредио рушење.

Јер, како додаје, Стари мост у Мостару за њу је симбол повезивања различитих култура и суживота и драго јој је што је после рата обновљен.

„Више није исти, али и даље стоји. Та мисао ме је утешила“, написала је Латковић у колумни, коју су пренели готово сви значајнији медији у региону.

KOMENTARI



6 коментара

  1. R.Srpska says:

    ženska tek sad ukapirala da joj se narod samo formalno zovu hrvati a suštinski su naci-ustaše.

  2. Ainu says:

    normalni Hrvati sa petljom zaiskrenu javnu reč žive van RH

  3. Zaharije Serak says:

    Je li Vas uzburkalo zbog slavljenja Vasih ratnih zlocina i revalitizacija zlocina?Ovo Vas pita samo "los" Srbin ne mogu da se izjasnim,jer nisam i neosjecam se iako imam Srbsko ime.

    • Velika Metla says:

      Балијанеру,а да се прво мало описмениш,а? "ревалитизација",кажеш? Оооо,говедо! Ти си "србин"колико ли сам ја Бушманин! Чак ћу и ја постати пре Бушманин,него ти оно за шта мислиш да си! Под хитно,балијанеру,мењај терапију! Ова,као што видиш,не помаже!

  4. goran says:

    Drzimo se teme i razgovira, nema potrebe za licnim napadima i vredjdanjem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u