ПИТАЊЕ СВИХ ПИТАЊА: Зашто Јасеновац никада није ослобађан?

ПИТАЊЕ СВИХ ПИТАЊА: Зашто Јасеновац никада није ослобађан?

30 септембра 2019

Вишедеценијска равнодушност највишег хрватског, српског и југословенског руководства према јасеновачком стратишту оставиће за собом несагледиве последице. Нарочито њихово неразумевање и несхватање да су Другим светским ратом и геноцидом над Србима у НДХ, па самим тим и постојањем овог логора, дубоко поремећени односи између два најбројнија народа Југославије, и да се они могу превазићи само суочавањем са истином, а не њеним игнорисањем. Све истине које се прећуте у временима која долазе постају отрови. И тај отров, на нашу несрећу, данас је вододелница између српског и хрватског народа, и погубно делује на екстремисте и политичаре који умањују или повећавају број српских жртава у „ендехазији“, или пак доказују како је у Јасеновцу заправо био радни логор.

На питање зашто Јасеновац није ослобођен, поред десетине историјских књига, мемоара, зборника, сећања ратних команданата и преживелих логораша, с пуним правом можемо да констатујемо да засад нема правог научног и историографског одговора. Двојица врсних истраживача, Славко Одић и Славко Комарица, у књизи коју су управо назвали „Зашто Јасеновац није ослобођен“, а која је објављена 1993. године, утврдили су да и поред повољних атмосферских услова и огромне војне надмоћи, од почетка 1945. па до краја рата, нема писаних трагова у архивама партизанских јединица, било каквог плана или идеје ослобађања овог логора или неког његовог дела.



Више од шест месеци после ослобађања Београда, 2. маја 1945, партизанске јединице су ушле у Јасеновац, и то тек пошто су га усташе мирно напустиле, после десетак дана систематског затирања трагова великог злочина. Од 22. априла до 1. маја 1945. до темеља су срушили јасеновачки логор и спалили архиву, рушили зграде, постројења и мучилишта у којима су убијали хиљаде и хиљаде никад не избројаних жртава, међу којима је највише било Срба, али и мноштво Јевреја, Рома и хрватских антифашиста. Два дана доцније, 4. маја, Генералштаб, тада већ Југославенске армије, саопштава да су припадници Првог батаљона Четврте српске бригаде 21. српске дивизије брзим продором на запад заузели и ослободили Јасеновац.

Оно што нису стигле да сруше усташе, урадила је тек успостављена комунистичка власт у Хрватској. Наложила је да се до темеља уклони зид око јасеновачког логора, поруше све стражарнице и осматрачнице, жичане ограде и пољски бункери. Ускоро је срушена и цигларска пећ коју су усташе претвориле у крематоријум.

Трагова о јасеновачким злочинима, поготову о евентуалним одговорима на питање зашто су га партизани заобилазили, нема ни у најзначајнијим публикацијама које представљају званичну историју Народноослободилачког рата. У првом издању Војне енциклопедије из 1961, у којој су обрађене све теме и догађаји из рата, нема ни спомена о Јасеновацу. И у другом издању објављеном 11 година касније – 1972, не постоји ниједан податак о ослобађању логора и логораша.

У двотомној едицији „Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945“, која има 1.300 страница, јасеновачки логор спомиње се само једном, поводом офанзиве на Козару 1942. године: „Од око 50.000 становника, већином жена, деце и стараца… Један део је на зверски начин побијен, а остатак отеран у злогласни усташки логор у Јасеновцу.“

У сабраним делима Јосипа Броза Тита, у 21. тому, Јасеновац је споменут четири пута, у објашњењу Титовог писма из Фоче 31. марта 1942. године, Оперативном штабу за Босанску Крајину откуцаном на писаћој машини. У пост- скриптуму ове директиве Броз је, зеленим мастилом, руком дописао: „Р. С. Испитајте могућност евентуалног напада на концентрацијски логор у Јасеновцу, где је било око 10.000 наших затвореника, а сада је остало свега још око 1.500 живих другова. Све остало су поубијали усташки бандити. Тај напад требало би организовати заједно са штабом из Хрватске, али тако да сигурно успије.“ Свој потпис је оверио печатом Врховног штаба. Међутим, у Титовој ратној архиви уопште нема докумената из којих би се могло видети да је он ту наредбу издао, или о томе бар обавестио штаб партизанских снага у Хрватској.

Шест месеци после Титове директиве штабу за Босанску Крајину, октобра 1942, двојица водећих крајишких команданата, Бошко Шиљеговић и Јосип Мажар Шоша, предложили су славонским бригадама да заједно нападну Јасеновац и Стару Градишку, али Славонци су тај предлог одбили. Одговорили су да те акције у том тренутку нису могуће и да ће то доћи у обзир мало касније. Ипак, до краја рата није више забележена ниједна слична иницијатива, иако је јасеновачки логор чувало само 1.500 усташа.

Славко Одић и Славко Комарица су утврдили да се у „Хронологији ослободилачког рата народа Југославије 1941-1945“ на 1.265 страница енциклопедијског формата логор Јасеновац спомиње девет пута, и то углавном погрешно. „Први пут се под датумом 14. август 1941. погрешно констатује да је из Тузле усташка полиција почела депортацију Срба и Жидова у концентрациони логор Јасеновац, јер тај логор тада још није постојао. Затим се под пет различитих датума 1942. и 1944. године говори о испадима усташких јединица на ослобођеној територији око Јасеновца. Само се под два датума, 30. маја и 26. јуна 1944, говори о мањим акцијама јединица НОВ-а и ПОЈ-а на Сави у близини Јасеновца. Напокон, под датумом 30. април 1945. налазимо констатацију да су тог дана (што није точно!) дијелови 45. дивизије Југославенске армије (ЈА) ослободили Јасеновац. И то је све.“

За готово пола века бивствовања друге, Титове Југославије, организовано је на десетине симпозијума и округлих столова посвећених Јасеновцу. Од 1966, када је коначно откривен споменик, одржавани су у Јасеновцу скупови на којима су говорили челници Југославије, Хрватске, Босне и Херцеговине и лидери Савеза комуниста и Савеза бораца. На свим тим манифестацијама нико никад није споменуо „устанак логораша“ 22. априла, а поготову зашто им није пружена помоћ споља. Питање зашто током целог рата ниједан штаб НОВ-а и ПОЈ-а није припремао и покушао акцију ослобађања јасеновачких логораша висило је у ваздуху. Али нико га није постављао.



Током савезничких бомбардовања Југославије, у марту и априлу 1945. године, неколико пута је гађан Јасеновац. На списку циљева који је Генералштаб ЈА достављао савезницима нема овог логора, што значи да ове акције нису биле плод координираног плана, већ иницијативе самих пилота. Од бомбардовања су уништени многи објекти. Од преосталих логораша формиране су радне групе које су ископавале и уништавале лешеве ранијих жртава. Командант логора Макс Лубурић је наредио да се 21. априла ликвидира последња група од 700 жена. Истог дана су сви преживели мушкарци, а било их је 1.073, затворени у двоспратницу у источном делу логора. У ноћи између 21. и 22. априла, део логораша, знајући да ће наредног дана бити убијени, одлучио се на пробој. Преживело их је 106. Неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из дела логора Кожара. Од њих 176, спасло се само 11.

Спомен-подручје Јасеновац од 1966. до 1990. године посетило је неколико милиона људи. Најчешће су кустосима постављали питање да ли су партизани покушали напад на логор како би ослободили логораше. Добијали су одговор да се настојало пронаћи решење, да се и друг Тито стално интересовао за стање у јасеновачком логору, да су неприступачан терен (пруга Загреб-Београд), реке Сава, Уна, Велики Струг и неколико врло важних и јаких непријатељских упоришта у близини (Новска, Окучани, Банова Јаруга и друга), готово онемогућавали сваку већу акцију.

А шта документи кажу о Титовом интересовању за Јасеновац?
Четвртог априла 1942. јавља Москви да се најстрашнији концентрациони логор у Хрватској налази у Јасеновцу… „Џелат Павелић је у овај концентрациони логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске“, не помињући да је у Јасеновцу заточено највише Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Крајем 1942. „Борба“, која је излазила у једном селу код Босанског Петровца, штампала је брошуру „Јасеновачки логор“, која је откривала најстрашније злочине усташких зликоваца. Брошура је била направљена на основу потресних исказа десетак логораша из Јасеновца који су успели да побегну. Штампана је у 2.000 примерака, на шездесетак страница, омањег формата, а сведочења јасеновачких логораша приредио је крајишки новинар Никола Павлић.

Осам месеци после прве, Тито је у Москву крајем 1942. послао другу, последњу депешу, у којој је поменут логор смрти у Јасеновцу. Податак је утолико важнији ако се зна да је Москва већину Титових депеша објављивала преко совјетске радио-станице Слободна Југославија, једне од најјачих у Европи, а многе је својим разгранатим обавештајним каналима ширила по свету. У депеши је речено да усташки садизам иде тако далеко да су у Јасеновцу изградили ломачу и на њој спалили живе људе, а описани су и неки од најјезивијих усташких злочина. И у овој депеши није речено да Срби чине највећи број јасеновачких страдалника.

Однос према јасеновачком стратишту Срба може најпре и најбоље да се види из податка да је постојећи споменик жртвама једног од највећих концентрационих логора у Европи – „Камени цвет“, вајара Богдана Богдановића, на једвите јаде подигнут тек почетком јула 1966. Идеји за подизање споменика упорно се супротстављао један од Титових најближих сарадника и његов интимни пријатељ, председник Сабора Хрватске Иван Крајачић. Одлука о подизању споменика донета је тек на интервенцију хрватског генерала, савезног секретара за народну одбрану Ивана Гошњака:

– Немојте тамо скривати усташке злочине – рекао је хрватском руководству.

– Ако ви нећете да подигнете споменик, онда ће то учинити Армија и Федерација.

Од септембра 1942, ако не и раније, Тито и његови најближи сарадници практично су знали шта се дешава у Јасеновцу. О томе су их обавестили секретар Комунистичке партије Хрватске Андрија Хебранг и његов сарадник Младен Ивековић, које су усташе септембра 1942, са тридесетак других логораша, пустиле из Јасеновца у замену за ослобађање двојице усташких функционера. Када је 1948. откривена сарадња Хебранга са усташама, почела је да провејава теза да је он, у ствари, био човек који је кочио било који план за ослобођење логора смрти.

(Новости)

KOMENTARI



18 коментара

  1. Ivana says:

    Tito i Pavelić radili su isti posao zatiranje Srba svim sredstvima slično tome dana petokolonaši vode Srbe i Srbiju u daljnju propast i nestanak a narod spava i ćuti.

    • Za Srbiju says:

      2.svet.rat, vodio se protiv Srba, kao i Veliki rat i ovaj poslednji, koji još traje. Pogledajte emisiju na TV Palma "Pitanja i odgovori" sa Radovanom Kalabićem.

    • Miraš says:

      A mi Tita i dan danas uzgajamo u kući cveća usred najelitnijeg dela grada Beograda. Ne pravi se groblje usred grada, a to mesto nije ni proglašeno za groblje. Tradicionalno mi izbegavamo sahrane van groblja; živi sa živima, a mrtvi sa mrtvima. Simbolično time smo dozvolili da bude pretvorena u groblje bilo koja ideja obnove istinske Srbije. Što te dve lešine zajedno sa kućom cveća ne prebace na obalu Dunava tamo na Novom Beogradu pored Parka prijateljstva, spomenika Domovina Jugoslavija i stare zgrade SIV-a u pravcu hotela Jugoslavija. Novi Beograd se i razvio za vreme njegove vladavine. Tu bi bolje skoncentrisano mogla da bude smeštena jugoslovenska komunističko-socijalistička epoha.

  2. Djoka Brica says:

    Jasenovac i ostala stradalista ustashkog zlocina mora biti svakom Srbinu jasno da se nikada nesme zaboraviti ko su ustashe. To ljudski um nemoze da razume koliko je soton u hrvata usao. Memorijalni centre moraju se graditi gde god je moguce. Daj Boze, a Sv, Jasenovackih Novomucenici nek nam oproste sto ih nismo mogli spasiti.

  3. Velika Metla says:

    Ови које називате "хрватима" НИСУ НАРОД. Према томе,немојте мешати бабе и жабе. Они су отпадници од србског народа,илити покатоличени. Сви они који немају свој матерњи језик,свој језик,него украден од другог народа не могу бити народ НИКАКО.Кад буде постојао амерички језик,швајцарски,аустријски,аустралијански онда могу да размишљам да им и ја признам њихов језик. До тада ништа.

    • Za Srbiju says:

      Hrvati su nacija- otpad od naroda, veštački projektovan od strane Vatikana, koji je katoličenjem pravio nacije po Evropi. Poljaci, Slovaci, Ukrajinci, Mađari, Belorusi. Zahvaljući ruskom Mitropolitu, Belorusi su vraćeni, ali unijati i dalje rade da ih odvoje od ruskog roda. Pogledajte na sajtu Srbija Global, video zapis o Uniji i unijaćenju, kao i video o stvaranju rumunske nacije.

  4. Sasulja says:

    Tito je vise zla nanio Srbima od pavelica ustase,jer je duze vladao i radio na strategiji unistenja srpskog naroda.Sam je negde izjavio da ovo sto radi Srbima "Za 50 godina nece znati ni ko su ni sta su a za 100 godina nece ni postojati".Samo mi jedna stvar nije jasna,od tolikih srpskih generala i obavestajaca,nijedan nije "video" sta broz "radi" Srbima i da likvidira bandita.

    • Za Srbiju says:

      Neki su ga čuvali iz koristoljublja, neki iz ubeđenja da su Srbi krivi za sve, a oni koji su imali nameru da ga ugroze ili likvidiraju, bili su likvidirani. Ne zaboravi da su Broza čuvale zapadne agencije MI6, CIA, BND, Vatikanski agenti. Mene užasava ona sponzoruša, lička pi*ka, koja je mogla da ga likvidira na spavanju. Ali onda ne bi mogla da živi ko kraljica.

      • RASPUCHIN says:

        Прича се да је та личка радила у Павелићевој команди а да ју је "Стево" Крајачић одвукао Брозу. Иначе , друг "Стево" се шетао по Павелићевом Загребу слободније од нациста.

  5. Kulak says:

    Prikrivanje zločina ustaškog genocida nad Srbima, Židovima i Romima u Jasenovcu jasan je dokaz ko je u jugi imao stvarnu vlast. Mi Srbi nismo,to je sasvim sigurno.

  6. Predrag says:

    najvažnije od svega je da se takav zločin ne sme oprostiti ni po koju cenu takađe prema balijama i šiptarima. to im se mora vratiti sa kamatom i nama će trebati surov vladar spreman na odmazdu. Ako im prećutimo oni će nas sve spaliti na lomači.

  7. Za Srbiju says:

    Jasenovac je otvoren u Junu 1941. Pre Aušvica i pre nemačkog plana za likvidaciju Jevreja. NDH nije nacistička država, već monstruozno-demonska država, kako kaže Gideon Grajf. Ja bih dodao: Nakazna Država Hrvacka - NDH.

  8. RASPUCHIN says:

    Није ми јасно да сви тако лако упадну у постављену замку? Све ово што нам се догађа , не само у прошлом вијеку него много дубље у прошлост и на много већој територији , је један рат а периоди мира су само предаси између битака. Када говорим и о замкама мислим управо на Јасеновац. Да узмемо број од 750.000 звијерски убијених као тачан опет остаје више од милон оних које не помињемо а који су на исти звјерски начин убијани ван ограда логора у Јасеновцу. Документи о логору који нису уништени налазе се у Ватикану али и у другима "пријатељским" и мање пријатељским државама. Ова прича иде у правцу дјелимичног признавања злочина у Јасеновцу у замјену за заборав свих осталих па и ових најновијих из деведесетих. Или тачније , у замјену за ново е"U"ропско братсво и јединство као замјена за оно ј"U"гословенско. Некако и овај текст мирише на тај подухват јер аутор нема благог појма или намјерно изоставља бар два плана за ослобађање Јасеновца који су планери платили главама. Ради се о Николи Демоњи и Васиљу Гаћеши који су оба након изношења планова упали у усташке засједе у којима су ликвидирани. То вам свима може испричати приличан број Банијаца јер су оба били са Баније. У ствари , јако се мало зна о тим временима мимо званичне тј. комунистичке историје јер су и након рата многи Срби са Баније али и Кордуна , Лике , Далмације и Славоније ликвидирани да би се сакрила истина и обезбједила оваква будућност нашем народу која , по свему судећи , води у потпуни нестанак. Као што рекох , много тога се скрива по иностранству али је још погубније да се многи докази и дан данас скривају у Београду.

  9. Мирослав Поповић says:

    Зашто се не спомиње покушај ослобађања Јасеновца од стране Банијске дивизије под командом Петра Мећаве. Уствари он је заиста кренуо својевољно на Јасеновац али га је Броз радио депешом вратио. Након пар мјесеци Мећава је убијен негдје у Босни а нико не зна ко га је убио.

    • persida says:

      Broz je vece zlo i od Pavelica. Unuci njegovih slugu danas vladaju Srbijom.

    • RASPUCHIN says:

      Можда Јанко Бобетко и његова екипа из шуме Брезовица?

  10. petrovgrad says:

    Šta je sve radio otac Vuka Draškovića, Nataše Kandić, šta je radio Ranković, Krcun sve je to plan i strategija Komunističke partije Jugoslavije. Komunizam je najveće zlo za pravoslavlje. Joza Broz je samo radio za svojoj narod sa ciljem da istrebi što više Srba, kao što su Germani radili sa Generalplanom OST.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u