PLANETA U PLAMENU: Evo koji sve regioni u svetu žele osamostaljenje

PLANETA U PLAMENU: Evo koji sve regioni u svetu žele osamostaljenje

13 maja 2014

22Ako ste mislili da jedino evropski narodi vole da se dele i svađaju oko toga šta je čije, grdno ste se prevarili. Separatizmi možda cepaju Stari kontinent uzduž i popreko, o čemu smo već kao što dobro znate pisali, ali naš kraj sveta nije ni po čemu poseban što se toga tiče.

Naprotiv, on samo prati dobro ustaljenu formulu opšteljudskog ponašanja koje uvek misli da će mu biti bolje ako se sam brine o sebi, zbog svog bogatstva ili posebnog identiteta različitog ili drugačijeg od ostatka države u kojoj živi.

Mnogi od vas verovatno pamte da smo se u nekoliko navrata bavili regionima naseljenim ruskom manjinom koji bi u nekom trenutku mogli da traže pripajanje Ruskoj Federaciji; kada je stanje u Ukrajini počelo da se zahuktava bavili smo se i regionima koji se nalaze samo u toj zemlji. Nismo propustili ni da se pozabavimo ni samom Rusijom: ona u svojim njedrima ima mnoštvo oblasti koje bi nekada mogle da krenu samostalnim putem, ako za to sazru okolnosti.

Međutim, šta je sa ostatkom sveta? Šta je sa Afrikom, ostatkom goleme Azije, šta je sa Amerikama, hladnom severnom i toplom južnom, šta je Okeanijom, Polinezijom? Pođimo od Azije, sa kojom delimo praktično jedan superkontinent. Kurdi su narod koji se pojavio u kasnoj antici i ranom srednjem veku kao nomadski i svoju državu od tada nije imao; veruje se, ipak, da su oni potomci Međana i drugih iranskih plemena. Danas su podeljeni su između Turske, Sirije, Iraka i Irana. Najpoznatiji Kurd u istoriji je plemeniti Saladin, sultan iz vremena krstaških ratova.

Jermeni u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah, koji je de jure deo Azerbejdžana ali de fakto samostalan još od raspada Sovjetskog Saveza, žele da se pripoje matici. Ova regija se spojila sa Jermenijom tokom rata koji je zaustavljen 1994. godine primirjem u Biškeku. Južna Osetija i Abhazija koji su zvanično deo Gruzije dugo su već de fakto otcepljeni, posebno nakon vojne intervencije Rusije 2008. godine.

Indija takođe ima mnogo problema sa separatističkim pokretima, a mi ćemo se na ovom mestu dotaknuti samo nekoliko njih, onih najbitnijih. Muslimani u Asamu žele da imaju svoju sopstvenu državu. Bodoland je regija koja se nalazi na severnoj obali Bramaputre, u samom Asamu; i narod Bodo traži svoju nezavisnost.

Pristalice Dravidistana teže stvaranju suverene države na celom južnom delu Indije, gde žive dominantno žive oni koji govore dravidskim jezicima. Kašmir je regija nastanjena prevashodno muslimanima, koji ili traže pripajanje susednom Pakistanu ili punu nezavisnost. Indija i Pakistan su vodili nekoliko ratova oko ove oblasti, poslednji 1999. godine. Kalistan je moguća buduća država naroda Sika (ako ništa, za Sike znate iz britanskog sitkoma “Mućki”), a nalazila bi se u Pandžabu; osamdesetih godina prošlog veka Indija je ustanak Sika brutalno i u krvi ugušila. Tu su naravno i predložene nezavisne države naroda Naga – Nagalim, kao i Tripura.

U susednom Pakistanu postoje separatistički pokreti u Beludžistanu, gde tamošnji narod koji govori iranskim jezikom nema nikakve veze ni sa Indijom ni sa Pakistanom, ali i u Sindudešu i Paštunistanu (Paštuni su dominantna etnička grupa u Avganistanu; talibani su nastali među njima).

Tamilski Tigrovi se već decenijama bore za nezavisnost Tamil Elama od Šri Lanke. U Burmi secesiju traže etničke grupe Arakana, Čina, Kačina, Karena, Šaha i Vaa. Azerski iredentisti u Iranu žele da ujedine Istočni i Zapadni Azerbejdžan, Zandžan i Ardabil sa Azerbejdžanom. Na Tibetu postoji snažan separatistički pokret i vlada u egzilu na čelu sa Dalaj-lamom koji teže obnovi državnosti i otcepljenju od Kine, ali to nije jedini problem Pekinga: ne treba nikako zaboraviti muslimanske Ujgure na samom zapadu zemlje.

Afrika ima na svom tlu na stotine različitih etničkih grupa koje su zbijene u samo 53 države. To sam sobom, kao što možete i da pretpostavite donosi pakao i pokolj.

world-map_outlineTuarezi su pustinjski narod koji živi u Nigeru i Maliju, i bori se za sopstvenu državu, koju nema. U Nigeriji besni građanski rat između različitih naroda koji sačinjavaju ovu zemlju, danas posebno u delti Nigera. Demokratska Republika Bakasi (koja takođe želi i delove Kameruna), Republika Bijafra, Republika Areva, Republika delte Nigera, Ogoni i Oduduvska Republika Jorubasa samo su neke oblasti koje traže otcepljenje. Kabilija želi da se otcepi od Alžira, Kabinda od Angole, Južni Kamerun od Kameruna, Mvali od Komorosa; Bas-Kongo, Katanga i Kivu od DR Kongo; egipatski Kopti žele stvaranje Koptske Faraonske Republike, a u ovoj zemlji postoje i zagovornici Republike Ababde i Republike Nubije.

Od Etiopije bi mogle da nastanu Islamsku Država Afarija, Gambela, Republika Ogadenija, Republika Oromija, Tigraj i Republika Sidama. Zagovornici Republike Mombase traže secesiju od Kenije, a pristalice Republike Gimbabve od Obale Slonovače. Kirenaika bi mogla da se otcepi od nesrećne Libije, a Azavad od Malija. Zapadna Sahara, sada deo Maroka, mogla bi jednoga dana da postane Sahravska Arapska Demokratska Republika; Maroko ima problem i sa planinskim regionom Rif koji bi jednako kao i Sahravi da postane nezavisan.

Slobodna Država pojasa Kaprivija bi mogla da se otcepi od Namibije, Batvaland od Ruande, Cazamance od Senegala, Samoliland od Somalije. Buri, nekada gospodari čitave Južne Afrike, i sami zagovaraju od otcepljenje: njihova buduća država bi mogla da se zove Folkštat, a sastojala bi se od nekadašnjih burskih republika Transvala, Slobodne Države Oranje i Natalije. Oni međutim nisu jedini Južnoafrikanci koji bi da budu samostalni: tu su i pristalice Republike Kejt i Tembulanda.

Južni Sudan drži u okovima ponosni narod Nuera, dok Sudan ima secesionitičke pokrete u Beji, Darfuru, Istočnom Sudanu i Kordofanu, ali i u Nubiji. Buduća Republika Nubija bi, pored Egipta, zauzimala i delove Sudana. Neverovatno je da ovaj drevni narod, nekada poznat i rasejan širom Rimskog Carstva, nema svoju državu u 21. veku.

Zanzibar bi da se otcepi od Tanzanije, Buganda od Ugande, Baroceland od Zambije, Anžuan od Komorskih Ostrva, a Matabeleland od Zimbabvea. Izvinite nam što smo afričke secesionizme ovako taksativno nabrojali, ali kada bismo se bavili svakim ponaosob mogli bismo da izdamo čitavu zbirku. Možda zaslužuju poseban tekst.

Vreme je da pređemo na drugu stranu Atlantskog okeana i da zavirimo u stanje u Amerikama. Jedan manji broj Portorikanaca želi otcepljenje od Sjedinjenih Država, nezadovoljni pre svega marionetskim status svoje zemlje koja još uvek nije 51. američka savezna država.

Severno od SAD je Kanada, u kojoj postoji frankofoni Kvebek. Ova regija već decenijama raspravlja o mogućnosti otcepljenja od ostatka zemlje, a pre nekoliko decenija je izbio i ozbiljan skandal kada je ondašnji francuski predsednik De Gol sa jedne terase u Montrealu podržao separatističke težnje okupljenog naroda, uz bučno odobravanje.

Hispano Amerikanci, mahom okupljeni oko Pokreta Čikano, traže obnovu Actlana, mitske pradomovine Uto-Acteka, koja bi se protezala celim jugozapadnim delom Sjedinjenih Država, kao što možete da vidite na gorepriloženoj karti. Ovde živi većina Meksikanaca koji obitavaju na teritoriji pod kontrolom Vašingtona.

U Americi postoji i manji separatizam među belcima u Teksasu, koji žele da im se obnovi nekadašnja nezavisna država, ali i među Indijancima. Sijuksi bi želeli da stvore Republiku Lakotu, a i narodi Navaho i Čeroki nisu daleko što se želja tiče. Ima i Havajaca koji žele neku formu suvereniteta.

(Telegraf)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Zeljko says:

    Svasta sam cuo u zivotu ali da postoji pokret medju Egipatskim Koptima koji se bori za stvaranje Faraonske Koptske Drzave je smjesno. Kopti su pravoslavni Egipcani koji smatraju Egipatske Faraone za idolopoklonike. Istorija i porijeklo Kopta nas doista vodi do Faraonskog Egipta ali rasirenost Koptskog naroda u Egiptu u kojem nazalost Kopti necine vecinu niti ujednoj provinciji a trenutno cinemanje od 10% ukupnog egipatskog stanovnistva onemogucava bilo kakvu teritorijalnu samostalnost ili ideju o eventualnom izdvajanju iz Egipta. Kopti su sebe smatrali uvjek istinskim egipcanima i svoj patriotizam i lojalnost Egiptu dokazali su u svim ratovima koje su egipcani vodili sa Izraelom kao i u lojalnom sluzenju na jako visokim pozicijama u egipatskom drustvu. Medicina, pravo, diplomatija, visokoobrazovanje su odlike ovog predivnog pravoslavnog Koptskog naroda. Nazalost politicki i muslimanski extremizam koji potreesaju EGipat narucito zadnjih 10 godina doveli su do masovnijeg iseljavanja Kopta iz Egipta. Nikada Kopti nisu imali nijednu politicku partiju ili pokret koji se borio za nekakvu Faraonsku Koptsku Drzavu. Imao sam srecu da upoznam ovaj narod kojeg bih nazvao jednim od najljepsih cvjetova u predivnoj Gospodnjoj basti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *