PLASIDO DOMINGO: Pamtim toplinu srpskog naroda i cenim vašu kulturu i istoriju

PLASIDO DOMINGO: Pamtim toplinu srpskog naroda i cenim vašu kulturu i istoriju

6 августа 2014

plasido-domingo-1Glas maestra Plasida Dominga (73) više je od briljantnog tenora kojim je udahnuo novi život u više od 140 operskih rola, od debitantskog Alfreda u „Travijati“ do Artura u „Lučiji od Lamermura“, od Don Hozea u „Karmen“ do Marija Kavaradosija u „Toski“…

Podario je lepotu tog glasa svetu na više od 100 muzičkih snimaka, pevajući na italijanskom, francuskom, nemačkom, engleskom, španskom i ruskom. Njegov glas doneo je prestiž vašingtonskoj i losanđeloskoj operi, koje je vodio i u kojima se proslavio kao dirigent. Taj glas zazvučao je harizmatično u nekoliko filmova, da bi pre pet godina iznova zadivio sve novom bojom baritona. Maestrov glas odjeknuo je u desetak knjiga, od „Mojih prvih 40 godina“, do „Dakle, kad peva debela dama?“

Taj glas, uz Hozea Karerasa i Lučijana Pavarotija, jedan od tri legendarna tenora, večno je nadahnuće za njegovo troje dece, ali i sve one kojima pomaže brojnim humanitarnim koncertima. Na čelu organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa „Evrope nostre“, maestro je od 2010. godine postao i glas zaštite baštine našeg kontinenta.

– Ponosan sam što sam na čelu organizacije koja ima tako važnu misiju. Kao umetnik, ali i kao angažovani građanin, snažno promovišem i duboko verujem u Evropu kulture. Evropa znači mnogo više od institucija, zajedničkog tržišta i valute. Evropa je fascinantna simfonija kultura. U ovim uzburkanim vremenima, nama Evropljanima, kao i čitavom svetu, potrebna je Evropa, ukorenjena i obogaćena našim zajedničkim kulturnim vrednostima. Cilj „Evrope nostre“ je upravo da pospeši održanje tih vrednosti.

Kakva je uloga evropskog kulturnog nasleđa u kontekstu rastućeg evroskepticizma?

– Ključna! Evropa u kojoj danas živimo je zadivljujuće zajedničko dostignuće, posebno u poređenju sa burama i tragedijama evropske istorije. Samo udruženim snagama možemo da održimo mir u Evropi i pronađemo put iz duboke krize. A reč je, pre svega, o krizi vrednosti i krizi poverenja. Ukoliko želimo da Evropa odnese pobedu nad svim vrstama skeptičnih, čak destruktivnih sila koje sve više bujaju, moramo ponovo da spoznamo i afirmišemo naše kulturne vrednosti. Moramo takođe da shvatimo, i prihvatimo, našu raznolikost, kao izvor bogatstva, a ne kao znak slabosti. Podjednako sam ponosan što sam Španac, i Evropljanin. Kao što i vi možete da budete ponosni što ste Srbi, i Evropljani. Naše kulturno nasleđe, naši spomenici i gradovi govore o Evropljanima, upućenim jedni na druge, odvajkada, nezavisno od granica i generacija. Kultura i kulturno nasleđe je najveće evropsko blago i ukoliko mu dodelimo centralno mesto u viziji evropske budućnosti, možemo da ostvarimo renesansu.

Srbiji nije lako da u teškim ekonomskim uslovima obezbedi fondove za ugrožene kulturne lokalitete, uključujući one oštećene u skorašnjim poplavama. Može li „Evropa nostra“ da pomogne našoj zemlji u rekonstrukciji ovog dragocenog dela evropske kulturne baštine?

– Najdublje saosećam sa vašim ljudima pogođenim katastrofalnim nepogodama. Svestan sam da su poplave izazvale ogromna razaranja, oštetile istorijska zdanja, muzeje u Srbiji. Naš generalni sekretar Sneška Kvadvlih Mihailović je posetila Srbiju početkom juna, razgovarala sa ministrom Tasovcem i vašim parlamentarcima, ponudivši pomoć „Evrope nostre“. Još očekujemo od ministra detaljni izveštaj o prirodi i razmerama štete pričinjene kulturnim spomenicima i spremni smo da, čim ga primimo, pomognemo Srbiji da dobije neophodnu finansijsku pomoć od EU ili Saveta Evrope. Iako mi nismo finansijska organizacija, imamo bliske odnose sa mnogim međunarodnim organizacijama, državnim i privatnim, koje mogu da obezbede neophodna sredstva. Prošle godine se arheološko nalazište Vinča našlo na našoj listi 14 najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi, a ove godine sinagoga u Subotici figurira među sedam najugroženijih. Apelujemo da Vlada Srbije i ovim spomenicima da prioritet, dok mi želimo da uverimo EU da pomogne Srbiji da obezbedi sredstva za ove projekte. Tu misiju sledi i ogranak „Evrope nostre“ u Srbiji. Vaše kulturno nasleđe značajan je deo evropske baštine, strateški izvor razvoja srpske ekonomije i društva na putu evropskih integracija. Brižno ga čuvajte!

Počeci vaše karijere povezani su sa Beogradom u kome ste i kasnije gostovali. Kakva sećanja nosite na Srbiju, da li biste ponovo došli?

– Naravno da bih želeo ponovo da gostujem u Beogradu, nadam se uskoro! Volim vaš grad, za koji me vezuju najlepše uspomene. Posebno se sećam topline srpskog naroda. Mnogo se bolje peva, i sa mnogo više uživanja, kada je čovek među prijateljima. Naravno, nikad neću da zaboravim „Tosku“ u Beogradu, sa legendarnom srpskom operskom divom Radmilom Bakočević. Od tada smo stalno u kontaktu. Vaša zemlja je podarila svetu nekoliko izvanrednih glasova. Veoma cenim i Beogradsku filharmoniju i čestitam Ivanu Tasovcu, koji je preporodio orkestar. Sada, kada je ministar kulture, nasam se da će uspeti da muzika i celokupna kulturna baština, uprkos svim problemimi, postane jedan od prioriteta u Srbiji.

Da li vam je teško da pomirite rad na zaštiti kulturne baštine sa bogatom karijerom operskog umetnika, dirigenta i direktora velikih svetskih operskih kuća u SAD?

– To je zaista pravi izazov, ali srećom uloge se savršeno dopunjavaju. Komunikacija sa publikom je moja životna misija. Kao umetnik, bilo kao operski pevač, ili dirigent, interpretiram „muziku bez granica“ publici širom sveta, nezavisno od godina, boje kože ili jezika kojim govore. Kao predsednik „Evrope nostre“, rado darujem svoj glas i ugled rastućem pokretu građana Evrope koji žele da razviju svest o značaju našeg kulturnog nasleđa i o našoj kolektivnoj odgovornisti da ga očuvamo za buduće generacije.

Kakva je budućnost opere?

– Opera je uspevala vekovima, uspeva danas i verujem da nikada neće da izađe iz mode. Sa nesmanjenim žarom radim na novim produkcijama širom sveta. Evo, upravo sad sam u Salcburgu, gde sa divnim ruskim sopranom, Anom Netrepko, pevam rolu grofa Lune u „Trubaduru“.

Ima li među mladim izvođačima, čijoj podršci ste posvećeni, i onih iz Srbije, koji su vamprivukli pažnju?

– Posvećen sam podršci mladim talentima. Pre 20 godina sam pokrenuo Svetsko opersko takmičenje „Operalija“, kako bih otkrio i nagradio najbolje mlade pevače. Njihova strast i ambicija za mene je uvek izvor nove energije. Sa vaših prostora, Dušica Bijelić je daroviti sopran. Izvanredan bariton je David Bižić iz Beograda koji je 2007. godine osvojio drugo mesto na „Operaliji“. Sada peva u vodećim operskim kućama širom Evrope i SAD. U losanđeloskoj operi je debitovao 2012. godine u „Don Žuanu“, dok je meni pripalo zadovoljstvo da dirigujem.

Poznata je vaša ljubav prema fudbalu. I ove godine ste pevali na velikom finalu SP u Brazilu. Šta za vas znači fudbal, da li smatrate da je lepota igre očuvana uprkos velikom biznisu koji je postao njegov sastavni deo?

– Zbilja sam veliki ljubitelj fudbala. Mislim da mi je ovo šesti put da pevam na Svetskom prvenstvu. Pa, to je najbolji način da dobijete karte za finale! Naravno, samo se šalim, ali istina je da sam, ako se izuzme 1978, više od 40 godina na svetskim prvenstvima. Tako kombinujem moje dve strasti – muziku i fudbal! Fudbal obuzima sva srca, od kraljeva i predsednika do ljudi u favelama Rija i udžericama Lagosa. Postoji, naravno, rivalitet, svi želimo da naš tim pobedi i budemo ponosni na naše „momke“, ali nikada u tome ne bi smelo da bude nasilja. Igrači i navijači treba zajedno da slave igru. Svetsko prvenstvo bi trebalo da bude mesto na kome se slave naše različitosti.

NOVAK JE AMBASADOR SRBIJE 

Da li ste, kao veliki ljubitelj tenisa, navijač srpskog asa Novaka Đokovića, imali priliku da se upoznate?

– Od srca čestitam Đokoviću na tituli u Vimbldonu. Njegov finalni meč sa Federerom bio je prava poslastica za sve nas koji volimo tenis. Tako je moćan i maštovit igrač, veliki ambasador Srbije. Vrhunski sportisti, kao i umetnici, mogu da učine vrlo mnogo na stvaranju pozitivne slike o svojoj zemlji u svetu, i Novak upravo to čini. Đokoviću želim mnogo uspeha u daljoj karijeri, a prevashodno mnogo sreće kao ponosnom suprugu i budućem tati. Pretpostavljate, međutim, da gajim posebnu slabost prema Nadalu, koji je, kao i ja, Španac. Upravo sam čuo vest o njegovoj povredi koja me je jako rastužila. Želim mu što brži povratak na teren. Unapred se radujem narednom duelu izneđu Đokovića i Nadala, to je uvek praznik i za oči, i za dušu.

DESNA RUKA – BEOGRAĐANKA 

U „Evropi nostri“ generalni sekretar i vaša desna ruka je Beograđanka Sneška Kvadvlih Mihailović. Kako sarađujete?

– Kao što je kulturna baština srce Evrope, tako je naš generalni sekretar srce „Evrope nostre“. Njena profesionalnost i entuzijazam su motor naše organizacije. Pravo je zadovoljstvo sarađivati sa njom. Svakako da ona ima podršku izvrsnog tima, koji svakodnevno, uz skromna sredstva, postiže i ono što se graniči sa nemogućim. Posebno je dragoceno to što je Sneška iz Beograda, a radila je širom Evrope. Sneška duboko oseća i razume razlike u mentalitetu i načinu razmišljanja između severa i juga, istoka i zapada, što je neprocenjiva dragocenost u prevazilaženju mnogih problema i pronalaženju najboljih rešenja za sve nas.

(NovostI)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u