Под стресом тело реагује као пред инфаркт

Под стресом тело реагује као пред инфаркт

11 маја 2017

УБРЗАН срчани рад, прескакање срца, осећај стезања у грудима, скок крвног притиска, проблеми са варењем, појава затвора и дијареје, најчешће су тегобе које прате стресно стање, и испољавају се код анксиозних и депресивних особа и оних који пате од неоправданих страхова и напада панике.

Пацијенти их често повезују са неким органским обољењима, а заправо су у многим случајевима ови симптоми само знак стреса. Ни медицинска наука још не може да повуче јасну границу између симптома које узрокује психа и оних који су настали услед нарушеног органског здравља.

– Код готово 40 одсто пацијената који потраже хитну медицинску у Ургентном центру Клиничког центра Србије, после прегледа установи се да је погоршање здравственог стања наступило као последица психосоматских утицаја – каже у интервјуу за „Новости“ професор др Предраг Митровић, кардиолог-интерниста Ургентног центра ЦС. – То су најчешће особе у најпродуктивнијем животном добу, између 35. и 45. године, које имају објективне симптоме попут тахикардије, аритмије, наглог скока притиска. После урађене дијагностике потврди се да нема патолошких промена, али им се готово увек даје терапија да би се стање довело у нормалу.

* Како је могуће да психа толико утиче на функционисање комплетног организма?

– Пресудну улогу имају хормони. Јер, у стању стреса појачава се лучење адреналина, који убрзава метаболизам и функције органа. Он је директно одговоран за рад срца, жлезда и тонус мишића. Када је он у већим количинама присутан у крви организам је у стању повећане потрошње у односу на нормалне физиолошке активности, па самим тим долази до појаве објективних физичких симптома.

* Који су још хормони значајни за утицај психе на тело?

– То је кортизол, који се популарно назива и хормон стреса. Он је врло значајан јер утиче на метаболизам шећера, тонус крвних судова, рад желуца и друге органе. Кортизол се највише лучи у раним јутарњим сатима, а затим његова концентрација опада. Код анксиозних и депресивних особа страхови изазивају његово појачано лучење. Тако се дешава да они имају повећане концентрације кортизола у крви и онда када би оне требало да буду ниже. На дуже стазе овај поремећај може да узрокује промене и у физичком здрављу.

* Дакле, битно је колико дуго траје стресно стање или неки други ментални проблем?

– Наравно, када постоји хронично негативно психичко расположење извесније су промене на органима. Код највећег броја пацијената први на удару је кардиоваскуларни систем. Јер и адреналин и кортизол утичу на појаву грча крвних судова и могу да измене њихов епител, услед чега долази до пуцања или колабирања. На другом месту по учесталости су гастроинтестиналне тегобе, а честе су промене на кожи, губитак косе или она брже седи…

* Када би требало потражити помоћ лекара?

– С обзиром на то да је готово немогуће повући границу када је психа изазвала проблем у функционисању органа или је он заиста оболео, мој савет је да је одлазак код лекара неопходан. Најбитније је да се прво искључи постојање органског проблема, јер тада пацијент може да буде сигуран да је реч о психосоматским тегобама. У случају да је реч о кардиоваскуларним симптомима најобјективније би било да се пацијенту уради 24 часа холтер мониторинг којим се прате срчани рад и притисак. Тада пацијент паралелно води дневник и записује време и ситуације када је осетио погоршање, односно појаву симптома, чиме се може одредити када и у каквим условима су тегобе настале.

* Ако је све у реду са органског аспекта, онда треба ићи код психолога или психијатра?

– Пожељно је, али није нужно. Најбитнија је самоконтрола, промена ритма живота ако је могуће, као и промена посла ако је превише стресан, више одмора и квалитетног сна. Важна је и правилна исхрана, искључивање цигарета, алкохола, кафе, енергетских пића. Дакле, свега што може да поремети правилно функционисање организма. Наравно да данас није лако променити посао и не угрозити већ ионако лош животни стандард. Зато није искључено и узимање седатива, јер понекада је њихова корист већа него штета. Данас постоје многобројни лекови из ове групе који опуштају, а за већину професија не ограничавају радну способност.

* Шта радити када наступе психосоматске тегобе?

– Потребно је стати или сести и сачекати да то стање прође. Веома је важно да се искључи свака активност јер она додатно оптерећује организам. Пожељно је попити чашу воде, опуштати се и дисати дубоко. Ако је потребно потражити помоћ околине или позвати Хитну помоћ. Јер, те тегобе су зиаста непријатне, може да се јави главобоља, осећај гушења, замагљен вид, убрзан срчани рад, вртоглавица, осећај „одсечених ногу“…

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u