Поезија мора да преврће стомаке

Поезија мора да преврће стомаке

16 маја 2017

У свакој земљи има добрих песника. Ти добри песници успевају не само да опишу стварност, него, што је најбитније, успевају да истакну језиви ужас или пак ретку лепоту једног видљивог или невидљивог детаља – каже, за “Новости”, кипарски песник Јоргос Христодулидис (1968), један од учесника овогодишњег Београдског фестивала поезије и књиге “Тргни се! Поезија!”.

Рођен је у Москви, детињство је провео у Ларнаки на Кипру, па се вратио у Русију, где је студирао журналистику на Универзитету Ломоносов, а сада живи и ради у Никозији. За прву збирку песама “Неке” (1996) припала му је награда за новог књижевника, док му је за другу, “Шмиргла за снове” (2001), уручена Државна награда за поезију Републике Кипар. Уследиле су збирке “Приручник једног узгајивача” (2004), “Неоствариво” (2010), “Пут између неба и земље” (2013) и, у јануару 2016. године, “Израњаване зоне/обнажене приче”.

Песме су му преведене на немачки, француски, бугарски, шпански, португалски и турски, а уврштен је и у неколико новијих антологија кипарске књижевности. Последња збирка биће преведена на српски, у оквиру пројекта “Књижевност са Кипра на српском језику”, који се финансира из фонда Креативне Европе.

* Колико вам значи долазак у Београд на фестивал поезије и књиге “Тргни се! Поезија!”?

– Учешће на том фестивалу је значајано из више разлога. Првенствено јер никада нисам био у Београду. Пружа ми се прилика да осетим мирис једног непознатог града и да се нађем у друштву једног великог народа. Десило се да упознам Србе на Кипру. Поносни су, искрени и вођени страшћу. Поред тога, сваки књижевни догађај у иностранству је изазов да видиш колико вредиш као писац; могу ли то што пишеш прихватити људи који не говоре твојим језиком, који су део другачије културе… Дакле, да испиташ могу ли твоји стихови да нађу саговорника и симпатије изван сигурних граница твоје земље. И, на крају, очигледно је реч о важном догађају ког желим да будем вредан.

* Које теме и животне ситуације вас подстичу на писање?

– Сматрам да у поезији није неопходно да си потпуно свестан тога што пишеш у тренутку писања. Довољан је осећај неког дубљег тражења. Битнија је јака нада да ће у неком тренутку онај који чита, тога постати свестан. Имам осећај да је мање-више све већ написано; мислим на теме свевременске, свакодневне, трансценденталне. Изазов песника је да их поново опише на начин којим ће показати да има нешто ново да каже. Ако поседујеш особен начин сагледавања живота и писања поезије, у могућности си да истражиш изнова дубину ствари.

* Шта желите да постигнете?

– Пишем јер желим да потврдим да сам жив и јер знам да у неком тренутку то нећу бити. Желим да повицима докажем да сам живео и трудио се. Да нисам био предодређен да постојим само као тело које трули, него и дух који је оставио трага. Да сам посматрао и копао не само у себи већ и око себе. Да ми нису промакла страдања људи. Њихов бол. Да препознајем и крвнике и жртве, како свакодневице, тако и рата. И да је мој глас представљао накратко и оне који га нису имали. Не бих желео да моја поезија само осликава диктатуру/фашизам као чин оружјем на грађане. Желим да иде корак даље, представљајући демократију/слободу као чин грађана који иду против оружја. Да подсетим, дакле, на оно што сви добро знамо, али нам вазда промиче.

– Тренутно сам у фази стварања поезије превасходно базиране на доживљајима. Пишем о себи и другима, и пуштам да ме очара та натприродна могућност да о њима бринем.

* Успева ли поезија да опише и објасни наше време и свакодневицу, или јој она измиче?

– Песма треба да говори о нечему конкретном, чак и када то није очигледно. Песма нису речи, немојмо уздизати речи, оне су само неопходно превозно средство поезије. Њена одора. Песма је терет који песник намеће речима како би скупа пренеле оно што је желео да каже, а не оно што им је дефиниција.

– Стога не трпим у поезији, и генерално у књижевности, нити редак просечности. Ако не преврће стомаке, ако не даје неки смисао, на било који начин (надреализам, poetry slam…), нема ни разлог постојања. Тако сам се полако али сигурно окренуо прикупљању великих песама. Постао сам колекционар песама које су написане, а не изучавалац дела одређених песника или епоха. Попут пчеле која узима само полен. Интересује ме само најзрелија воћка, јер сада знам да су и највећи песници имали своје велике осцилације, упркос легендама. Зато бирам да изнова читам све што проузрокује земљотресе изнад осмог подеока Рихтерове скале.

* Колико је боравак у Русији утицао на ваш приступ поезији? Постоје ли битне разлике између поезије која настаје на западу и на истоку Европе?

– Русија ме је обликовала у великој мери. Друштвено, политички, па стога и поетски. Живео сам тамо у најбурније време, у периоду од 1987. до 1993. Доживео сам срозавање и пропаст великог јединства народа које је, с једне стране, обманула и оскрнавила власт, а с друге осујетио Запад. Доживео сам пад система вредности и идола.

– Када је о књижевности реч, Русија ме је научила епу и свевременским вредностима које му задају темпо. Књижевност са Запада, па и поезија, којом се последњих година бавим, открила ми је важност детаља у једној песми. Да оно што се чини небитним у животу, може у песми постати најбитније.

 

* Кажете да се, ипак, налазите у почетном стадијуму усвајања…

– Учим како уметност треба да буде застрашујућа и да те тера да се будиш из стварности. И то да у свакој епохи један песник ствара истину која се чини лажном. Као и то да постајеш песник не само оним што си написао, него и оним што си научио да одстрањујеш и да бацаш. Да није потребно да напишеш пет опширних књига већ једну коју би сви желели да напишу. И, на крају, да је боље да прочиташ једну квалитетну песму 1.000 пута него 1.000 песама којих се нећеш сећати.

РАША ЛИВАДА И ВАСКО ПОПА

* Познајете ли српску поезију и књижевност?

– Читао сам песме Раше Ливаде, Дејана Ђорђевића, Васка Попе и још понеких. Нажалост, на Кипру нема довољно превода и срамота ме је да признам да слика српске поезије коју имам није нимало задовољавајућа. Искрено се надам да ће се то променити мојим доласком у Београд.

(Večernje novosti)

 

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u