Поражени победници

Поражени победници

22 марта 2015

Darko Momić 4656Пише: Дарко Момић

Мајку ти божју, па не морамо се држати закона к’о пијан плота! Ове речи, приписиване некада највећем сину наших народа и народности Ј. Б. Титу, служиле су његовим противницима као потврда да у Југославији влада, најблаже речено, недемократски режим. И били су у праву сви који су то тврдили, јер процедура представља темељ демократије. Без поштовања законима прописаних процедура, демократија постаје сурогат и на крају се претвара у своју супротност, односно „ауто“, „плуто“, „партио“ или неку сличну „кратију“.Посматрано из тог угла, испада да су у праву сви који после останка без скупштинских већина сламку спаса траже у прекршеним процедурама, односно у неправилностима приликом усвајања дневног реда или самог сазивања седница скупштина општина, затим (зло)употребама печата и сличним процедуралним „форама и фазонима“.Међутим, приликом позивања на процедуралне пропусте, сви они заборављају да најпростија дефиниција демократије гласи да је то владавина народа, односно владавина већине уз уважавање и поштовање права мањине. Управо због те заборавности (хм!) и неприхватања чињенице да више немају већину, њихово позивање на прекршене процедуре делује дегутантно, лицемерно, беспомоћно и јадно. И зато, колико год се сматрали победницима, они су у ствари поражени!

Да будемо јасни, нико не тврди да треба прећи преко кршења процедура и поступати по горе наведеној узречици „друга Тита“, већ да се у политички живот, колико год то звучало утопистички, мора унети мало људскости. То подразумева да се пружи рука и призна пораз који у овом случају значи губитак скупштинске већине, односно да се прихвати проста чињеница да више не уживате подршку оних уз чију помоћ сте засели у неку фотељу.

А када се већ говори о неприхватању пораза, треба прецизирати да није реч само о губитку скупштинских већина. У Котор Варошу је начелник општине остао не само без скупштинске, већ и без подршке грађана, али му то не смета да се, захваљујући аљкавости и, зашто не рећи, неспособности оних који су организовали његов опозив, и даље држи у фотељи. Поред фотеље, он се очигледно држи и оне друге дефиниције демократије, која каже да је „демократија кад те неко пошаље у ону ствар, а ти одеш где хоћеш“!

(Пресс)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u