Порцелан из Немачке и поклони за Тита

Порцелан из Немачке и поклони за Тита

29 децембра 2016

627518_122418c6_f

Живот југословенских радника у Аустрији и Немачкој седамдесетих и осамдесетих година прошлог века тема је недавно отворене изложбе „Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче“ у Музеју историје Југославије (МИЈ) у Београду. Ово је, према речима организатора, први пут у музејском искуству наше земље да су у фокусу обични људи, радници који су свој живот провели у иностранству. Њихови животи, станови, предмети, писма, туга и срећа постали су својеврсна уметничка дела.

На челу стручног тима пројекта нашли су се кустоси МИЈ Александра Момчиловић Јовановић и Татомир Тороман, као и политички филозоф и активиста из Беча Љубомир Братић. Повод за истраживање нашли су у два датума, 50 година од потписивања Споразума о ангажовању радне снаге са Аустријом 1966. и са Немачком 1968. године.

Назив изложбе „Југо, моја Југо“ настао је по истоименој песми коју је написала једна гастарбајтерка из Немачке, а отпевала је Силвана Арменулић 1971. године. Према речима Александре Момчиловић Јовановић, та песма је огледало осећања тадашњих грађана Југославије који су живели и радили у туђини, нека врста оазе југоносталгије.

Успомене у слици и речи

Изложба је подељена у три целине. Прва, под називом „Трагови“, представља све оне званичне гастарбајтерске трагове у различитим фондовима и архивама. Ту се могу видети различита документа, уговори, споразуми везани за одлазак наших људи на привремени рад у Аустрију и Немачку. Другу целину која се зове „Људи“ чине приче људи из расејања. Лични документи, фотографије, предмети, дневници, писма великог броја људи сада се налазе изложени у витринама и на зидовима музеја. Како је објаснила Александра Момчиловић Јовановић, посебно су захвални свим људима који су дозволили да њихове интимне успомене и сећања постану доступна посетиоцима музеја.

Трећа целина изложбе се зове „Самоисторизација“ и представља мешавину прве две целине. Ту су посетиоци могли да виде хронике оних који су желели да забележе своју судбину у белом свету. Њу су створили они гастарбајтери који нису дозволили да буду скрајнути, већ су пажљиво чували успомене о друштвеном животу и другим важним темама за наше раднике у иностранству.

– Изложба је резултат двогодишњег истраживања, делом теренског где смо разговарали са живим људима, делом архивског, где смо сарађивали с Архивом Југославије и Републичким заводом за заштиту споменика културе – рекла је Александра Момчиловић Јовановић приликом отварања изложбе.

Она додаје да су желели да се радници и раднице укључе у сам процес настанка изложбе и прикажу све онако како они сматрају да треба.

– Свако је сам бирао шта ће ставити у изложбени простор како би илустровали свој живот. Предмети су свакодневни и не постоји типичан „гастарбајтерски“ али сваки има своју причу. Ми смо управо желели да истакнемо индивидуално искуство и личне приче како би се управо разбили уврежени стереотипи да гастарбајтер мора бити необразован и склон кичу – каже Александра.

Симбол луксуза

Она је објаснила да је жеља свих у тиму била да прикаже разноликост нашег света „преко гране“ и покаже како се то људи који се ни по чему не разликују од осталих сународника. Један сегмент изложбе приказује како су су наши људи на раду у иностранству окупљали, организовали различите културне манифестације, развијали своје уметничке склоности. Ту се могу видети фотографије са различитих концерата, поезија настала у туђини, уметничке слике и различити други предмети. Посетиоци су на изложби могли да виде први порцелан купљен у Немачкој. Он је симбол новог, бољег, луксузнијег живота који су живели наши људи који су одлазили на рад у иностранство.

Један сегмент изложбе посвећен је писмима и поклонима које су југословенски радници из иностранства слали Јосипу Брозу Титу. Ту су пенкала, књиге, привесци за кључеве, оловке и фигуре са називима града… Иако изложба није посвећена Титу, како кажу аутори, он је био централна фигура Југославије тог времена, па самим тим и живота наших људи како овде, тако и у свету.

– Једни су били захвални Титу што им је пружио могућност за бољи живот, а други су били љути на њега што је највећи извозник радне снаге и што није у земљи обезбедио боље услове. Писма и поклоне које су из иностранства слали Титу затекли смо у фонду музеја приликом спремања ове изложбе. Гастарбајтери се овде виде кроз те поклоне, а Тито се у том смислу појављује као адреса на коју се обраћају да би представили себе и показали како су везани за земљу, за родољубље – објашњава Александра Момчиловић Јовановић.

Татомир Тороман истиче да је економска улога југословенског гастарбајтера веома значајна.
– Средином 20. века у најразвијенијим западним земљама била је велика потреба за радном снагом. Са сиромашног југа радници су одлазили на богати север. Тај феномен захватио је и СФРЈ – објашњава Тороман.

Заробљена уштеђевина

Он каже да су миграције постале масовне, па је нагло скочио и девизни прилив у земљи. Девизне дознаке су тако постале значајан прилив у буџету Југославије.

– И деведесете су се сигурно лакше пребродиле јер је неко имао некога ко је могао да дотури марке у неком кризном тренутку. Међутим, они нису имали већи утицај на југословенску економију: свега четвртина зарађеног новца стизала је у СФРЈ. Имали су мањи утицај у малој привреди, пре свега у угоститељству и ауто-превозништву, али није било повољних услова да се развије привреда у неком озбиљнијем виду – каже Тороман.

Касније је од земљака у иностранству држава више пута тражила новац, рецимо за Зајам за препород Србије, а онда су доживели и да им сва уштеђевина остане заробљена у југословенским републикама после распада СФРЈ постали су мало резервисани ка улагањима.

Љубомир Братић одрастао је у Бечу уз родитеље који су отишли на рад у Аустрију.

– Гастарбајтери су се осећали као да су у сенци, а изложбом „Југо, моја Југо“ жели да се расветли њихов статус и да им се да на значају – истакао је Братић.

Изложбу је отворио уметник Борис Зец, који је одрастао и живи у Немачкој.

– Покушавам да се сетим како сам се осећао као дете гастарбајтера у Немачкој. Није увек било лако нама деци, јер смо били другачији. Родитељи су нам били другачији. Нису нам могли помоћи са домаћим, као и са многим другим стварима. Стидео сам се наших родитеља како су говорили тај немачко-српскохрватски језик. Али сада увиђам лепоту тога, те је то одрастање извор моје уметности – рекао је Зец.

Изложба је употпуњена и класичним намештајем, власништвом породице која ју је донела управо из Немачке, након много година рада тамо… Биће отворена до краја маја 2017. године, а аутори најављују да ће истраживања у области бити настављена како би југословенски радник у туђини.

– Ти људи си важан сегмент и нашег друштва, и наших породица и наше економије, зато морамо неговати бољи однос према њима – закључила је Александра Момчиловић Јовановић.

„Драги тата, слушамо маму“

Један сегмент изложбе посвећен је писмима које су гастарбајтери слали својим породицама које су их чекале у Југославији, или која су њима стизала из југославије. Посебну пажњу привлачила су свакако дечја писма.
– Драги тата, немој се секирати за мене и Марка. Ми смо јако добро. Слушамо маму, и ја слушам Марка. У школи сам добар. Марко је већ велики. Снега још увек нема. Бројимо дане до твог доласка к нама. Ми те чекамо и волимо – пише у писму из 1980. године, које је један Мато написао свом тати који је радио у Бечу.

Раздвојеност од деце

А шта о свом животу у иностранству мисле баш ти радници који су отишли „трбухом за крухом“ могло се видети на зиду на коме су се налазиле изјаве многих који су учествовали у изради изложбе.
– Ја се не љутим кад ми кажу гастарбајтер, али се љутим кад ми кажу да сам странац, а десило ми се то овде, у мојој Србији у цркви – рекао је Н. М. родом из села Кобишница.
Он је рекао да жали само зато што је остарио са својом супругом у туђини без своје деце.
– Али ето, имали смо добре родитеље који су их васпитали врло лепо, не знам да ли бисмо ми боље – рекао је Н. М.

(Vesti-online)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u