Поуке из УНЕСКО

Поуке из УНЕСКО

16 новембра 2015

pol-iskenderov 786Пише: Петар Искендеров

Одлука 38. Генералне конференције УНЕСКО у Паризу којом је одбачен пројекат који је иницирала Албанија о пријему Косова у чланство те организације, представља први истински значајан пораз самопроглашених власти у покрајини. Без обзира на дипломатске напоре без преседана који су предузети уочи гласања од стране сарадника Приштине, они нису успели да добију солидарно гласање чак ни међу чланицама НАТО пакта и Европске Уније. Уз неопходан минимум од 95 гласова, косовски захтев је добио 92 гласа.

Како је с тим у вези истакао МИП Русије, “Генерална конференција УНЕСКО је потврдила своју приврженост принципима међународног права садржаним у резолуцији 1244 СБ ОУН која је у потпуности сачувала своју важност”. “Косово које се налази под управом ОУН не може да се третира у својству државе која је стекла правни субјект, па због тога не може претендовати на чланство у међународним организацијама” – истакнуто је у руском спољнополитичком ресору.

Међутим, значај одржаног гласања превазилази оквире самог проблема Косова. Биланс гласања показује нам да постоје озбиљни расколи у практично свим водећим савременим међународним организацијама и институцијама, са јединим кључним изузетком у виду земаља БРИКС. Та организација је на челу са Русијом гласала је против покушаја присталица албанских сепаратиста са Косова да искористе УНЕСКО у својству платформе за “пузеће” проникнуће Приштине у структуре ОУН. Што се тиче таквих организација као што је НАТО, ЕУ и Организације исламске конференције – тамо су очигледне озбиљне унутрашње противуречности и суштинска опозиција притиску Запада.

У вези с тим симптоматично је да идеју пријема Косова у УНЕСКО нису подржале не само земље-чланице ЕУ које нису признале самопроглашену косовску независност, него ни на пример Пољска – која се раније није истицала у антиамеричким демаршима (није тајна да је косовску кандидатуру активно лобирао управо Вашингтон). Чак и потпуно прозападне владе Молдавије и Грузије су одбиле да следе курс евроатлантиста. А још очигледнијим је био распоред гласања међу земљама муслиманског света – на чију су подршку активно рачунали у Албанији која је иницирала косовску кандидатуру. Надања Тиране и Приштине нису оправдали између осталих ни Мароко, Бахреин (члан Савета за сарадњу арапских држава Персијског залива на челу са Саудијском Арабијом!) и највећа муслиманска држава на свету Индонезија. Од гласања се уздржао један од водећих финансијских центара на свету – Сингапур. Чак и тако познати латиноамерички савезник Вашингтона као што је Колумбија, није се одлучила да призна косовску авантуру.

О разочарењу које је снашло САД и њихове истомишљенике најбоље сведочи чињеница да су чак пола сата после завршетка гласања британска радио корпорација BBC и америчка ТВ компанија SNN одбиле да поверују у то што се догодило па завршно саопштење из Париза не само да нису пуштали у етар него чак ни на своје интернет портале. А информативна агенција АР у свом коментару је објавила пораз Косова као “победу Русије”.

Председник Србије Томислав Николић је одбијање УНЕСКА да прими Косово у чланство окарактерисао као “велику победу” изјавивши да је гласање на Генералној конференцији показало да Србија има велики број пријатеља у свету. Међутим, не ради се толико и не само о пријатељима. У свету расте број земаља које нису задовољне светским поретком који намећу земљама и регионима САД и њихови савезници у евроатланском блоку. То је поредак у коме се међународно право приноси на жртву политичке сврсисходности, а међународне организације  (у том смилу и ОУН) користе за легализацију експеримената сумњивих а често и супротних здравом смислу и нормама морала и хуманизма. Јер на територији Косова се налази читав низ објеката које је управо УНЕСКО уврстио у списак Светске културне баштине, у том смислу и српске православне манастире Високи Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија, црква Богородица Љевишка. У случају пријема Косова у УНЕСКО ови објекти би прешли под заштиту власти у Приштини, то јест, тих структура које су учествовале у уништењу стотина објеката српског културног наслеђа на Косову.

“Ми смо данас говорили о томе да је уз сву сложеност међународног живота важно избегавати политизацију делатности УНЕСКО, како то данас видимо у случају са покушајима пријема Косова у чланство Организације уз кршење резолуције 1244 СБ ОУН. Ми смо говорили и о неопходности да се на сваки начин подржи дух компромиса и израда одлука које су плод консензуса” – изјавио је уочи гласања Сегеј Лавров, министар иностраних послова Русије поводом својих преговора са директором УНЕСКО Ирином Боковој у кулоарима 38. заседања Генералне конференције УНЕСКО у Паризу. И како се испоставило у дебати која је уследила, ова позиција је добила неопходну подршку међу зидовима те међународне организације.

(Фонд стратешке културе)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u