Препознајте симптоме хроничног умора

Препознајте симптоме хроничног умора

11 јуна 2017

ВЕЋ дуго сте безвољни, малаксали па и раздражљиви, устајете уморни иако сте дуго спавали, а током дана сте поспани када би требало да радите и будете најпродуктивнији. Уз то осећате константан умор у телу, људе око вас слушате, али их не „пратите“ јер сте расејани. Забринути сте што овакво стање дуго траје, не знате како да га решите…

– Особе које се нађу у оваквој ситуацији обично помисле да је реч о пуком умору који ће, ипак, у једном тренутку након доброг сна или опуштајућих активности нестати. Не схватају да је умор који траје месецима нешто потпуно друго и да се не може елиминисати на једноставан начин – каже психолог и психотерапеут Сузана Станковић – Чикић.

* Како да знамо да умор није „обичан“?

– Синдром хроничног умора може да траје месецима па и годинама. Полако црпи енергију и снагу због чега особа функционише на значајно нижем нивоу. У питању је болест коју прати онеспособљавајући и комплексан поремећај, за који је карактеристичан изражен умор који се не смањује одмарањем, а појачава се физичком и менталном активношћу. Хронично уморне особе се константно буде уморне, нису у стању да одговоре обавезама на послу, а често се удаљавају и од породице која не показује разумевање за њихов проблем. У породици најчешће изостаје подршка јер њихово стање обично повезује са лењошћу, а не са умором.

* Шта је узрок овог синдрома?

– Упркос истраживањима која су фокусирана на одвојене улоге имунолошког, ендокриног и нервног система, узроци поремећаја још нису познати. Нове студије се баве утицајем интеракције ових фактора, а проблем повезују и са генетским, психолошким и фактором средине.

* Осим умора, који су још симптоми?

– Осим осећаја изузетног умора, јавља се и стално повишена температура, болови у мишићима и зглобовима, увећање лимфних чворова. Временом симптоми могу да ослабе или чак нестану, али се поново јављају. Најчешће их провоцира стрес и физички напор. Болест до те мере може бити исцрпљујућа да особа није у стању да обавља ни најједноставнији посао. Такво стање у потпуности може и да га изолује из заједнице, а тада му је преко потребна не само медицинска већ и психолошка помоћ. Ипак, најчешће се дијагностикује лакша клиничка слика и оболели без напора ради уобичајене послове.

* Колико дуго траје умор да бисмо знали да је хронични?

– Замор који траје дуже од пола године, није резултат тренутних напора и проблема, не смањује се одмарањем и у значајној мери смањује дневне активности. Овакве особе имају ослабљену моћ памћења или концентрације, осетљиво грло и лимфне чворове, атипичне главобоље или јаче изражене хроничне, сан који не окрепљује организам, а умор после неког посла осећају и након 24 сата. Могу да имају и пробавне, срчане и респираторне сметње, слаб имунолошки одговор, психолошке проблеме попут депресије, анксиозности и напада панике. На кожи могу да се појаве неуобичајене промене, да дође до мршављења без разлога. Међутим, без обзира на све манифестације, нејасно је да ли су симптоми узроковани придруженим болесним стањима или је свима узрок синдром хроничног умора.

* Ко је посебно подложан овом синдрому?

– Јавља се код свих популационих група, независно од пола и социоекономске припадности. Ипак, најчешћи је у четвртој и петој деценији и то код жена. Зашто је то тако, прецизног одговора нема. Ретко, синдром хроничног умора може да се јави и код деце, посебно у адолесцентном добу. Неки од фактора ризика су и болести попут смањене функције штитасте жлезде, односно хипотиреозе и анемије. Такође, синдром се чешће јавља у урбаним срединама, најчешће код радноактивног становништва које има много обавеза. Стално присутни стрес, недовољно сна, мало времена за рекреацију која „пуни батерије“, а у доброј мери и неправилна исхрана, такође су одговорни за овај компликовани поремећај.

* Колико се успешно лечи?

– Код већине оболелих, степен опоравка је делимичан. До потпуног оздрављења долази у само пет до десет одсто случајева. Дијагноза се поставља на основу већег броја карактеристика болести, са посебним освртом на тешку менталну и физичку исцрпљеност која се погоршава сваким напором, а траје најмање пола године. Ови дијагностички критеријуми нису узроковани другим медицинским стањем. На жалост, када се болест дијагностикује, специфична терапија која би овај синдром излечила не постоји, јер се поуздано не зна узрок.

* Ако је болест тешко излечива, која терапија се преписује?

– За лечење је потребан широки интердисциплинарни приступ који се састоји од физичког и психичког третмана. Терапија се углавном усмерава ка смањивању и уклањању симптома. Главобоље, болови у мишићима и зглобовима се, на пример, лече стандардном терапијом за то. Психотерапија се такође показала као веома корисна. Она помаже болеснику да прихвати стање у коме се налази и научи како да се адекватно носи са свакодневним фрустрацијама, стресом, пратећим симптомима, али и да боље научи да распореди активности, време и енергију. Важно је да болесник зна све о природи своје болести, као и о проблемима са којима ће се суочавати, али и да не постоји једноставна терапија у лечењу.

ПРЕВЕНТИВА

ЗДРАВ стил живота један је од начина да се болест превенира, односно да се смањи ризик за њено појављивање. Треба успорити

животни темпо у физичком, емоционалном и интелектуалном смислу. Пред себе треба поставити реалне циљеве и добро одредити приоритете. Треба наћи времена за одмор и релаксацију, односно радити на себи. Добро здравље уз правилну исхрану и одговарајући одмор, као и бављење спортским активностима, најбољи је начин да се синдром хроничног умора спречи или макар смањи ризик за његов настанак – истиче Сузана Станковић – Чикић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u