Преумљење речи балија и преосмишљење речи паор | INTERMAGAZIN

Preumljenje reči balija i preosmišljenje reči paor

13 septembra 2017

Piše: Dušan Kovačev

Vojvođanske novinarske neznalice su na preporuku Dinka Gruhonjića od 2011. godine obučavane da upotrebljavaju preosmišljenu reč paor. U Federaciji BiH se istovremeno pokušava preumljenje reči balija.

Spremaj Meho gospodsku večeru.

Štoje slano, nek je i biberli.

Što medeno, nek je i šećerli,

Štoje masno, nek je i primasno.

(Antun Hangi, „Život i običaji muslimana u BiH“)

Preumljenje reči balija, u izraz suprotnog značenja onome što je o njemu utvrdila etimologija, javilo se na internetu neposredno pre nego što je pokušano preosmišljenje reči paor na prostoru Vojvodine. Počeo je to „profesor povijesti Ibrahim Tabaković“, ali je njegov uticaj bio mali, pošto nije dobio priliku da objavljuje štiva koja bi stekla ulogu udžbenika, niti je ikad postao siva eminencija jednog javnog TV servisa poput Dinka Gruhonjića u Vojvodini. Postoji ozbiljna mogućnost da je „profesor povijesti Ibrahim Tabaković“ potpuno izmišljeni identitet.

Pođimo od potpunog i nespornog književnog svedočanstva o smislu reči balija u Bosni kojeg je u komediji „Djelidba“ (1947. g) utvrdio Skender Kulenović (Srbin muhamedanske vere iz bosanske Krajine, učesnik antifašističke borbe u redovima partizana i akademik SANU).

Radnja Kulenovićeve komedije se razvija po osnovu podele imovine lokalnog kafedžije Tuka. Pod rukovodstvom Zećir-age podelu treba da sprovede družina predstavnika svih nacionalnosti i vera u selu. Fabula Kulenovićevog dela je nestanak pravde u zabačenoj, zaostaloj sredini, gde se usled opšteg nepoverenja selo deli i kriminalizuje. U takvoj sredini svako sumnja u svakog: Šokci sumnjaju da su „vlasi i balije strepili pa sebi grabe i kapom i šakom“, Vlasi sumnjaju da su se „šokci i balijeudružili pa njima rade o glavi“, dok balije sumnjaju u urotu „vlaha i šokaca“ protiv njih. Dramska napetost između muslimana, pravoslavnih Srba i rimokatoličkih Hrvata ogleda se u upadljivoj upotrebi uvredljivih naziva za svaku od versko-etničkih grupa u selu: baliješokci i vlasi. Dakle, Kulenović svedoči da su sve tri reči jednako uvredljivog smisla. Književnik Danilo Kiš je svojevremeno primetio da je Kulenović bio „rudar jezika“ koji je „birao uvek najtvrđu reč, uvek iz najdubljih jezičkih slojeva, uvek iz najtajnijih jezičkih zona (…) koja je najduže mirovala u rudi predanja“. Po motivima komedije „Djelidba“ Skendera Kulenovića, reditelj Amir Mušinbegović upravo snima istoimeni igrani film.

Šta kaže nauka o reči balija?

Etimologija reči balija

Abdulah Škaljić u rečniku Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, „Svjetlost“ IP Sarajevo, 1966. g. iznosi nekoliko značenja reči balija: „1. Muslimanski seljak, primitivan, prost čovjek, čovjek iz naroda koji ne pripada plemstvu i obrazovanom svijetu. – „Ne zna balija šta je talija“ (nar. bl. 120). 2. Pogrdni naziv za bosansko-hercegovačke muslimane – „Ne zna balija što je zdrava Marija“ (Vuk, Posl, 198): Nijes` ovo Bosanske balije / Nit su ovo ljuti Krajišnici / Od Krajine od Hercegovine“ (Vuk,VIII 416): „… da ne gledamo na tužno zalupano mnoštvo, reći i našem širokom koliko-toliko obrazovanom društvu da su nam ovi `mujani` i `balije` – braća…“ (Radić 264). 3. Naziv za sirova, neotesana, silovita čovjeka uopšte. Mislim da ova riječ dolazi od musl. ličnog imena Balija (v), a gornja značenja pod 1. i 3. došla su zbog same sličnosti u izgovoru sa riječima „baliti, balonja, balav“ itd.“

Rječniku stranih riječi, tuđice, posuđenice, izrazi, kratice i fraze A/Ž (Anić, Klaić, Domović, str. 155,  Sani-plus, Zagreb, 1998) navodi se da je reč balija turcizam: „Nekad: prostak; kasnije: svojeglav čovek, nasrtljivac, lijenčina, neradnik, rasipnik, protuha, neotesanac itd, bez obzira radi li se o muslimanima ili o pripadnicima drugih vjera; ponašati se kao balija, ponašati se prostački, obijsno, samovoljno“.

Etimološom rečniku srpskog jezika (Aleksandar Loma i autori, str. 128,  sv. 2: BA-BD, Beograd 2006. g) navode se tri značenja reči balija: „Muslimanski seljak koji živi primitivnim, starinskim životom“, u Dalmaciji i BiH, (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, Bg, 1959. g; Rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, I/XXIII, Zagreb, 1880-1976. g); „Pogrdan naziv za bosansko-hercegovačkog muslimana“, Vuk; „Naziv za obesnog, neotesanog čoveka“. U Visočkoj nahiji (prema RSKNJ). Prema drugim izvorima reč se beleži i u Hercegovini, Poljicama, u Bosanskom Grahovu, Zeti, Lješkopolju.“ Iz ove reči su izvedeni augmentativ, denominal, pridev, i imenica ženskog roda. Reč balija pominju Skender Kulenović i Ivo Andrić. Prema RHSJ JAZU reč balija se beleži od XVIII veka. Odrednica Etimološkog rečnika srpskog jezika kao nejasnoću pominje izvođenje apelativa od ličnog imena Balija, Bali iz turskog Bali arapskog porekla „u apelativnom značenju `starinac`, ukazjujući da se etničko ime Balije u užem smislu odnosi na muslimanski živalj u Hercegovini oko Podveleži i Gabele, po Dubravama i oko Stoca“. Takođe, kao nejasnoću beleži i izvođenje reči balija iz kasabalija„stanovik kasabe“ uz ukazivanje na analogni razvoj značenja reči nagija iz nahija, sa značnjem „prostota, fukara“ u Prčnju, što navodi Petar Skok.

Februara 2008. godine se na bosanskim stranicama Vikipedije pojavila odrednica „Antibošnjaštvo“, u okviru koje je reč balija proglašena uvredljivim izrazom za Bošnjake:

„Među poznatije uvrijedljive termine za Bošnjake, koje koriste najčešće Hrvati i Srbi, su: Balije – Vulgarni termin koji potiče iz osmanlijskog perioda. Približno mu je značenje bosanskog seljaka, ali je tačna etimologija nepoznata. Neki rani izvori nagađaju da se ovo odnosi na Bošnjake povremene nomade, koji žive u planinskim područjima. Danas je to najpoznatiji uvrijedljivi termin za Bošnjake. Varijacije: Balijesnice, Balinčad, Balindure.“

Naravno, anonimni pisac odrednice „Antibošnjaštvo“ se ne poziva na jasnu etimologiju reči balija, ili svom stavu zasnovanom na neznanju pripisuje opšti značaj. Na vrlo sličan način je tri godine kasnije postupio i „Ibrahim Tabaković“. Da je u ovoj odrednici etimologija uzeta u obzir, lako bi se otkrilo da je reč balija dokumentovana još u XVIII veku kada nije moglo biti govora o „antibošnjaštvu“.

Prvo preosmišljavanje reči balija u uzvišeni izraz

Uprkos naučnim nalazima etimologije o značenju reči balija, među bosanskim muslimanima se javio pokušaj da je preume ka uzvišenom smislu. Primer ovakvog napora je misao „profesora istorije Ibrahima Tabakovića“ koju je aprila 2011. godine izneo u javnoj prepisci sa Mladenom Paverom na sajtu Rodoslovlje.hr, aprila 2011. godine komentarišući Paverov članak „Ivanić – Župa 1649. godine“ (26. 6. 2008. g). Prenosim komentare „Ibrahima Tabakovića“ onako kako ih je, „ćelavom latinicom“, „profesor povijesti“ lično postavio:

  1. 4. 2011.

Misljenje da je prezime BALIJA (ovo vrijedi sigurno i za prezime BALIC) doslo iz rijeci balija- koja ima pejorativno znacenje – je NETOCNO sa znanstvenog stajalista. Ovo prezime je izvedeno iz muskoga osobnog imena Balija,koje je – prema onomatologu i turkologu prof. dr. Ismetu Smailovicu – nastalo :“Iz tur. Bali (licno.m.ime) + nas nast.-ja. Etimologija ovoga imena nije sigurna, ali se moze pretpostaviti da je iz ar. bal=um, pamet, duh+ar. sufiks–i(yy).

Ovo vl. ime ne treba mijesati s rijecju balija koja ima nekoliko drugih znacenja:

1) muslimanski primitivni seljak,prost covjek koji ne pripada obrazovanom svijetu;

2) muslimanski nomadski stocar u Hercegovini;

3) pogrdan naziv za bosanskohercegovackog Muslimana.

Odakle potjece takav naziv koji ne oznacava vlastito ljudsko ime, nije sigurno utvrđeno. O tome se kod nas dosta pisalo, ali su sva misljenja jos uvijek samo pretpostavke. „(Dr Ismet Smailovic, Muslimanska imena orijentalnog porijekla u BiH-u, II izd.,Sarajevo 1990., str.161.-162.)

Osobno se potpuno slazem sa stajalistem prof. I. Smajlovica, a velika mi je cast sto ga osobno i poznajem. Kada sam s njim posljednji put razgovarao (u travnju 2o10), ja sam mu iznio svoje osobno misljenje o podrijetlu imena i prezimena Balija. Naime, mozda je ono izvedeno od dvije rijeci BALI+ALIJA,pa je doslo do njihovog kracenja u BALIJA, sto znacilo izvorno PAMET ALIJA, tj. PAMETNI ALIJA ili UZVISENI UM (jer Alija znaci ar. Aliyy= “ Uzviseni, Mocni, Otmjeni“.. Ima dosta primjera da su duza imena skracena ili su prezime nastala kracem duzih imena, itd… Također, ja sam prof. I. smailovicu rekao da je rijec balija kao naziv za Muslimane najvjerojatnije izmislio Vuk, pa je ona produkt velikospske etnocentristicke politicke propagande, te nema nikakve veze sa znanoscu…

Ibrahim Tabakovic, prof. Povijesti

  1. 5. 2011.

Stovani gospodine Paveru,

Uz moju dozvolu mozete koristiti moj tekst o prezimenu Balija u cijelosti ili samo njegov dio koji Vama odgovara za Vasu poznatu knjigu iz genealogije.U vezi imena Balija navodim Vam i misljenje orijentaliste A. Skaljica iz njegove poznate knjige“Turcizmi u sh. jeziku“, peto izdanje, Sarajevo 1985., na str. 118.:

“Bal ja,-e  i Bali, indecl. (ar.) 1.musl. musko ime…. 2. Balibegovica je jedna mahala (kraj) u Sarajevu. 3. „Balije“su jedna muslimanska etnicka grupa u Hercegovini (oko Poveleza i Gabele te po Dubravama i oko Stoca) (Corovic 126. Dedijer 115).

<tur. Bali, licno ime, „Starinac“<ar. bali= „starina;star.vehad“

balija    m. (ar.) 1.muslimanski seljak, primitivan, prost covjek, covjek iz naroda koji  ne pripada plemstvu i obrazovanom svijetu…. 2. pogrdan naziv za bosanskohercegovacke muslimane… 3. naziv za sirova, neotesana, silovita covjeka uopste.

Mislim da ova rijec dolazi od musl. licnog imena Balija (v.), a gornja znacenja pod 1. i 3. dosla  su zbog slicnosti u izgovoru s rijecima „baliti,balonja,balav“ itd.“(str.118.)

Za etimologiju prezimena Balija (kao i BALIC) i imena Balija i  Bali vazno je navesti i ovo: prof. I. Smailovic navodi  –u svom „Tursko-bosanskom rjecniku“ (Tuzla 2007) na str. 34. znacenje tur. rijeci BAL:“bal-med. 2.sok iz prezrele smokve…“; na str. 35.: balli – meden, od meda, s medom…“

Uz srdacne pozdrave.

  1. Tabakovic

Kako vidimo, i „Ibrahim Tabaković“ je pažljivo zaobišao građu koju je utvrdila  etimologija, da bi potom zajedničkoj imenici balija dao novi smisao kojeg izvodi poštapajući se odrednicom o ličnom imenu „Bali“ dr Ismeta Smailovića iz knjige „Tursko-bosanski rječnik“ (Tuzla 2007. g). „Tabaković“ se potom poziva i na odrednicu Abdulaha Škaljića o ličnom imenu „Bali“, koju je srpska etimologija izričito označila za nejasnoću. Kao što „Tabaković“ prećutkuje da Smailović u svom rečniku ničim ne ukazuje da je imenica balija nastala od ličnog imena Bali, takođe prećutkuje i sadržinu Škaljićeve odrednice „Balija“. „Tabakovićeva“ zamisao je počela da se prenosi po internet forumima i društvenim mrežama, pa je ostvarila značajan uticaj na uverenja lakomislenog dela javnosti, raspoloženijeg da stvarnost tumači brzom pretragom elektronskih stranica, nego pretragom naučnih činjenica zabeleženih u knjigama koje su pisali obrazovani i stručni ljudi na osnovu objektivne građe i naučnih istraživanja. Danas je lako pred javnim mnjenjem potisnuti naučnu istinu dopadljivim ličnim stavom i čak proglasiti naučno nesporne činjenice „propagandom“, te izreći kako one „nemaju nikakve veze sa znanošću“.  Sancta simplicitas!

Izmena smisla reči balija na srpskoj Vikipediji

Septembra 2012. godine se na srpskim stranicama Vikipedije pod nalogom  „Korisnik:Proooooof“ pojavila odrednica „Balija (značenje reči)“. Zanimljivo, od sve etimološke građe za izradu odrednice, nepoznati autor je upotrebio jedino Rečnik savremenih reči i izraza Ljuba Mićunovića iz 2006. godine. Za nalaze drugih etimologa pomenuti korisnik ne zna ili neće da zna. I ovaj pokušaj preosmišljavanja reči balija navešću bez ispravki:

Balija je reč grčkog porekla (Βάλιος) a označavala je mitskog i besmrtnog Ahilovog konja, Balija. Turci su preuzeli reč iz grčkog jezika, a sa prodorom na Balkan, tako su nazivali stanovništvo planinskih krajeva koje se bavilo stočarstvom i pčelarstvom i bilo znatno siromašnije od ostatka društva, koje se većinom bavilo poljoprivredom. U Turskom jeziku reč BAL znaci med,pa je izraz BALIJA upotrebljavan kao kovanica za pčelare odnosno ljude koji su se bavili proizvodnjom meda.Jer je prostor Balkana bio poznat po pčelama i pčelinjim proizvodima pa su ga turci nazivali zemljom krvi i meda, od dve reči iz turskog jezika, a to su bal – što znači med i kan – što označava reč krv (zbog učestalih ratova).

Reč balija neobjašnjivo je žargonski upotrebljavana početkom 1990-ih godina tokom raspada bivše SFRJ, kao naziv za Bošnjake u BiH, od strane Hrvata i nekih jugoslovenskih naroda.

U nekim rečnicima se može naći današnje značenja reči: balija- neučen i slabo obrazovan,siromasan čovek (Ljubo Mićunovic,Rečnik savremenih reči i izraza, Beograd,2006)

Zanimljivo, ovo je jedina odrednica koju je dati korisnik postavio na Vikipediju.

Sličnosti preosmišljavanja reči balija u BiH i reči paor u Vojvodini

U tekstu „Izraz paor u dodiru Bosanaca sa Vojvodinom“ (Petrovgrad.org, 15. 7. 2017. g) izneo sam argumente da su se njenom upotrebom kod nas oduševili najpre bosanski muslimani, razumeli njeno značenje pogrešno, pa zanemarivši etimologiju počeli da tu reč koriste i pretvaraju u izraz sasvim drugačijeg smisla od onog na koje upućuju nalazi etimologije. Pošto je knjiga Dinka GruhonjićaDiskurs agencijskog novinarstva“ (Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za medijske studije, Novi Sad, 2011. g) stekla  ulogu udžbenika, novi naraštaj vojvođanskih novinara je 2015. g. zapopočeo medijsko bombardovanje u Vojvodini preosmišljenim izrazom paor. Ignorišući etimologiju, Gruhonjić je izmislio da se izrazom paor ranije „želeo označiti ratar koji je veleposednik i izrabljivač radnika“ i da se „ni jedan drugi seljak sem vojvođanskog ne naziva paorom“. Kako se naučno može utvrditi želja za označavanjem? Gruhonjić je reč paor najpre proglasio „leksemom“, pa je govoreći o njoj direktno učio da „konotacija“ čini njeno „značenje ili smisao reči veoma promenljivim“. Veoma je zanimljivo da je Gruhonjić svoje zamisli kojima je „značenju“ reči paor dao novi smisao objavio iste godine kada je „Ibrahim Tabaković“ izneo preosmišljavanje reči balija. Još je zanimljivija činjenica da etimologija reči balija često znači prostog, sirovog, obesnog, neotesanog, tupog, samovoljnog, primitivnog, neobrazovanog seljaka. Dakle, reč balija se u Bosni i Dalmaciji upotrebljavala u donekle bliskom značenju onome u kome se vekovima upotrebljavala reč paor u Vojvodini. Dodajmo da je u Vojvodini reč paor na selu označavala najpre jednu klasu ratarskih podložnika koji su originalno bili kmetovi. Isto je bilo i u Hrvatskoj, kao i među Gradišćanskim Hrvatima u Austriji, a u Bosni i Hercegovini su svi seljaci bili kmetovi do raspada Austro-ugarske, kada je Kraljevina SHS u uslovima demokratije i slobode Vidovdanskim ustavom ukinula poslednje ostatke feudalnih odnosa.

Dinko Gruhonjić koji je u „medijskom diskursu“ Vojvodine počeo preosmišljavanje izraza paor, ipak tom izrazu nije dao umno uzvišeni smisao poput onoga što je „Ibrahim Tabaković“ učinio smislu izraza balija. U Vojvodini su Gruhonjićevom izrazu uzvišenu ulogu dodelili čelni ljudi Lige socijaldemokrata Vojvodine. Doduše, nisu bili u stanju da tom izrazu podare i umnu snagu. Napeli su se da preosmišljenom izrazu paor dodaju glamur, što zaista nikome u BiH nije palo na pamet da učini sa preosmišljenim izrazom balija. Već 2012. godine je tadašnji kikindski direktor JKP čistoća i zelenilo, predsednik udruženja „Liga paora“ i pokrajinski poslanik LSV Miloš Šibul organizovao „Bal paora“. Ta kafanska manifestacija se ponavljala sve dok Šibul nije uhapšen pod sumnjom da je sa računa JKP „Čistoća i zelenilo“ uzeo mnogo novaca Kikinđanima, rasipao ih, a skoro polovinu te  ogromne sume činili su troškovi reprezentacija, ručkova, sendviča, sladoleda i kolača.

Pošto Miloš Šibul nije uspeo da verbalno osmisli „uzvišenost“ preosmišljenog izraza paorNenad Čanak je pokušao da izraz paor „uzvisi“ kontekstom lekseme, određujući paorsku čast suprotno sebi samome. U autorskoj emisiji Ljubice Gojgić „Pravi ugao“ na RTV 26. novembra 2015. godine, Čanak je na pitanje novinarke o politizaciji protesta poljoprivrednika izjavio: „Nisam paor jer se ne bavim zemljoradnjom. Uvreda je za paore da ih poistovete sa mnom.“ Bilo je to prvi put u istoriji da neko u javnom govoru taj izraz upotrebi sasvim suprotno svakom do sada poznatom smislu koji je izrazu pripisivan još od doba kada je bio reč.

 „Leksema“ paor u „kontekstu lekseme“ balija

Pišući o preosmišljenom izrazu paor u dodiru Bosanaca sa Vojvodinom, utvrdio sam da njegovoj nagloj upotrebi u Vojvodini treba da zahvalimo prethodnim oduševljenjem bosanskih muslimana. Ovu pojavu sam tumačio sličnošću rajinskog mentalita i paorskog duha. Postoje i druge sličnosti. Slično, ne isto, ali u znatno ograničenijim razmerama, u BiH se pokušava preumljenje reči balijaU srpskim govorima Vojvodine je reč paor često imala uvredljiv smisao, popout reči balija u BiH. Do istovetnosti slično svi koji danas po BiH i Vojvodini preosmišljavaju ove reči ignorišu nauku i književnost koje su zabeležile njihovo značenje i smisao pojmova koje označavaju. I jednima i drugima su pobude jednako političke.

Oba izraza su jednako upotebljena u cilju sugerisanja nekakvog posebnog identiteta stanovništva na verskoj, etničkoj i regionalnoj osnovi. Stoga bi valjalo da antropološka nauka pažljivom upotrebom uporedne naučne metodologije podrobno istraži nije li preumljenje reči balija i preosmišljenje reči paor vid pasivno-agresivnog govora mržnje.

Naročito je upadljivo istovetan politički „kontekst“ u kojem se pojavio novi smisao  oba ova izraza. Rečima balija i paor je počeo da se falsifikuje smisao u doba kada je prostor nekadašnje Jugoslavije sasvim podeljen, potom ekonomski upropašćen i konačno sasvim opljačkan. Sve nam se ovo događa u doba punog zamaha globalističke okupacije, čiji kompradori sprovode promenu svesti našeg (odnosno naših) naroda. Upravo njima u BiH i Vovjodini danas odgovara da uguše slobodarski duh naroda preosmišljavajući reči balija i paor u nešto uzvišeno, kako bi narod u Vojvodini i BiH jednako nesvesno težio onome što je u njihovoj tradicionalnoj kulturi bilo izraz rugla, neobrazovanosti, obesti, prostakluka i robovskog duha.

Umnost bosanskog orijentalizma i mudrost vojvođanskog humora

Mudrost „profesora povijesti Ibrahima Tabakovića“ nam je ukazala na mogućnost da je sa bosanskog šadrvana 2011. godine potekao tanki šerbetni mlaz zaslađenog izraza balija koji se do 2015. godine pretvorio u bujicu koja Vojvodinom valja preosmišljeni izraz paor kao drvlje i kamenje. Naša etimologija, istorija i antropo-geografija su davno utvrdile značenje reči paor, a naša književnost je prikazala njen vekovni smisao.

Da nije bilo Mehmeda Paragana, Muharema Bazdulja, Dinka Gruhonjića i „Ibrahima Tabakovića“ lutali bi smo po zavičajnoj leksici kao po tamnom vilajetu. Uz njihovu pomoć smo otkrili da se u savremeno preosmišljenom izrazu paor nalazi sličan smisao kao u preumljenom izrazu balija, kojem je pripisano značenje uzvišenog uma pametnog Bali-Alije, moćnog, otmenog, pa čak i medenog. Oh, kakva je medno zavodljiva umna slast bosanskog orijentalizma zamirisala leksikom vojvođankih govora u medijskoj „akciji paor[1]“. Tu se vѝle u šerbet kupaju!

Jednom sam naveo da su starosedeoci Vojvodine pažljivije posmatrali i slušali Bosance nego oni nas, i mnogo korisnog od njih naučili. Vojvođanskim neznalicama danas preporučujem da krajnje ozbiljno razmisle o rečima koje je Boškiću uputio Đorđe Čvarkov. Shvativši da je njihov kolega Bosanac (Dragan Torbica) uspešno prodao dve upakovane cigle naivnom kupcu kao lap-top, Čvarkov je Boškiću naredio: „Ćuti, glupane i slušaj Bosanca, možda nešto i naučiš!“ (Državni posao, „Intranetprodaja“, ep. 113, 6. 3. 2017. g).

______________________________________________________________________________________________________

[1] Izraz „akcija paor“ prva je upotrebila prof. dr Ljubomirka Krkljuš iz Matice Srpske u članku „O paorima i podelama“, obj. u novinama „Politika“, 15. 2. 2017. g (dostupno na Petrovgrad.org).

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Beli Orao says:

    Heheeeeee,paor , balija ostaju ono što jesu balija i Paor!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *