Прича о Светом Сави

Прича о Светом Сави

2 фебруара 2015

13592738925751_sveti_sava-610x330Први српски архиепископ Сава I рођен је као Растко Немањић око 1175. Био је трећи син српског жупана Стефана Немање и његове супруге Ане.

„Као историчару ми је тешко да говорим о Светоме Сави, јер мислим да за разлику од Растка Немањића и српског архиепископа Саве I, Свети Сава није историјска личност у правом смислу те речи. Свети Сава је архетип доброг оца и вољеног учитеља, и као такав је присутан у српској историји од XIII столећа до данашњег дана. Он је симбол универзалне моралне поруке да је највећа врлина владара његова љубав према народу. Као што косовски мит слави идеју жртвовања за праведни циљ и супротставља је опортуном потчињавању надмоћнијој неправедној сили, тако и светосавски мит слави идеју старања о добробити народа, и супротставља је баналности личног уживања у материјалном богатству“, каже историчар др Небојша Шулетић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

Говорити о Светоме Сави, истиче доцент др Шулетић, није исто што и говорити о Растку Немањићу или архиепископу Сави I.

„Растко је био принц, Сава I заслужни српски архијереј, док је Свети Сава оличење српског културног идентитета и система моралних вредности“, додаје саговорник.

Као младић, негде око 1192, Растко је одушевљен животом светогорских монаха, отишао на Свету гору. Постао је калуђер и узео име славног српског монаха. Света гора ће бити његов други дом где ће му се придружити отац који се после абдикације замонашио, и заједно ће подићи Хиландар за српске калуђере.

После Немањине смрти, у Србији је дошло до грађанског рата, за власт се боре браћа Вукан и Стефан, а по паду византијског царства 1204. до великих промена долази и на Балкану. Стефан 1217. добија круну из Рима и такав обрт српске политике изазива Савину реакцију и он се са очевим моштима враћа у Србију. Из Студенице у неколико наврата и дипломатски помаже Стефану.

Историчар Владимир Ћоровић пише да је по Савиној концепцији Србија требало да буде јединствена православна држава у којој ће вера, у оскудици још неразвијене националне идеје, бити кохезивни елемент свих племена и покрајина. И стога је одлучио да организује самосталну спрско-православну цркву у држави и да тој огранизацији повери рад на народној консолидацији.

Из тог разлога он и одлази у Никеју, а од цара и патријарха Византије успева да издејствује аутокефалност српске цркве. На Спасовдан 1220. у манастиру Жича, Сава је устоличен за првог српског архиепископа, а његов брат Стефан крунисан за српског краља. „Српску државну мисао немањићке династије створио је физички Немања, а интелектуално Сава“, закључује Ћоровић.

Прослава Светог Саве

У Хабзбуршкој монархији у време царице Марије Терезије реформисани су и календари обе цркве.

„Смисао реформе је био да се смањи број празника и нерадних дана. Од свих средњовековних српских светаца, јерархија Карловачке митрополије је задржала Светога Саву као националног свеца. То је јачало култ Светога Саве, најпре међу Србима у Хабзбуршкој монархији, а преко њих и у другим српским областима“, каже историчар др Небојша Шулетић.

Наредбом књаза Милоша од 1823. Свети Сава је обавезно нерадан дан, а указом Попечитељства просвештенија 1840. за заштитника свих школа у Србији одређен је Свети Сава. У школе је после више деценија паузе након Другог светског рата Свети Сава враћен 1989. године.

Дела

У Савином опусу би ваљало поменути и манастирске типике, „Житије Св. Симеона“ и „Служба Св. Симеона“, као и „Законоправило“ или „Номоканон“, написан да учврсти црквено-државно устројство младе српске државе, захваљујући коме се може говорити о српској држави као правној држави у 13. веку.

Омиљен за живота

Сава је у Србију преносио правила из светогорског манастирског живота и започео и овде ктиторски рад, а заслужан је и за писање првих законских текстова који су уредили живот како српске цркве, тако и државе. Још за живота био је омиљен, већ се у житијима појављује у улогама чудотворца и учитеља, а у народним умотворинама Сава учи народ и како се оре, кује, тка, шије, у причама се појављује као бранитељ вере, док се многе легенде о постанку појединих језера везују управо за његово име.

(Соња Шуловић / Блиц)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u