ПРОТИВНИЦИ СРБИЈЕ нису само косметски ШИПТАРИ и „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА“

ПРОТИВНИЦИ СРБИЈЕ нису само косметски ШИПТАРИ и „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА“

11 априла 2019

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

НАШИ политичари, истовремено и  светски, особито кад су суочени са  проблемима истог или сличног типа, тешко решивим, најчешће се опредељују за једну тему противника, која им служи за изговор у перманентној дебати и оправдавању свога неприхватања  потребних разговора и корисног дијалога. А разлог-тема није мали.

Крупан је и изузетно важан, али се у његову сенку често  сместе крупније, па и важније теме, појединачне, а тек кад су сабране и њихове поруке умножене…



У нашем случају, а то је косметски, у центру пажње Београда и Приштине, опредељених да решавају косметску кризу, на жалост, са оштро супротстављених позиција, бесумње  је – такса на српску робу, опредељену за косметске продајне просторе. Важан и скуп удар на буџет Срба, свих које додирује трговина робом без које ни један косметски дан не може лако да прође.

То је посебно видљиво у селима Космета и мањим местима. Највидљивији је, подједнако у свим местима, политички елемент о коме се, у овом контексту, готово уопште не говори, а за положај Срба и за стварање услова за решавање косметске кризе је – кључан.

То је, лако је уочити, албанска платформа за разговоре са Србима!

Од таксе, за судбину косметских Срба и Косова, а то, у овом случају, значи и Србије, то је подједнако важна и важнија – на  бриселским разговорима усвојена Заједница српских општина (ЗСО), чију је примену Приштина блокирала. Памти се, а и сада је присутан, прогон Срба са родних огњишта, отимачина њихових кућа и имовине, која се шири и на државне економске вредности па се све одређеније чује да следе Трепча, Газиводе…

Све те и сличне вредности, не само сабране, већ неке и појединачно, важније су за Србе и Србију, на све начине, наравно и  политички, од такође важних такса. Ако неко сумња у овакво поређење, нека се сам подсети да платформа подразумева и цео Космет Шиптарима, и обавезу Срба да признају њихову независност!

Зар се о томе и са таквим подваљивачким партнерима уопште може разговарати? Српска пракса показује да, на жалост, може кад се примењује пракса истицања мање важног од важњег ослонца у бици за одбрану Космета и налажење пута за решење кризе.

Да су српски противници само Шиптари и Албанија са вишевековним сновима о “великој Албанији”, Срби би то средили  без рата а ако не буде могао да се избегне – окончао би се, као на Бардањолу и Брдици!  Србима такви обрачуни нису потребни, јер у нашим рукама је и наша, и међународна правда и сваки детаљ косметске кризе…

Све, баш све детаље ове тешке кризе зделали су, не Шиптари – они су били послушни поданици, већ западне силе, здружене у  НАТО, у свему са Америком на челу.

Толико је то у свему различито да се не може говорити само о српско-албанском сукобу, већ о судару, и то у ваздуху, мале Србије  са џиновском НАТО-Америком, од чијих бомби је страдало око две хиљаде српских грађана, међу њима и стараца у деце, чак оних на ношама!

Који су им били циљеви – опкољавање Русије – показују бројни докази, а посебно један војни – са више термина кад је требало, како су Амери јавно тврдили, да се затвори база на српском  Космету, а њихове речи испадоше као из празних прича. Таква реч се показала и у односу САД према сукобима Приштине и Београда – чак и у оном њиховом, о таксама. Вашингтон и њихови албански послушници су се договорили о фолирању јавности – Амери, наводно, траже да Шиптари укину таксе, а они ни макац, као да их не зарезују! Тако је и амбасадор Скот опет био у својој улози лепих, али празних речи.

Све што Запад – САД и ЕУ – раде и поручују Србији о сукобу са Приштином, не излази из лепо маскираног балона привлачних обећања, која, на срећу, не угрожавају економске и трговачке контакте, уосталом као и са другим, малим и највећим земљама. Србија је, због Космета, изложена западним притисцима, мотивираних, од самог почетка, скривањем правих разлога ужасних напада на Србе и Србију, која је једина на Балкану у таквој позицији, без изгледа да ће, као Црна Гора, ући у НАТО. Таква позиција, израз  сопствене неутралне политике, која је доминантни став српског народа. Тако ће и остати.

Србија, опредељена  за неутрализам, није ничим блокирана да води активну политику,чему, бесумње, доприноси и снажна сарадња са Русијом и Кином, а, ево, доласком Гандијеве унуке, успостављају се погодности обнове снажних веза са џиновском Индијом, првим партнером у НЕСВРСТАНОМ ПОКРЕТУ…

Србија економски напредује, али и политички не сме да заостаје, иако је оптерећена косметским проблемом. Позиција  Србије подразумева – мање оклевања и брже реаговање, наравно посебно према Космету.

Објављивање албанске платформе показало је и Европи и  свету, не само Приштини наклоњеним државама, да таква, једнострана и поданичка политика не може да изазове трајнију  подршку. Можда би утисак био изразитији у корист Србије – да је, тих дана, Београд објавио свој план решавања косметске кризе. Предност би се, можда, преобликовала у неку конкретнију и недостижну позицију, која би, повезана са постојећом предношћу, отворила просторе још убедљивије доминације у покушајима да се одвеже косметски чвор. А, кад нема бежаније, и слобода је креативнија!

(Факти)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Pravda says:

    Alo Rade od kada se to za neprijatelja kaze protivnik, pa nije ovdje rijec o fudbalu.

  2. triglav says:

    pa je, reč je zapravo o engleskom izumu, fudbalu i o "evropskim igrama bez granica".

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u