PROTIVNICI SRBIJE nisu samo kosmetski ŠIPTARI i „VELIKA ALBANIJA“

Tweet

Piše: Rade BRAJOVIĆ

NAŠI političari, istovremeno i  svetski, osobito kad su suočeni sa  problemima istog ili sličnog tipa, teško rešivim, najčešće se opredeljuju za jednu temu protivnika, koja im služi za izgovor u permanentnoj debati i opravdavanju svoga neprihvatanja  potrebnih razgovora i korisnog dijaloga. A razlog-tema nije mali.

Krupan je i izuzetno važan, ali se u njegovu senku često  smeste krupnije, pa i važnije teme, pojedinačne, a tek kad su sabrane i njihove poruke umnožene…

U našem slučaju, a to je kosmetski, u centru pažnje Beograda i Prištine, opredeljenih da rešavaju kosmetsku krizu, na žalost, sa oštro suprotstavljenih pozicija, besumnje  je – taksa na srpsku robu, opredeljenu za kosmetske prodajne prostore. Važan i skup udar na budžet Srba, svih koje dodiruje trgovina robom bez koje ni jedan kosmetski dan ne može lako da prođe.

To je posebno vidljivo u selima Kosmeta i manjim mestima. Najvidljiviji je, podjednako u svim mestima, politički element o kome se, u ovom kontekstu, gotovo uopšte ne govori, a za položaj Srba i za stvaranje uslova za rešavanje kosmetske krize je – ključan.

To je, lako je uočiti, albanska platforma za razgovore sa Srbima!

Od takse, za sudbinu kosmetskih Srba i Kosova, a to, u ovom slučaju, znači i Srbije, to je podjednako važna i važnija – na  briselskim razgovorima usvojena Zajednica srpskih opština (ZSO), čiju je primenu Priština blokirala. Pamti se, a i sada je prisutan, progon Srba sa rodnih ognjišta, otimačina njihovih kuća i imovine, koja se širi i na državne ekonomske vrednosti pa se sve određenije čuje da slede Trepča, Gazivode…

Sve te i slične vrednosti, ne samo sabrane, već neke i pojedinačno, važnije su za Srbe i Srbiju, na sve načine, naravno i  politički, od takođe važnih taksa. Ako neko sumnja u ovakvo poređenje, neka se sam podseti da platforma podrazumeva i ceo Kosmet Šiptarima, i obavezu Srba da priznaju njihovu nezavisnost!

Zar se o tome i sa takvim podvaljivačkim partnerima uopšte može razgovarati? Srpska praksa pokazuje da, na žalost, može kad se primenjuje praksa isticanja manje važnog od važnjeg oslonca u bici za odbranu Kosmeta i nalaženje puta za rešenje krize.

Da su srpski protivnici samo Šiptari i Albanija sa viševekovnim snovima o “velikoj Albaniji”, Srbi bi to sredili  bez rata a ako ne bude mogao da se izbegne – okončao bi se, kao na Bardanjolu i Brdici!  Srbima takvi obračuni nisu potrebni, jer u našim rukama je i naša, i međunarodna pravda i svaki detalj kosmetske krize…

Sve, baš sve detalje ove teške krize zdelali su, ne Šiptari – oni su bili poslušni podanici, već zapadne sile, združene u  NATO, u svemu sa Amerikom na čelu.

Toliko je to u svemu različito da se ne može govoriti samo o srpsko-albanskom sukobu, već o sudaru, i to u vazduhu, male Srbije  sa džinovskom NATO-Amerikom, od čijih bombi je stradalo oko dve hiljade srpskih građana, među njima i staraca u dece, čak onih na nošama!

Koji su im bili ciljevi – opkoljavanje Rusije – pokazuju brojni dokazi, a posebno jedan vojni – sa više termina kad je trebalo, kako su Ameri javno tvrdili, da se zatvori baza na srpskom  Kosmetu, a njihove reči ispadoše kao iz praznih priča. Takva reč se pokazala i u odnosu SAD prema sukobima Prištine i Beograda – čak i u onom njihovom, o taksama. Vašington i njihovi albanski poslušnici su se dogovorili o foliranju javnosti – Ameri, navodno, traže da Šiptari ukinu takse, a oni ni makac, kao da ih ne zarezuju! Tako je i ambasador Skot opet bio u svojoj ulozi lepih, ali praznih reči.

Sve što Zapad – SAD i EU – rade i poručuju Srbiji o sukobu sa Prištinom, ne izlazi iz lepo maskiranog balona privlačnih obećanja, koja, na sreću, ne ugrožavaju ekonomske i trgovačke kontakte, uostalom kao i sa drugim, malim i najvećim zemljama. Srbija je, zbog Kosmeta, izložena zapadnim pritiscima, motiviranih, od samog početka, skrivanjem pravih razloga užasnih napada na Srbe i Srbiju, koja je jedina na Balkanu u takvoj poziciji, bez izgleda da će, kao Crna Gora, ući u NATO. Takva pozicija, izraz  sopstvene neutralne politike, koja je dominantni stav srpskog naroda. Tako će i ostati.

Srbija, opredeljena  za neutralizam, nije ničim blokirana da vodi aktivnu politiku,čemu, besumnje, doprinosi i snažna saradnja sa Rusijom i Kinom, a, evo, dolaskom Gandijeve unuke, uspostavljaju se pogodnosti obnove snažnih veza sa džinovskom Indijom, prvim partnerom u NESVRSTANOM POKRETU…

Srbija ekonomski napreduje, ali i politički ne sme da zaostaje, iako je opterećena kosmetskim problemom. Pozicija  Srbije podrazumeva – manje oklevanja i brže reagovanje, naravno posebno prema Kosmetu.

Objavljivanje albanske platforme pokazalo je i Evropi i  svetu, ne samo Prištini naklonjenim državama, da takva, jednostrana i podanička politika ne može da izazove trajniju  podršku. Možda bi utisak bio izrazitiji u korist Srbije – da je, tih dana, Beograd objavio svoj plan rešavanja kosmetske krize. Prednost bi se, možda, preoblikovala u neku konkretniju i nedostižnu poziciju, koja bi, povezana sa postojećom prednošću, otvorila prostore još ubedljivije dominacije u pokušajima da se odveže kosmetski čvor. A, kad nema bežanije, i sloboda je kreativnija!

(Fakti)

Tweet