ПУКОВНИК ЈЕВТОВИЋ ОПЛЕО ПО ЛАЗАНСКОМ: Многе ствари Лазо нити зна, нити разуме!

ПУКОВНИК ЈЕВТОВИЋ ОПЛЕО ПО ЛАЗАНСКОМ: Многе ствари Лазо нити зна, нити разуме!

6 априла 2016

goran-jevtovic-lazanski- 435Пише: Горан Јевтовић

Ударна напредњачка песница – ништа мање ни колационих Расима, Вука, Вулина, Кркобабића, Поповића, Карића… – нестраначки кандидат Мирослав Лазански, сасвим извесно будући министар војни остатка Србије, како изборна кампања одмиче појачава медијско ангажовање. Тачније, лествица спиновања а неретко и обмањивања српске јавности с његове стране је подигнута изузетно високо. Просто да се човек задиви.

Е, сада, не би то био проблем због предстојећих избора а посебно не из неких личних разлога, ионако је све одавно познато. Проблем је што друг Лазански много тога пише а још чешће говори – медијске ресурсе има као на тацни и у изобиљу – и што оставља озбиљан траг и последице код немалог броја Срба. Његов утицај је, хтели са тиме да се сложимо или не, и даље огроман. И не ради се само о спиновању како нагласих, већ, што је опасније, о својеврсном облику дефетизма који он вешто гура између редова, где год да се појави и шта год да из свог налив-пера срочи. Бар неколико година уназад.

Рецимо, последња његова колумна у Политици под називом „Добровољци из Хага“1, веома је занимљива по више питања као и из разних углова, и заиста заслужује темељно претресање и малу, стручну анализу. Понављам, то нема везе са изборима и његовим личним „нестраначким“ прегнућем, већ са истином и само истином. Истина и знање ће нас повратити у живот и ослободити. Кад-тад.

Па да кренемо од краја колумне. Лазански износи следећу мисао: „Војска је под Милошевићем доживела пад стандарда, техничке и технолошке моћи, али и то је било релативно подношљиво време у односу на оно што је после уследило.“

Војска Југославије је под Милошевићем (али и под Добрицом Ћосићем и Зораном Лилићем) доживела пад животног стандарада својих припадника, исто онако како је целокупан народ пролазио кроз ужасе притисака, претњи, економских, финансијских и свих осталих блокада и санкција од стране агресивних западних сила, са којима ће Лазански у наредном периоду сарађивати. Али није доживела пад технолошке моћи. Напротив, све оно са чиме је располагала, а то су били импресивни војни ефективи, не само да је сачувала, већ је технолошки и у сваком другом погледу ревитализовала, одржавала на потребном нивоу, ремонтовала, освежавала. И на бази тога прилагодила сјајну организацијско-формацијску структуру својих како стратегијских, тако и оперативних и тактичких састава.

То што СРЈ није могла озбиљније да улаже у авијацију и ПВО системе и да се модернизује, познато је ваљда свима. Или се неко и даље заноси тиме да је Милошевић, ето, из беса одлучио да не наоружава РВ и ПВО? Тешка и неопевана лаж коју управо форсира Мирослав Лазански и њему слични, а није их мало. Много пута је до сада износио како Милошевић није волео војску и како му је полиција била главна узданица. Што је још црња неистина.

Е, сада, идемо до ударног дела колумне коју је мало ко разумео на прави начин, то јест због чега је, између осталог, она и срочена. Обратимо пажњу како Лазански рекапитулира такозвану реформу Војске и шта нам између осталог предлаже:

„Војска се бројчано смањивала и реформисала тако да су у пензију слати потпуковници-инструктори падобранства са преко 2.000 скокова, јер нису завршили командноштапско усавршавање.“

Овако како је написао испада да се Војска Југославије, а затим и СЦГ и Србије, реформисала сама од себе, дакле, избегава да јасно и прецизно нагласи како је тај процес, као један од најважнијих, рађен директно од стране НАТО савеза кроз актуелни (а њихов) програм „Партнерство за мир“, преко „државотворних“ петооктобарских револуционара. И то није била никаква реформа, већ планско и потпуно уништење Војске, која им је показала шта може управо 1999. године.

Притом, због чега апострофира искључиво падобранце „са преко 2.000 скокова“? Због чега је заборавио брутално и осветничко чишћење преко сто ратних генерала, преко две стотине пуковника и значајно више потпуковника, мајора, капетана, заставника, старијих водника… Оних који, између осталих снага, ангажују и падобранце.

Кад већ њих помиње, зашто није нагласио да су угашене две најелитније и надалеко познате јединице ранга бригаде, чувене – 72. специјална бригада и 63. падобранска бригада, као и многобројни други специјални састави ранга батаљона, одреда, чета, водова, и од тога склепана на једвите јаде само једна специјална бригада?

И онда иде кључна реченица која га потпуно демаскира: „Слепо пресликавање туђих модела није се показало најбољим. Приче о највишим стандардима које копирамо, приче су за аматере.“

Неће бити Мирославе да се радило о „слепом пресликавању“ (некада је и сам о томе писао ту и тамо, колико да не повреди пријатеље из оног другог табора), већ се радило о прецизном НАТО плану са којим се кренуло одмах након петог октобра, а затим је исти динамизиран 2001. и 2002. године, да би пуни темпо заживео од 2003. године. Прва фаза „реформе“ је завршена 2007. године, када је практично уништена жива сила, њен борбени морал и особито борбена техника. Тачно онако како је наложио НАТО. Где је 800 тенкова, преко 3.000 артиљеријских оруђа, више од 500 оклопних транспортера, огроман број видовских и трупних средстава ПВО?

Е, сада, зашто он то заборавља, односно врло лукаво спинује?

Први разлог – зато што би морао да осује паљбу на своје садашње „послодавце“ који су од 2012. године, када су се дохватили српског војног кормила, све оно што су петооктобарци радили (и дорадили), подигли на знатно виши ниво. Без претеривања, бар троструко више. Други разлог – морао би да отвори паљбу на будуће НАТО пријатеље и „партнере“. Или се неко и даље заноси мишљу како ће им „Лаза показати свога бога“?

Да је искрен, ствари би назвао правим именом а то је да је онај план НАТО с почетка („пресликавање туђих модела“) а затим и наставка окупације, кроз (ово је важно не губити из вида) НАТО програм „Партнерство за мир“, наставио да „живи својим животом“ и да се реализује ставку по ставку. Кроз небројено „механизама“ и оперативних планова. Дакле, да јасно апострофира континуитет наметнуте НАТО агенде.

И наравно, све то захваљујући кровном СОФА споразуму који, на његову жалост, нису стигли да потпишу „жути“ или неки други, већ Вучићева дружина с почетка 2014. године. Главни услов без кога не би било плана (а не споразума) под називом ИПАП, чије је тежиште не само да подиже „интероперабилност“ и „оперативну способност“ (а не борбену готовност) Војске Србије и да ствара услове за њено борбено (а не само мирнодопско) ангажовање широм света, већ пре свега да врши промену српске свести путем такозване „јавне дипломатије“.

Следи део колумне где нам Лазански набраја резултате те и такве „реформе“ система одбране, наравно, не именујући главне кривце и извршиоце радова. Ето, тек да прозбори коју критичку, па се ухватио ремонтних завода и механичара, ваљда као пример. Но, ту се мало заиграо, крајње неваспитано упоређујући неупоредиво – ко је важнији у систему одбране, они који одржавају авионе или они који се баве камионима. Што би поштено грађанство казало – авиони и камиони. А шта ћемо са куварима, возачима, руковаоцима? Они су тек небитни, је л’ да?

Будући министре војни, не иде то тако, зато што ће те дочекати „на нож“. Да би се бавио оваквим поређењима и примерима, мора пре тога много војних књига да се прочита. Али и да се прође кроз трупу, високе команде и војне институте. А то је свакако немогућа мисија. Сувише је касно.

И на самом крају колумне следе бисери дефетизма и незнања:

„Да би нека војска била успешна, систем одбране био успешан, мора да постоји или идеологија или паре.

Прво више одавно не постоји, другог је очајно мало, а голи ентузијазам потрошна је категорија…“

Страшно да страшније не може бити! Тачно у духу новонапредњачког либерализма и еврофанатизма.Што би поштена интелигенција, српски грађани и сељани рекли – скидај гаће на време!

Да би систем одбране и војска као најважнији подсистем били успешни, друже Мирославе, није потребна никаква идеологија (то је и уништило ЈНА), већ слободарска мисао, јединствена жеља народа и обавеза руководства државе да ту жељу спроводи. Ако је то идеологија, нека буде, зовимо то како хоћемо. Када тако нешто постоји, ето нам и ентузијазма.

А када будемо имали независни државни апарат (значи, не онај који нам инсталирају западне силе на „слободним“ изборима), онда имамо и сувереност, онда се ентузијазам појачава и ето пара. Како? Па тако лепо, централна банка је слободна, монетарну политику нам не одређује ММФ, Светска банка и ЕУ, који штампају сваког месеца на десетине и стотине милијарди долара и евра, а нама чак и забрањују појам – примарна емисија.

Да се вратимо на почетак колумне господина Лазанског, где он нашироко тумачи питање учешћа добровољаца у грађанском рату на просторима СФРЈ. И тек се ту уплиће, што би се народски рекло к’о пиле у кучину, демонстрирајући колико, у ствари, мало зна. А оно што му је површно познато и те како изокреће на своју воденицу. Да би у наставку и сам себе демантовао.

Ево шта пише, постављајући питање: „Зашто су се уопште и појавили добровољци, откуда потреба за њима, када је ЈНА уочи распада СФРЈ имала око 300.000 војника, официра и подофицира?“ А затим даје „стручно“ објашњење: „Одговор је могућ у само једној реченици: од 37 мобилисаних бригада ЈНА на територији Србије, Црне Горе и БиХ током 1991. и почетком 1992. године 33 бригаде су се или распале, или побегле, или нису извршиле задатак.“

Шта рећи на ово и не заплакати. Дословно. Ајме, што би рекли они са јадранске обале.

Прво, одакле му податак да је мобилисано 37 бригада ЈНА на територији Србије, Црне Горе и БиХ? Да ли је то он присуствовао некој од анализа борбене готовости тадашњег Генералштаба ЈНА, Прве војне области, Друге, Пете војне области…? Ко му је дао такве податке и како је уопште могао да му да? Што није побројао све те бригаде када већ располаже наводно прецизним подацима? Да ли разуме разлику између мобилизације ратних јединица, домобилазације мирнодопских састава, попуне и сличних термина и радњи? Тешко. Никако. Јер, нема никакве квалификације за тако нешто, а ни праксу.

И онда, ајмо бабе и жабе у исти кош – од 37 бригада 33 се „распало, побегло или нису извршиле задатак“. Дакле, најмање три различите и озбиљне борбене радње, од којих она „није извршен задатак“, је потпуно легитимна и као таква се, иначе и предвиђа у борбеним документима – заповестима. И ниједна се није догодила на такав начин и у тој мери, како то Лазански попут холивудских продуцената и режисера описује, наводећи само неке од примера.

Међутим, овде нешто друго иза кулиса изазива пажњу и ту се крије прави одговор на његова питања и наводне дилеме. Лазански врло прецизно критикује и анализира српске јединице и српски кадар и то је у реду. Међутим, где су у тој причи Словенци и Хрвати, а затим и Муслимани, па недуго после и Македонци, који су се колективно и муњевитом брзином окренули против властите државе и војске? Где је критика те стране медаље?

Па, чекај, друже Лазо, ако четири од шест равноправних република-држава према Уставу из ’74. одлучи да се отцепљује, како да Срби и Црногорци спасавају такву творевину са заједничком војном силом, која је организационо и идеолошки располућена? Половина кадра од ССНО до последње чете нису Срби, обавезна мобилизација неизводљива, а врховни командант у виду Председништва потпуно паралисан?

Војним ударом, је л’ да? Да не булазним превише, да ли би тако нешто Лазански сада саветовао актуелном Генералштабу, рецимо, по питању ослобађања Космета што је кудикамо болнији пример? Наравно, да му не пада на памет. Али, зашто? Јесу ли то Блед, Крањска Гора, Загорје или Мославина, биле веће светиње тада, него метохијски манастири у овом времену?

Због свега наведеног она ЈНА, која је имала преко 300 хиљада бораца у миру није могла да изврши задатке о којима је Лазански маштао. Када би разумео шта је то мобилизација, све би му било јасно. Зато и није било чудно и неприродно што су српске мајке тражиле своју децу назад. Да ли су то оне биле тада мање вредне или је требало да буду кудикамо веће хероине у комунистичкој творевини која се распада, од мајки Словенки и Хрватица, чија су деца масовно дезертирала из редова ЈНА, како мирнодопских, тако и ратних?

Врло је интересантно како упорно наглашава, а то чини врло дуго и веома вешто само мало ко примећује, рецимо следеће: „Било је то време опште бежаније…, време када су неке крупне јединице ЈНА у Словенији и у Хрватској између осталог предали официри ЈНА Срби….“

И у целој колумни не наведе ни једног Хрвата и Словенца који је неку јединицу предао! Ама баш ни једног. Супротно, према примерима које је навео, где је један Словенац одиграо јуначку улогу, испаде да нам није било официрског кадра из редова бивше браће, ми бисмо пропали. Е, коме до сада није било јасно како изгледа спиновање и изокретање теза, ево најшколскијег примера. Нека прочита пажљиво ово ремек дело Мирослава Лазанског. Написано без трунке срама.

И, наравно, његово тумачење улоге добровољаца у рату је у равни расправа основаца на часовима грађанског васпитања. Прво, доводи њихову улогу и легитимитет која је и према тадашњем Уставу и законима, али и према међународном праву, потпуно регулисана, дакле легална. А друго, отворено их потцењује и баца дрвље и камење, па онда у једном делу једну групацију њих и појединце велича, да би их на крају све заједно аболирао. Али како? Тако што ту заслугу директно приписује Хашком трибуналу кроз процес Војиславу Шешељу. И констатује како је то учињено „делимично“. Да није наивно али изнад свега нестручно и лукаво, стварно би било духовито.

И на крају, тешко да Лазански разуме (убеђен сам у то) да поред светских, регионалних и локалних ратова, постоји и званична категорија „грађански рат“ као међународноправно призната, у којем управо добровољци играју једну од најважнијих улога. И та улога је регулисана бројним Хашким али и Женевским конвенцијама, те су „добровољци“ потпуно легитимни борци, за њих важе иста ратна правила и имају права као и припадници регуларних војски. Јер, да разуме, не би се бавио питањима добровољаца на овакав начин. Незнатно различито, рецимо, од Наташе Кандић и њених западних шефова.

Баш као што не разуме шта је то „командна одговорност“ у војсци о којој се распричао недавно у емисији РТС-а „Да можда не“2. Идући на руку Хашком трибуналу, свесно или несвено, тврдио је да је дужност команданта да апсолутно одговара за све што уради и последњи борац. Дакле, да му је познато шта се спрема и догађа на терену. Шта ћемо ако се ради о супертајној (илегалној) акцији коју је немогуће открити у реалном времену? Како ће то командант преко својих органа да благовремено дозна (а врло често и не пре краја рата) да се догодио ратни злочин па да се све то и валидно процесуира-документује, ако је та микро локација под снажном артиљеријском и сваком другом ватром непријатеља у дужем трајању?

Тешко да је то другу Лази познато зато што никада није био командант и свакако се није налазио у борбеним операцијама у којима се чине озбиљни и прикривени (или намештени) ратни злочини.

Као што му је непознато (или ће пре бити да му јесте познато, али се намерно прави невешт) због чега није уведено „ванредно стање“ на Косову и Метохији 1998. године, како би Војска Југославије наводно могла искључиво да делује онако како је предлагао Момчило Перишић, начелник Генералштаба. Све изречено, такође недавно у емисији „Ћирилица“3. Да се тиме подробније бавио, знао би да је у тадашњим прописима и посебно „Правилу службе ВЈ“ била прецизно регулисана улога Војске у борби противу терориста и на несметаном деблокирању путних праваца у зонама одговорности јединица у миру, без проглашавања „ванредног стања“.

Наравно, то је изговор, баш онако како га је у то време потезао увелико врбовани амерички агент Перишић, који ће до краја пасти тек након петог октобра. Најлакше је окривиљивати Слободана Милошевића, који је наводно зазирао од војске а протежирао полицију, што Лазански непрекидно истиче, а што је безобзирна неистина и лаж.

Да је прочитао књигу генерала Небојше Павковића „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“, могао је у њој ексклузивно да види и да својим очима прочита садржај документа под називом„Платформа за контакте са представницима америчке војнообавештајне службе – DIA“, који разоткрива стварну заверу Перишића и још свега неколицине појединаца из војног врха, у корист САД и НАТО. Е, онда би му било јасно шта се заиста одигравало тих година у Југославији и Србији. И не би непрестано срљао грлом у јагоде и то пред вишемилионским аудиторијумом, који свесно или несвесно обмањује.

Да апсурд буде комплетан али и неправда – заверу је открио сам Милошевић уз помоћ разумних професионалаца из војног врха и државне безбедности и спречио невиђену трагедију и понижење у реалном времену. Да те акције није било не бисмо дошли до Резолуције 1244 након херојског отпора оружаној агресији.

Но, како све то да коментарише Лазански на исправан начин а да истовремено сачува свој педигре, достигнути ниво и давно намењену улогу?

Како, када је генерал Александар Димитријевић и даље на сцени. Као и (посебно) онај који је друга Мирослава увео у „праве“ војне, да не кажем „оперативне“ воде, некада давно, ’80-тих. Некадашњи страх и трепет војне службе безбедности, пуковник пред којим су, у време адмирала Бранка Мамуле, генерали стајали мирно, а зове се Милан Дамјановић. Официр чија је улога била вансеријска. Наравно антијугословенска и антисрпска.

Ено га, и дан данас мирно живи у Загребу, како је и сам Лазански приметио, нескривено изненеђен прозивањем баш тог имена од стране уредника емисије „Ћирилица“.

Случајно или намерно?

(Фонд стратешке културе)

KOMENTARI



22 коментара

  1. 13Zapadnjak says:

    Slobodan Milošević jeste bio vanserijski političar,državnik sa vizijom,međunarodnim vezama i nadasve Srbin.Lačajući se teškog i gotovo nemogućeg posla da Srbe u Hrvatskoj zaštiti nije računao na niz stvari koje se planiraju pokušavaju sprovesti ali malo kada u potpunosti uspevaju.Kao sudionik tih događanja u RSK odgovorno vam tvrdin druže pukovniče da je to upravo to,nemoguća misija.Na koncu svoje vladavine u jednom intervjuu kaže,"Srbi su bili spremni i košulje s leđa da skinu da im pomognu,a oni nisu u stanju ni borbu sa zengama da prihvate".Tu je naravno mislio na tzv.vojsku RSK,razularenu bandu pljačkaša u koje se pomešala i dobrovoljačka banda iz Srbije."Oficirski"kadar u toj i takvoj vojsci činili su stvarno svakakvi profili ljudi,samo ne onakvi kakvi su trebali da budu.Ta gladna,bosa i gola "vojska" eto je stala,recimo u Lici 93.god.nasuprot Hrvatskim ustašama koji su već počinili brojne zločine u tom kraju.Moral je bio vrlo nizak,komande i izvršavanje naređenja gotovo nikakvi,i da se Kanadski bataljon nije na vreme postavio kao tampon zona ta vojska RSK bila bi poklana i razjurena.Zašto?To je pitanje za vas,druže pukovniče.Moje skromno mišljenje je da se kao prvo nikada nisu osnovali preki vojni sudovi koji bi kažnjavali naše zločine na licu mesta uveli red i disciplinu,toj vojsci je falio i komandni kadar sa jakom vojnom policijom,profesionalnim vojnicima kao avangardom u budućim bitkama,tako da onda nebi pisali sada o bežaniji iz zapadne Slavonije i brojkom od oko 250 000 izbeglih Srba,jer u tom slučaju Srbi bi se sigurno tukli za svoje.Nerealna je bila i činjenica da se brani jedna ogromna prostorija sa tako skromnom vojskom,loše opremljenom i još lošije vođenom.Slobodanu Miloševiću su stizale apsolutno pogrešne procene i on dakako nije imao realnu sliku stanja u Krajini,pa tako kad je pokušao da te izbeglice transportuje na Kosovo,da makar malo popravi sliku i stanje bar na Kosovu u čemu imate potpuno pravo da je ono važnije i od Zagorja pa i od Okučana,Knina itd.I taj posao transporta je traljavo obavljen jer se gro izbeglica raspršio posle Račanskog mosta na Savi,po celoj Vojvodini,eto,makar nekakve koristi.Evo i da završim,dakle od stradanja vojske kod iskrcaja iz autobusa kod Bogojevskog ,mosta, gde su ih masakrirali Hrvatski snajperi, pa do izlaska Srpske vojske sa Kosova i Metohije,cela ta epopeja je bila vođena tako traljavo i nestručno zahvaljujući upravo onim činiocima koje sam pobrojao.Naposletku,to je samo moje mišljenje,a i moje je mišljenje da Lazanski,ako bude ministar vojske neće biti ništa lošiji od izdajnika,velikog izdajnika Srpstva,Šutanovca kojega svakako trebate pitati za tih 800 tenkova,i još nešto,zašto se Vi druže pukovniče ne ponudite za tu funkciju?Hvala vam i pozdrav.

    • Roy says:

      Zasto vojska u Lici 1993. nije sprecila ustase? Zato sto je Milosevic naredio da se sve tesko oruzje povuce 10 i vise km od linije fronta i stavi pod kljuc unproforaca. Oni su cuvali i nadgledali tenkove i artiljeriju SVK kad je u Januaru 1993. poceo napad na Maslenicu. Tako je bilo i sa Medackim Dzepom. Za sve se pitao Beograd, nije se metak ispalio bez odobrenja iz Beograda. Dosli su ljudi koje je strvina Milosevic poslao i pobili glavne krajiske oficire, a Raskovica su otrovali. Sad jos imate obraza da lajete i pljujete. Najbolje bi bilo da ste jos 1989. udarili granicu na Drini i da se niste petljali i raspaljivali mrznju. Rata nebi ni bilo.

  2. deki says:

    E sram te bilo smradu.Vidi se odakle puse taj ZAPADNI VETAR

  3. Miki 2 says:

    istina je Lukašenko, je nudio Miloševiću, lovačke avione i PVO sredstva i ovaj to nije hteo da uzme, da se ne zameri Zapadu. Ovo je Lukašenko, potvrdio prilikom posete Srbiji. Namera Zapada da nam nametne svoje rešenje po pitanju Kosova, bila je jasna još 1993 godine a možda i pre. Obaveza Predsednika je da uradi sve da toga ne dođe a ako dođe da omogući svojoj armiji da može koliko toliko da se brani. Napad NATO saveza nije bila elementarna nepogoda, Milošević, je bio u obavezi da predvidi i uradi sve da dođemo do kvalitetnih PVO sredstava i lovačkih aviona. Nije sporna ni stručnost autora, ni Miloševićevi kvaliteti u odnosu na naslednike ali Milošević, je svojim činjenjem ili nečinjenjem doveo do gubitka teritorija krvavo stečenih u Balkanskim ratovima i odgovoran je jer nije dovoljno ulagao u sredstva odvraćanja odnosno RV i PVO bilo je jasno da sukobi vazduhu imati odlučujući uticaj na tok i završetak rata.

  4. 13Zapadnjak says:

    Znaš li ti deki@ možda nekakvu drugačiju istinu ili imaš pojma šta se događalo na prostorima RSK?Možda si ti gledao plastične džakove u Gračacu 93.sa delovima tela Srba pobijenih u Divoselu,Medačkom džepu,ili si gledao uplakana lica na mostu preko Save u Sremskoj Rači,jesi li?

  5. oooooooooooooko says:

    lazanskli je stara okorela komunjra slobodana milosevica srbiji trebaju cisti novi ljudi na svim nivovima srbije mladi u kancalarije a stari pusku u ruke i cisti srbiju i brani od mulja sto su bracni par nakotili u srbiji

  6. HHJ-46 says:

    Konacno da neko malo spusti ovom yugoslovenu Lazanskom. Od pocetka je lobirao za NATO, ali samo zato sto je u zadnje vreme malo glumio patriotu preko kvazi objektivnih analiza, svi mu odmah poverovali. Olako zaboravili koliko je lobirao za NATO za vreme DOS kao i njegove izjave da nije Srbin nego Slovenac po majci. Msm da je dovoljno receno.

  7. mnm says:

    Postovanje Pukovniku Jevtovicu!!!

  8. MickoNY says:

    HHJ-46 Lupas lupas,i bas te briga,"Slovenac" / Pa ziveo bi u Sloveniji od raspada Yugoslavije,i sta bi trebalo da bude ,ako je rodjen i pola zivota ziveo u Yugoslaviji , Nemac ? Naravno da je Yugosloven i sta je lose u tome ? Veci je patriota od svih vas koji palamudite ovde....

  9. don says:

    Obojica sve znaju.A pare jesu itekako vazne za iole ozbiljniju vojsku.Obojica vrlo dobro znaju zasto.Izgubili smo sve ratove redom,a oruzja je bilo a deftizma nije mnogo bilo.Napala nas je 37 puta jaca sila i tacka.Nato je pobedio i kao pobednik odredjuje sta mozes a sta ne.

  10. Toma says:

    Amerikanci postavljaju ministra,a ne Vlada.To smo bar naucili za ovih petnaestak godina.

  11. Mladjenović Radoman says:

    LAzanski ne spomiwnj ključnu stvar zašto je došlo, ako je i došlo, do nedomobilizacije pojedinih brigada, koje su se rasturile?... Znači, borbeno 120 osto ne popunjene, sa slabim konmdantima, rukovođenjem, komandovanjem, i upravljanjem? 1. OS JNA nisu ni za vreme J.B Tita bile reformisane. Mislim na sedam korpusa, koji su morali prerasti u pokretne brze i dobro obučene brigade, sa aavremnim srestvima veze, komandodovanjem. Ne sponjie da je za to kriva Teritorijalna odbrana republika i pokrajina, koja je stvorena da bude vojska istih, što se obistinilo. To je urađeno da se ne bi negirala strategiska postavka odbrane SFRJ " Naoružanog naroda". Znači, to je i najveći uzrok što OS SFRJ nisu zadale snažne vojne udarce kako spoljnim tako i unutrašnjim neprijateljima. Da je to učinila, ne bi se dogodio krvavi građanski rat i raspad države. A lično sam upoznao Vrhovnog K-ta OS SFRJ u julu 1976. kada me primilo Maral, gde smo u četiri oka imali razgovo i o tome. On je to želeo učiniti, ali Politbiro CK SKJ, zna se koje bio u njemu, to nije dozvolio? 2.Drugo: Sve je bilo pripremljeno da se uništo JNA! Plaćeni pojedinci, nesposobni -komadanti pojedinih ključnih jedinica, sa časnim izuzecima. Sa tenkovima se nije moglo ratovati protiv moćne avijacije Nato, sa strategijom istog "Rat sa distance". A naši generali nisu ni znali šta je to? 3. Kako se može govoriti o ratu sa NATO paktom, a imali smo delimično sposobnu jednu eskadrili Mig 29, i jednu raketnu brigadu sa osam baterija, što Neve, što Kuba. Lazanski to ne spominje: kakva je to strategija oružane borbe i kadrvske politike, kada je znao dobro stanje natovske avijacije, koji su u startu 24. marta,. nad srpskim nebom, digli 841. avion, sa tri Avaksa-kao pokretnim vazdušnim komandim mestima, koji je imao oči i uši šta se sve dešava u vazduhu u na zemlji Srbije i Crne Gore( Sramne SRJ). Zašto nije postavio u avojoj agendi pitanje: koje doveo RV i PVO u takvo stanje u SRJ? 4.I ono što pukovnik, posle 5. oktobra mu govori u tekstu, ne ponavljam. Ali sve ide po planu NATO pakta! Prvo su uništili Vojsku SRJ, strahovitim i teško zapanjenim divljaškim bobardovanjem ,svega i svačega,gde smo se predali kao "Grci"...I Posle 5. oktobra sve dokraičili, uništavanjem oruđa i oruža, kako pukovnik piše.. 5. Moram odati priznanje dobrovoljicima, i onim jedinicama, koji su naneli strašne gubitke agresoru, obaranjem mnogo letilica u vazduhu, o kome se ne sme govoriti, jer to Amerikanci ne žele, zbog svoje sopstvene javnosti. Od 20.00 časova 24. martma do 25. marta u 20.časova, ipak je takva PVO oborila 10. neprijateljskih aviona, a prvi je bio na Jasterrcu, i to Nemački.A da ne govorim šta se sve do juna dešavalo i koliko je NATO aviona oboreno, najviše od PVO raketne brigade, koja cje bila mobilna i neuhvatljiva za Avakse, i one koji su je izviđanjem sa zemlje i iz vazduha tražili, obaveštavli ,a Nato avijacija lulala bombama po lažnim raketnim položajima! A danas se kunemo u Nemačku, i menjamo "svest" građana? I ko bi Lazanskog mogao razumeti, i mnoge koji jure za možć i za vlast, ne sagledavajući posledice vlasti zadnjih 26. godina za srpsku naciju i građane Srbije, gde želimo to i da produžimo. LIČNI, POJEDINAČNI INETRESI SU STAVLJENI SPRED NACIONALNIH I NARODNIH, ŠTO JE KATASTROFALNO ZA SRBIJU...I NE VERUJEM U SPASITELJA VOJSKE SRBIJE DRUGA LAZANSKOG, PORED ALEKSADRA VUČIĆA, KAO BUDUĆEG I STAROG PREMIJERA I, NOVOG MINISTRA ODBRANE... Mladjenović Radoman: mladjenovic.radoman@gmail.com

    • Petar says:

      Radomane, za sve si u pravu. Ali, džaba. Ovo je izuzetno proklet geografski i svaki drugi prostor, gde većina vlastodržca ne voli svoj narod i svoju zemlju. Primera kroz istoriju jer mnogo. Na žalost tako je bilo i tako će uvek biti.

  12. rocco says:

    Samo da napomenem za one koji neznaju bivša predsjednica Republike Srpske Biljana Plavšić je tetka Miroslavu Lazanskom.

  13. don says:

    Radomane,nad Jastrepcom je oboren mig-21!Pilot se katapultirao.Umalo ga nisu ubili na zemlji jer su ljudi mislili da je nato pilot.A sad da ti kazem sta smo oborili: 1f18a,1f16 tomket,1 f-117 stelt.Dve 117-stice su ortecene i sletele su na aerodrom Pleso u Zagrebu.I nista vise.

  14. don says:

    Iz teksta u tekst neko po nekom,,Opleo''?Jeste li vi veb-sajt ili udruzenje pletilja.A ne vidim da vam smetaju zapadne reklame na sajtu:)I jos ,,Odmor''Turska,Grcka itd.Nema Socija,Krima.Lade..:)A Putin rekao:Letujte na Krimu!

  15. don says:

    Rocco,pa sta ako mu je Biljana Plavsic tetka?Jel' to zabranjeno?Bolje nadjite ijednog Seseljevog rodjaka pa neka mu je i tetka:)A i da je ima ni to nije zabranjeno!?

  16. ljubisav says:

    Svaka cast Gosn Jevtovicu,nadam se i molim Gospoda da ce Vas neko razumeti,koliko vidim po gore navedenim komentarima trebace vremena ,a njega je sve manje i manje!!!

  17. Nina says:

    Pukovnik jevtovic je brutalno iskren I u svima tekstovima cinjenicno navodi sta je bilo u ratovima u bivsoj yu kao I u ratu protiv nato pakta....lazanski je farsa. U America svi komentatori za velike tv kuce su penzionisana vojni lica a ne neki nadir vojni komentatori. Nema sumlje da lazanski hoce da postage ministAR vojske srbije. Prije njega je bio keramicar pa mozda ovo Bude I Mali napredak...

  18. Budi Bog s nama says:

    Vojnicima je stvar poznata, vojska JNA je živela onoliko koliko se ulagalo u nju, a to su bile ogromne investicije i sredstva. Raspadom Jugoslavije svako je ulagao koliko mu treba u svoju regionalnu vojsku, sve ostalo bilo bi preskupo i neizvodljivo a pokazalo se i ne efikasno za građanske ratove unutar jedne zemlje koju su izazvali najpre amerika i engleska a zatim i dragi susedi iz evrope, tada im je izgleda više odgovarao slabi i nemirni balkan iako uvek govore suprotno, ali se po plodovima svojim svako drvo poznaje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u