ПУТИН ЗАПРЕТИО ЗАПАДУ: „Зауставите Порошенка или ћемо га ми зауставити насвој начин!“

ПУТИН ЗАПРЕТИО ЗАПАДУ: „Зауставите Порошенка или ћемо га ми зауставити насвој начин!“

20 августа 2016

Putin 23598Кремљ користи заоштравање на Криму да би својим западним партнерима дао ултиматум: Сами сте рекли да не може бити војног решење за Крим и Донбас, па добро, идите и посредујте за мирно решење. Ако не можете, Русија задржава право да повуче следећи потез, наводи руски либерални аналитичар Александар Баунов.

Када је руски ФСБ 10. августа саопштио да је заробљена група украјинских саботера, који су наводно планирали терористичке нападе на Криму, многи аналитичари су се уплашили да ће то бити повод за рат. Ови страхови сада изгледају поглрешни, а на крају крајева, да је Русија желела рат, било би далеко логичније да је дозвољено да напади успеју.

У стварности, хапшења нису оправдање за војну акцију, већ покушај да се почну преговори са Западом, јер Кремљ сматра да се Украјина не придржава договора из Минска.

Из перспективе Украјине, време истиче: Русија је успела да одвоји питања Крима и рата у Донбасу, и што више време пролази, она постају све више различита. Зато само насиље на Криму може да то полуострво врати на дневни ред међународних преговора.

Портпароли Кремља су јасно открили шта се Русија очекује. Мало је вероватно да ће отркиће саботера довести до рата, јер би то било у супротности са логиком садашње руске дипломатије, који настојаи да убеди Запад да укине санкције и обновити односе од пре марта 2014. Кремљ може прибећи другим средствима ако не постигне ове циљеве, али за сада то изгледа непотребно.

Русија користи ситуацију да укаже Западу на неспремност Украјине да преговара. Наравно, Украјина тренутно учествује у мировним преговорима, али она више гледа процес, а не резултат. Разумљиво, ни украјинској јавности ни њеним политичарима не одговарају одредбе Минских договора, према којима земља мора да прихвати аутономију на истоку.

Али, када се одметнуте републике помире са чињеницом да Украјина може да живи без њих, а њихови грађани се навикну на независност, Русији ће постати све теже да их врати у Украјину. Русија жели да обезбеди већу сигурност и равнотежу јер је садашња ситуација, у којој обе стране разговарају о миру, али се припремају за рат, превише ризична.

Путин не верује да Европа има моћ да наметне Порошенку поштовање дела Минског споразума који захтева децентрализацију украјинске власти. “Они не могу да га натерају ни да поштује споразум о прекиду ватре,” вероватно мисли.

Из перспективе руског председника, има смисла да се ради директно са Американцима,јер они имају моћ да утичу на Порошенка. Било би плодоносно организовати разговоре попут оних између Путиновог саветника Владислава Суркова и помоћника државног секретара САД Викторије Нуланд, или попут оних у Минску на којима Украјина може да разговара са отцепљеним републикама. На крају крајева, посредовање у преговорима између Украјине и одметнутих народних република је сада један од главних циљева руске дипломатије.

Али, шта ако Американци не могу да убеде Украјину да подржи споразум Минск 2? Москва ће мислити да нема другог избора него да преузме ствари у своје руке.

Кремљ користи заоштравање на Криму да постави ултиматум својим западним партнерима: “Сами сте рекли да не може бити војног решења за Крим и Донбас, па идите и посредујете за мирно решење. Ако не можете, Русија задржава право на следећи потез. ”

Следећи корак не мора бити рат. То може бити промена у политичком статусу побуњених република. Можда ће Русија признати њихов референдум о независности и можда им понудити војне гаранције за безбедност. Постоје чак и гласине да Русија разматра замрзавање дипломатских односа са Украјином.

Ове гласине не гарантују да ће Русија прекинути дипломатске односе, али они значе да Русија, због тога што сматра да је Украјина “прибегла тероризму”, може да одступи од садашње политике. До недавно, план Русије је био придржавање споразума Минск 2. Сада је јасно да Кремљ има друге планове.

(Царнегие.ру – приредио М. Ђорђевић,Курир)

KOMENTARI



4 коментара

  1. Miraš says:

    Za stanovništvo Donbasa takav život u gotovo stalnim i ozbiljnim sukobima unazad dve godine, to je sasvim dovoljno da izgube poverenje i da ne žele da se vraćaju u Ukrajinu. Ni promena vlasti u Kijevu više ne bi promenila takvo raspoloženje, zato što oni već duže vreme trpe i osećaju teror države. Sadašnji ukrajinske vlasti ne shvataju da je za njih sada uspeh ako bi uopšte zadržali Donbas u sastavu Ukrajine dajući mu visoku autonomiju. Bitno je ispoštovati i mišljenje i raspoloženje gradjana kontinentalne Ukrajine bez Donbasa i Krima, a ankete pokazuju da politiku Porošenka podržava manje od 2% tih gradjana, a samo delimično ga podržava tek oko 15 do 17,8%. Tako izgleda da je cela Ukrajina zrela i raspoložena za ozbiljnije promene i bolja rešenja te da postoji nada da se ta država spasi. Samo ovo je vreme demoNkratije,a ne istinske demokratije pa koliko se onda možemo ozbiljno nadati da će budućnost Ukrajine odrediti stavovi i mišljenja njenih običnih gradjana.

  2. sinisa says:

    Товариш Путин, Ви мање причати, а више делати. Ко Вам брани? Ви чекати да Запад обузда Потрошенка. Ви бити наивни.

  3. Mlax says:

    Rusi igraju U.S.A igricu,ratuju gomilom saopstenja,gomilom poziva na Mir,izrazavanjem zabrinutosti....Amerikanci prvi put od zavrsetka ,,hladnog rata,, imaju spram sebe pravog rivala.

  4. Pastrovic says:

    Koga to ova srbska nada zajebava? Valjda ovo sto je adresirao Porosenku treba da adresira Englezima, Amerima i NATO fukarluku? I nekakvom SB UN, a koji placa upravo ovaj isti fukarluku. Putine, volio bih da mogu da ti bezrezervno vjerujem, ali mi se neda!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u