РАТНИ БРОДОВИ

РАТНИ БРОДОВИ

16 новембра 2018

Пише: Бранко Жујовић

Најпре је средином овог месеца истраживачки брод америчке морнарице „Томас Џи Томпсон“ пристао у луку Каошиунг на кинеском острву Тајван, четврти пут од маја ове године. Потом су се прошлог понедељка у Тајванском мореузу појавили амерички разарач „Куртис Вилбур“ и крстарица „Антиетам“.

Ово је други пут за мање од четири месеца да амерички бродови прилазе Кини, не рачунајући сусрет кинеског разарача раније овог месеца с једним америчким ратним бродом који се умало завршио сударом два пловила. У јулу су кроз Тајвански мореуз прошли амерички разарачи „Мастин“ и „Бенфолд“.

Американци су саопштили да је пролазак њихових ратних бродова кроз Тајвански мореуз рутински и у складу с међународним правом. Штавише, пуковник Роб Менинг, гласноговорник америчког министарства одбране, изјавио је да пролазак ратних бродова кроз Тајвански мореуз демонстрира посвећеност САД слободном и отвореном индопацифичком региону.

СИЈЕВ ОДЛУЧАН ОДГОВОР

Кинеска страна одмах је одговорила тако што је кинески председник Си Ђинпинг отишао у четвородневни обилазак југа земље. Једна од главних станица на његовом путу била је јужна обласна команда кинеске војске и морнарице.

Детаљи обраћања Си Ђинпинга објављени су дан након што је министар одбране Веј Фенгхе одлучно саопштио да се Кина неће одрећи ни педља своје територије, додајући да је понављање изазова у погледу кинеског суверенитета над Тајваном изузетно опасно и да би могло да се заврши војном акцијом.

„Морамо узети у обзир сложеност ситуације и сходно томе направити планове за ванредне ситуације. Морамо подићи борбену готовост, изводити здружене вежбе како би била унапређена способност и спремност војника и морнара за рат“, рекао је приликом посете југу земље Си Ђинпинг.

Речи кинеског председника упућене су, извесно, ка јачању морала кинеске оружане силе у области Јужног кинеског мора и ка утврђивању међународним правом и консензусом из 1992. године утврђене чињенице зване једна Кина. Сијеве речи такође су јасно упозорење снагама које се залажу за независност Тајвана, тим пре што се ово острво налази у зони одговорности јужне и источне кинеске војне команде.

С друге стране, аналитичари указују да ће САД учестало изводити поморске вежбе у подручју Јужног кинеског мора, тим пре што Пекингу не признају право на изградњу вештачких острва на гребенима, као што је Меиђи Ђиао (Мисцхиеф Рееф).

ПРОДАЈА НАОРУЖАЊА ТАЈВАНУ

Иза ових сада већ текућих ратних игара у Јужном кинеском мору стоји намера Вашингтона да Тајвану испоручи наоружање у вредности од триста милиона долара. Посреди је друга продаја наоружања овом кинеском острву за мање од 18 месеци.

Подсетимо, јуна прошле године одобрена је испорука америчког наоружања Тајвану у вредности од 1,4 милијарде долара. Према подацима Пентагона, Вашингтон је Тајвану за последњих осам година продао наоружање и војну опрему у вредности од преко 15 милијарди долара.

Кини је Вашингтон најпре ове године наметнуо трговински рат, а потом је наставио да демонстрира своје војно присуство у акваторијуму Јужног кинеског мора. Демонстрација америчке војне силе у Јужном кинеском мору уперена је против утврђивања кинеског суверенитета над бројним острвима и хридима овог важног поморског пута и лежишта енергената, на које Пекинг полаже право. У исто време, америчка акција у Јужном кинеском мору је и порука кинским суседима, од Вијетнама на западу до Јужне Кореје и Јапана на истоку, да Пекинг још увек није у потпуности овладао овим поморским путем и његовим ресурсима, те да је Вашингтон и те како још увек значајан фактор у овом делу света.

ВОСТОК 2018

Пекинг располаже војном силом и ресурсима који му гарантују способност сучељавања са САД на рубовима својих граница. Једна од главних потврда кинеске одлучности да одбрани сопствени суверенитет и територију је учешће у руској стратегијској вежби „Восток 2018“, одржаној од 11. до 17. септембра ове године. Сматра се да је ова војна вежба највећа у Русији после 1981. године.

Вежба „Восток 2018“ први пут је замишљена као савезнички одговор на спољни изазов. Досад су Руси вежбе овог типа на Далеком истоку конципирали као симулирани обрачун са терористичким групама. Суштина изазова у међународним односима на Далеком истоку очигледно се мења, од терористичких ка изазовима угрожавања граница.

У маневрима на руском Далеком истоку учествовало је 297 хиљада руских, кинеских и монголских војника, уз ангажовање око 36 хиљада комада различитих возила и оруђа, око хиљаду летелица и 80 бродова. Према извештајима медија, у вежби „Восток 2018“ учествовало је 3.200 кинеских војника са хиљаду возила и оруђа и 30 хеликоптера и авиона и један монголски механизовани батаљон.

Учешћем у руским стратегијским маневрима, Пекинг је суседима и САД послао поруку да је способан да се одупре притисцима на својим границама, али и да у Москви има поузданог партнера у време снажних протекционистичких економских притисака Трампове администрације и америчког присуства у међународним водама око Кине.

Кина на овај начин, такође, испробава домете свеобухватне трансформације своје војске, започете пре две године, у контексту заједничких операција с једном од две најмоћније армије света. „Восток 2018“ је на крају крајева био прилика да кинески официри директно од руских колега добију информације о искуствима руског ангажовања у Сирији, али и информације о војним аспектима сукоба у Доњецку и Луганску. Ова дијаметрално различита искуства, односно сазнања руских официра Пекингу и те како могу користити у планирању и припремању властите војне силе на различите изазове.

ДОМИНАЦИЈА САД КИНУ ГУРА У ЗАГРЉАЈ РУСИЈЕ

Геополитичке игре на Далеком истоку и у средњој Азији можда су у овом тренутку најсложеније на свету. Америчка војна доминација на поморским путевима, размештање моћних војних система у Јужној Кореји и економски притисци Трампове администрације, уз амерички неконвенционалан однос према Тајвану, Кину гурају у геостратегијски загрљај с Русијом.

Кинески председник Си Ђинпинг је у септембру присуствовао Источном економском форуму у Владивостоку, где се састао с Владимиром Путином, а Путин је одмах после форума био на поменутим војним вежбама. Двојица вођа и две земље користе сваку прилику, од Уједињених нација до војних полигона, да демонстрирају партнерство и међусобно разумевајући однос.

Међутим, непосредно пред почетак маневара „Восток 2018“, Москва је с Вијетнамом потписала уговор о испоруци наоружања у вредности од милијарду долара, а у исто време Монголија је с Индијом одржавала војну вежбу у околини Улан Батора.

Иако се западни аналитичари утркују у оценама да Москва и Пекинг гаје међусобни анимозитет у погледу интереса на Далеком истоку и у централној Азији, две земље су прошлог месеца послале поруку заједничког ангажовања у заштити својих граница. Штавише, изгледа да су управо западни аналитичари и Пентагон све нервознији због изостанка очигледно очекиваног сукоба или макар несугласица Москве и Пекинга у поменутим подручјима.

Путин и Си засад успевају да воде уравнотежене и међусобно разумевајуће, или макар трпељиве регионалне политике. Управо способност Русије и Кине да успешно усаглашавају своје политике у поменутим регионима, и њихова истоветна или врло слична становишта у општим међународним односима и пословима, чине можда најзначајнији стуб каквог-таквог поретка и равнотеже у свету. Стратегијска усаглашеност две нарастајуће силе даје додатну сигурност кинеским лидерима да САД тако одлучно поруче да с Кином, у најмању руку, више нема шале.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u