РЕАГОВАЊЕ: Сви плаћамо цену Миленковићевих губитака

РЕАГОВАЊЕ: Сви плаћамо цену Миленковићевих губитака

9 маја 2017

Директор „Просвете“ Драган Миленковић има један посебан манир: кад не може сам да демантује оно што се изнесе о његовом (не)раду, онда он упрегне запослене и оне који су његови „дужници“ да стану у његову одбрану. Једноставно, он напише, а онда да другима, који су у зависном положају од њега, да то потпишу. Уверени смо да је и овог пута тако поступио, као и више пута раније.

Кад се погледа шта ти акционари и запослени демантују (од којих је већину он отпуштао, давао им новац из државне касе, по основу социјалног програма, а онда их опет примио у радни однос), види се да они, у ствари, ништа не демантују него су искоришћени да некако пошто-пото стану у одбрану онога ко их је, и поред добијеног новца, вратио у „Просвету“. Неки од њих нити су акционари „Просвете“, нити су запослени, већ раде по уговору о делу, који им Миленковић продужава сваког месеца. Дакле, у зависном су положају од директора, па је донекле и разумљиво што морају да потписују тобожње демантије и хвалоспеве Миленковића.

Директор Драган Миленковић би губитке „Просвете“, откад је он на њеном челу од 2014. године, да припише онима који су некада радили у „ресору финансија“. Драган Миленковић, кад се већ латио посла и толико жели да буде директор, требало би да има елементарно економско знање и да зна да се пословни резултат, у његовом случају је то губитак, изводи посебно за сваку календарску годину путем завршног рачуна.

Значи, нико други ко је радио у било ком „ресору“, не може бити одговоран за губитке у „Просвети“, откад је он њен директор. Јер, да је Драган Миленковић, као главни и одговорни уредник, штампао добре наслове, онда директор Драган Миленковић не би пословао са губитком из године у годину.

Директор Миленковић се хвали, преко своје „групе акционара и радника“, са објављених близу 100 наслова за три године. Али не каже да је велики број тих наслова спонзорисан од стране аутора, не каже у ком тиражу су штампани и продати ти његови „наслови“ и колико има књига од којих се ниједан примерак није продао! Ни најближа родбина аутора неће да купи неке од књига које он штампа.

Није тачно ни да „последње две године Министарство културе није одвојило ниједан динар за финансирање часописа ‘Књижевност'“. Јер, последњи јубиларни број часописа „Књижевност“ из 2016. године, који је издат у виду танушног четвороброја на 70 година од његовог почетка излажења, управо је суфинансирало Министарство културе РС, како пише у импресуму тог броја!

Сумњамо да Драган Миленковић волонтира на функцији главног и одговорног уредника у издавачком предузећу „Сениор Медиа“, али оно што је непобитно је чињеница да преко тог предузећа штампа и продаје свој часопис о јапанском хороскопу. А како објаснити учешће Драгана Миленковића 2015. године на Сајму књига у Београду, као издавача-власника Српско-јапанског друштва „Београд-Токио“, ако не да зарађује продајом књига које је као приватни издавач штампао!? Па, није их ваљда поклањао?

Да иронија буде већа, те исте године „Просвета“ на челу са директором Драганом Миленковићем није учествовала на том истом Сајму књига.

Колико ће директоровање Драгана Миленковића коштати нас акционаре, али и цело друштво – државу, тек ће се видети.

Група малих акционара Издавачког предузећа „Просвета“ а. д. Београд

(имена позната Редакцији)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u