Риалда Шебек: Још се сећам Бобиног пољупца

Риалда Шебек: Још се сећам Бобиног пољупца

19 фебруара 2019

ЗАШТО да живим у акваријуму усред океана? – ова успутна реченица Риалде Шебек (некада Кадрић) могла би, заправо, да буде и њен животни мото. И то још од тинејџерских дана, када ју је цела Југославија упознала и заволела као Марију у „Лудим годинама“ (потом у још седам филмова овог серијала Зорана Чавића), па до данашњих дана, када се после неколико деценија поново обрела у Београду као психоаналитички психотерапеут. У том својству, недавно је учествовала и у стварању представе „Кад је Ниче плакао“, коју је по чувеном роману Ирвина Јалома поставио на сцену УК „Вук“ глумац Горан Јевтић.

С великом популарношћу суочила се као девојчурак необичне лепоте, у лику чедне гимназијалке која доживљава велику љубав и у њој непланирану, малолетничку трудноћу. Риалда је тако, са само четрнаест година, морала да „изнесе“ причу зрелију од њеног доба, па јој се и први пољубац у животу десио на филму.

– У драмску групу Радио Београда отац ме је, на моје инсистирање, одвео већ са једанаест година – каже у разговору за наш лист Риалда Шебек. – Улогу Марије требало је да игра Соња Савић, али ја сам (пошто сам чула о чему се у филму ради) пришла помоћнику редитеља Душану Зеги и рекла да сам остала трудна, а не смем да кажем родитељима. Још сам се и заплакала! Прво се збунио, онда је „поверовао“ мојим сузама. И, улога је била моја. Ако нешто не тражите, нећете ни добити.

Филм јој је широм отворио врата, а с њим је добила и много простора, којем ће увек у животу бескомпромисно тежити.

– Тек касније сам схватила колико је то за мене био изазов. Била сам стидљива, али сам знала зашто то радим. Сећам се и првог пољупца по мирису дувана мог партнера Владимира Петровића, који је играо Бобу… Да сам се нашла у сличној ситуацији као Марија, ја бих се одмах поверила родитељима, јер би то био најкраћи пут до решења. Мада не и најлакши.

Риалда је волела глуму и глумачки процес. Жеља да путује и открива свет је, ипак, била јача:

– Једном сам конкурисала на ФДУ, управо због потребе да научим процес. Већ сам студирала кљижевност. На пријемни сам дошла са Стриндберговом „Госпођицом“, а професор Маричић ме је питао зашто нисам узела „Коштану“. Одговорила сам: „Зато што с њом не могу да се идентификујем и да је разумем“. Припремила сам, такође, Катицу из „Радована Трећег“. И ја и сала смо се тресли од смеха, ипак, речено ми је да се не бих уклопила у такву улогу са овим мојим лицем. А за мене су неки привлачни глумци најбољи комичари: избламирати се, извући из себе идиота, ставити своју сујету под лупу – константан је изазов.

Глума није постала њено занимање. Завршила је светску књижевност, касније и мастер студије. На основу таквог образовања кренула је даље. Из Лондона је за РТС слала колумне и радио прилоге, кроз рад откривала град. Почела да сарађује са Би-Би-Сијем, пожелела да оде у Париз. Онда се, 1997, отиснула на „привремени рад“ у САД, пошто је за „Глас Америке“ радила још из Лондона:

– У Вашингтону сам срела много тонаца и инжењера ратних ветерана. При крају боравка тражила сам да радим ноћне смене које су ми омугућавале неке слободне дане. Слушала сам приче тих људи, полако су се отварали. „Глас Америке“ није била институција која је производила новинарство, већ одржавала флоскуле тог система. Ветерани су били ту да би ћутали и нешто радили, да се не би бунили. Од њих сам чула и за психотерапеута Дејвида Гроуа, који је држао радионицу и предавања у Њујорку. Радио је са људима који су или имали тешке ратне трауме, или су били уметници који су преживели велике физичке несреће. Оног тренутка кад сам схватила да имам „два цекина“ да платим школовање, кренула сам у тренинг.

У време бомбардовања Југославије, Риалда се вратила у Лондон и ушла у своју личну психоанализу. Волонтирала је, похађала курсеве, налазила послове у којима је могла да стиче знање:

– Да бих лакше добила посао, завршила сам још један мастер, овог пута из егзистенцијално-феноменолошке психотерапије, под покровитељством Универзитета у Шефилду. Након три године клиничке праксе, потражила сам посао у Британској националној здравственој служби.

Радила је у неким терапеутским центрима, потом наставила усавршавање на најбољем месту за психоналитичког психотерапеута, центру „Тависток“ у Лондону. Њен живот између Београда и Лондона почиње 2016. У међувремену, стицала је искуство као психотерапеут у две болнице:

– Волела сам тај рад у мултидисциплинарном тиму, нисам бирала пацијенте ни посао, бирао је он мене. Јер, психоанализа је као вирус, „пронађе“ вас.

А онда је дошло до „брегзита“ и Риалда је решила да Београд испита као потенцијалну „базу за старост“:

– Сусрећем се с људима врло различитих животних прича, али углавном с довољно снаге да се суоче са својим „ја“ у терапеутском односу. Важно је упознати себе и прихватити живот какав јесте, учити из унутрашњих конфликата, знати како од трагедије направити подношљиву свакодневицу. Циљ психоаналитичког психотерапеута је промена, до ње се долази крпљењем напуклих унутрашњих структура.

Сличност њеног данашњег занимања с глумом је да и једни и други морају да теже аутентичности, трагају за истином, буду радознали. Сами су инструменти свог посла. Јер, како каже, глумац не треба да глуми већ да „буде“. И док у Србији већ има много људи који јој се предају с поверењем, с британским пацијентима и даље ради – увече преко „Скајпа“.

– Као неко ко Београд поново „открива“ после 32 године, сматрам да је сад много боље у поређењу са ратним периодом. У Британији су прилике створиле потребу да влада интервенише над лошим квалитетом живота, па сад имамо и министарку за усамљеност. Истраживања показују да велики број људи пати од социјалне изолације. Нису у питању само сиромашни и стари већ и они који, наизглед, воде веома успешне животе. Таква ситуација захтева од компанија да обрате пажњу на ментално здравље запослених, оних који пуцају изгарајући на радном месту. Без обзира на више стандарде у поређењу са Србијом, квалитет њиховог живота је веома угрожен усамљеношћу, депресијом, анксиозношћу и болестима зависности.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u