Rodi me, majko, za sindikalnog vođu

Rodi me, majko, za sindikalnog vođu

18 јула 2014

medenicaPiše: Mihailo Medenica

Rekoh već – Zakon o radu ima samo tri manjkavosti: ministra koji je dlanove nažuljao isključivo aplaudirajući kmetovima koje je služio/služi, radničku klasu i sindikalne vođe kojima su dlanovi žuljeviti od prvomajskih ražnjeva i jagnjića koji se otimaju, ne želeći da utihnu za „radnička“ prava.

Nekako uporedo sa kritikom zakona, prema kom će radnik imati prava psa lutalice, počela je i sezona lova na sindikalne svete krave kako bi se po znanom receptu loše opravdalo gorim (slično pufnastoj ostavci Lazara Krstića, kojom prihvata ulogu negativca ne bi li premijerov „oreol“ još svetlije zasijao).

I slažem se: ne može se ovde usvojiti toliko loš Zakon o radu koliko sindikalci mogu da opravdaju njegovo usvajanje!

Čast izuzecima (ima ih), ali od vremena kada smo preko sindikata ćaletove firme kupili video-rikorder, letovali u nekom katunu u Čanju, ostavljali za sobom u autobusu krvavi trag polutki i dobijali paketiće od pripitog Deda Mraza – ne pamtim da su Robin Hudovi radničke misli i prava učinili išta, osim sasluženja vladama i kružoku oko sebe!

Dobro, umeli su da zaprete izaskom na ulice, što se svodilo na to da pošalju nekog od klinaca do dragstora po pivo i mladi luk za uz roštilj; sindikalnim nemirima, što je podrazumevalo nemirni sindkilani želudac koji se s mukom bori da svari plodove tora i mora; a neretko i oštrim televizijskim duelima posle kojih bi ipak nekako pronašli zajednički jezik sa vlašću i poslodavcima, obično teleći ili ovčji, kažu da je to naročit gastronomski užitak…

Primećujete da se sve nekako svelo na hranu, što bi u suštini i trebalo da bude suština, ali ne baš tako da radnik deluje ko skinut sa štrika, a sindikalac kao sekvoja o koju je okačen štrik…

Pretpostavljam da je i sad pukla tikva jer nisu mogli da nađu zlatnu sredinu u kojoj su vazda svi dobri, osim radnika, koji bi trebalo da su ta sredina, ali ne kao između čekića i nakovnja…

Da me ne shvatite pogrešno, nemam baš ništa protiv sumo- sindikalaca, već činjenice da žive kao najgrđi funkcioneri boreći se za prava radnika.
Mislim, iz klimatizovanog „audija“ nije najjasnija perspektiva kako je dunđeru na vrelom asfaltu, mada možda i grešim…

Možda su njihove imovinske karte radnički sveti gral, ideal kojem moramo stremiti, primer kako nekome mora biti dobro, veoma dobro, da bi se mogao potpuno posvetiti misiji u koju je pošao još kao deran, pripravnik, ne znajući da i od ćevapa ima nešto ukusnije…

Pa šta ako su neki od sindikalnih vođa „malo“ bogatiji od prosečnog radnika?! I oni su radnici, majku mu, izborili su se za svoja prava!

Pa šta ako im pomenute imovinske karte deluju jače od pokera kečeva – odvajali su od usta za sve to. Naših usta, ali usta u svakom slučaju!

Pa šta ako su uglavnom u sprezi s vlašću, osim kad se, evo, malo pokoškaju (nema te ljubavi bez svađe, a i mirenje je najslađi deo…) – naše je da radimo, njihovo da razmišljaju, bre!

Pa šta ako milion-dva nema gde da radi i šta?! Ne mogu sindikalci da brinu i o njima kad već vode računa o manjini koja ima posao (što ne podrazumeva i platu, socijalno, zdravstveno, pravo na bolovanje…)!

Pa šta ako je pre sado-mazo Zakona o radu trebalo doneti zakon o sindikalcima (ko Tito su, bre, ne možeš sa funkcije da ih oteraš ni dimom, niti deratizacijom)!

Istini za volju, pod ovim uslovima pre bih se sutra dohvatio sindikalne negoli ministarske fotelje – privilegije iste, odgovornost još i manja.

U vlasti moram da se znojim i koprcam pred premijerom, u sindikatu sve što se koprca završi na ražnju, a znoji se samo onaj mučenik koji ga okreće na vrućini…

Ma, da nam, što pesma kaže, „živi, živi rad…“, a za radnike ćemo lako.

Jer nije rad samo krv, suze i znoj! Rad je i plajvaz u rashlađenom kabinetu, rad je i potraga „audijem“ za obespravljenim udarnicima.

Rad je, bre, i polivanje pivom prasenceta na ražnju uz špricer i govor o radničkim pravima.

Rečju, ne može radnik da sagleda koliko mu je loše dok ne vidi koliko je sindikalnim vitezovima dobro!

E, tek onda može da se pobuni protiv vlasti, u čiju će odbranu stati i sindikati, osim u retkim slučajevima (opet, čast izuzecima) kad ne mogu da nađu zajednički jezik.

li ga trenutno nema na meniju…

(davujedan.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u