Рогозин и ракете С-300

Рогозин и ракете С-300

12 јануара 2016

KESIC djoko 43Пише: Ђоко Кесић

Политичари су фасцинантни организми. Њихов посао не бих могао да радим ни под осудом принудног рада или опште глади, једноставно презирем их. Ево због чега.

Пажљиво сам јуче посматрао смерно, скоро дечачко лице Дмитрија Рогозина, потпредседника Владе Русије, на прес конференцији у Влади Србије. Ни један мишић на лицу није му се померио, широк осмех и слатке речи, док је премијеру Вучићу даривао пригодан поклон- макету руског ракетног система С-300 уз речи “ да сте 1999. имали ракетни систем С300 не бих гледао данас рушевине зграде Генералштаба Војске Србије”.

Господин Рогозин има високу позицију у Влади Димитрија Медведева. Задужен је за руску војну индустрију, односно производњу и продају наоружања и војне опреме. Није спорно да овај део руске привреде управо доживљава звездане тренутке, али спорно је лицемерно сећање Дмитрија Рогозина. Или то високи гост из Русије рачуна на српску кратку памет. Ако је тако не греши.
О чему се ради? Рогозин је дуго већ у самом врху руске владајуће структуре и њему је свакако позната “Одисеја” српског окапања око руског ракетног система С-300. Наиме, већ у другој половини 1997. руководству Савезне Републике Југославије, а пре свих председнику Србије Србије Слободану Милошевићу било је јасно да ће НАТО највероватније бомбардовати Србију. Уосталом, то су Милошевићу отворено говорили Клинтонови емисари из Вашингтона, притискајући га да пристане на издвајање Косова из Србије. Због тога у првој недељи децембра 1997. висока делегација СРЈ, коју предводи председник Владе Радоје Контић, одлази у Москву где се састаје са руским премијером Виктором Черномирдином.

На састанку у Кремљу, премијер Контић износи сву сложеност ситуације у којој се налази СРЈ и тражи да нам Русија по регуларној цени прода моћни ракетни систем С-300, тада право чудо технике од које је стрепела комплетна Атлантска алијанса. Контић саопштава да је то једини начин да се спречи већ планирано НАТО бомбардовање СРЈ, односно Србије.

Премијер Черномирдин је веома хладно примио тај захтев, рекао је да ће то размотрити Влада и председник Борис Јељцин. Истини за вољу Черномирдин је пристао да припадници наших ракетних јединица, два дивизиона, дођу у Русију на обуку руковања системом С- 300, која иначе траје између три и шест месеци. Тај позив на обуку наших ракеташа охрабрио је Контића и Милошевића, почели су да скупљају паре, јер систем С- 300 није јефтин. Правили су рачуницу колико које јавно предузеће може да издвоји новца, па је на једном састанку Милан Родић, тадашњи директор “Србија шума” изјавио:”Ако нико други неће, Србија шуме ће купити систем С-300 и водићемо га под ставком против-градне одбране.”


Из Москве, међутим, дуго није стизао никакав одговор. Тек у децембру 1998. На позив Павла Булатовића тадашњег министра одбране у Контићевој Влади, у Београд стиже начелник Генералштаба руских оружаних снага маршал Игор Сергејев. Он саопштава да председник Јељцин има озиљну дилему како ће реаговати Запад уколико Срби добију систем С-300. Маршал Сергејев, да ли из дипломатског фазона или из неких других разлога, каже да одлука председника Јељцина није коначна.

Из тих разлога премијер Радоје Контић 22. фебруара 1999. хитно путује у Москву на састанак с председником Руске Федерације Борисом Јељцином. Председник Јељцин саопштава да “Русија не може да нам прода ракетни систем С-300 јер би то, по руским обавештајним сазнањима изазвало трећи светски рат”.

С тим у вези тих дана паралелно се догодило неколико ствари. Најпре део југословенске обавештајне службе је био мишљења да је Борис Јељцин у праву. Већина официра руске армије је била за то да СРЈ добије моћни ракетни систем, а два дана пре Контићеве посете Москви у руској престоници незванично је боравила Карла дел Понте, тада државни тужилац Швајцарске.

Огорчени из руске војне обавештајне агенције, пошто су обавештени о припремама НАТО агресије на СРЈ, тајном депешом колегама у Београд шаљу информацију да је Карла дел Понте запретила Јељцину да ће обелоданити баснословне доларске суме која Јељцинова ћерка Татјана Дјаченко има у швајцарским банкама.

Бомбардовање Србије почело је 24. марта 1999. На крају се испоставило да је Русија уствари тестирала ратну моћ НАТО алијансе. Послала је у Јадранско море извиђачки ратни брод који је прикупљао податке о ратним дејствима у Србији. Јељцин је у Србију слао хумантарну помоћ у одећи, шаторским крилима, чизмама,…

Припадници руске и српске армије у време бомбардовања, причали су да свака бомба бачена на Србију има потпис Бориса Јељцина.

Вратимо се јучерашњој прес конференцији у Влади Србије. Дмитриј Рогозин свакако до танчина зна шта се све догађало са разговорима између СРЈ и Русије око куповине ракетног система С 300 уочи бомбардовања Србије. Зна то свакако и премијер Вучић, који је у то време био министар информисања у Влади Србије. Рогозин, озареног дечачког лица, смешкао се поклањајући Вучићу лепо дизајнирану макету ракетног система С-300. Вућић се такође смешкао, додуше мало кисело, из пристојности.

Остају две дилеме: Да ли су Руси, са закашњењем од петнаест година, решили да нам продају ракетни систем С 300, који је застарео, јер су после њега произвели неколико унапређених и много моћнијих. И реторичко питање – да ли би Владимир Путин на Јељциновом месту урадио другачије? Увек ваља имати на уму да је геополитика курвин посао.

Али, обе дилеме су сувишне, одоцнеле и горке. Србија је бестијално бомбардована, уништене су фабрике, инфраструктура, понижени смо, обележени, отели су нам део територије. До данас се није опоравила.

Могао је добри Бог да казни Јељцина да живи још сто година. Било би право.

(Правда)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Goran says:

    Gospodine Doko, ima istine u vasem clanku , ali to je bio Jeljcin ,i svi dobro znamo u kakvim je problemima tada Rusija bila . Danas je Putin , i takoder svi dobro znamo sto je on napravio od Rusije. Sudeci po njegovim potezima , ja sam uvjeren da ce Putin , ne da da , nego da pokloni Srbiji S-500 , samo dok je ova vlada na vlasti Srbija od Rusije nece dobiti ni luk i strijelu .

  2. IZNOGUD says:

    TEBE, MATORI BOTE, TREBA POSLATI ILI U ZATVOR ILI U LUDARU ILI U VATIKAN ILI KOD MALIH NOSATIH UZURPATORA DA IM CISTIS CIPELE PRLJAVE OD BLISKOISTOCNOG PESKA! A NAJBPJE JE ZA TEBE DA OSTANES U SVOJOJ KASABI.

  3. Nićifor says:

    Gospodine Kesiću, ti posao političara ne bi mogao da radiš ni pod osudom prinudnog rada ili opšte gladi, jer ih jednostavno prezireš, kako sam reče. Ja takođe ne bih mogao, pod istim uslovima, da radim to što ti radiš. Evo zbog čega. Ti, najjednostavnije rečeno, prodaješ maglu onima koji se ne sećaju šta su jutros doručkovali, ali je ne možeš prodavati onima čije sećanje seže do vremena kad je predsednik Ruske Federacije bio Boris Jeljcin. Kakav je vladar bio Jeljcin nije potrebno objašnjavati. Nećeš da kažeš ko je bio ministar inostranih dela Ruske Federacije u to vreme. Da te podsetim, to je bio Andrej Kozirjev, glavni zagovornik podržavanja sankcija prema SRJ, a ko je inicijator njihovog uvođenja to ti je takođe veoma dobro poznato. Da li je bilo moguće dostaviti ikakvu pomoć SRJ nakon uvođenja sankcija, pogotovo u vreme pred bombardovanje, kad su sve države zabranile tada ojađenoj Ruskoj Federaciji prolaz preko svoje teritorije? Danas, 64-godišnji gospodin, Andrej Kozirjev, koji živi u Majamiju, predstavlja ogledalo ruske opozicije, koja bi, uz podršku Amerikanaca, htela da sruši Putina i uvede ovu zemlju u red "istinski demokratskih, slobodnih država" po ugledu na zapadne demokratije, piše Đorđe Milošević, daleko bolji poznavalac prilika u Rusiji od tebe, na portalu NSPM. Ako ti pak treba neko ko još bolje poznaje te prilike bilo bi poželjno da o tome pročitaš članak dr. Jelene Guskove. I postavljaš pitanje - da li bi Vladimir Putin na Jeljcinovom mestu uradio drugačije? Da je Vladimir Putin bio na Jeljcinovom mestu on ne bi dozvolio da Ruska Federacija spadne na grane na kojima se tada nalazila, kao što ni danas ne dozvoljava da bilo ko gazi Rusiju i dostojanstvo njenog naroda.

  4. gd says:

    Klasičan alkoholičar,takvih je devedesetih bilo ko pleve sedeli po kafanama #erendali i grebali se za piće,kao uostalom i sva tadašnja opozicija

  5. Blaženi Alojzije says:

    Nema džabe ni u stare babe. :D

  6. Baja says:

    Tako je Blaženi , naši daljnji rođaci Srbi (pojedinci)misle da ce im Putin čarobnim štapićem riješiti sve probleme u koje su se sami uvalili. Ne,to postoji samo u bajkama. Ajmo dalje,isti ti Rusofobi bi za stalne papire u zapadnim zemljama bi dali pola otadžbine. Rusija je toliko daleko,jer kad meni pomoć treba, prvo cu pitat susjeda za pomoć jer je moj velika sestra tamo daleko!!! Aj Bog

  7. ljubisav says:

    Dzaba nama rakete,kad smo truli iznutra!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u