РУСИ ЗАДРЖАЛИ ЋИРИЛИЦУ, а 90% СРБА КОРИСТИ ЛАТИНИЦУ – за то је крив један човек

РУСИ ЗАДРЖАЛИ ЋИРИЛИЦУ, а 90% СРБА КОРИСТИ ЛАТИНИЦУ – за то је крив један човек

10 фебруара 2019

Да је Русима био на челу Партије и државе Јосип Броз Тито, и Руси би данас већински (као Срби, 90:10 осто) писали своје језик латиничким писмом, али Стаљин је зауставио планирано убијање ћирилице међу Русима.

Веома занимљив текст Рине Бикове под насловом „Како је руски језик вековима одолевао латинизацији“ (објављен 8. фебруара 2019. на Царси) веома је поучан за српске лингвсите и српске власти, наравно, ако буду они хтели да прочитају наведени текст.



Унајкраће препричан текст

Већ на почетку текста Рина Бикова полази од проверено тачне чињенице на овај начин: „Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва.“ Она, даакле, полази од већ сасвим довољно потврђених и у бројним књигама у нас објављених истрживања и доказа да су Срби после погубног Новосадског договора о српскохрватском јеизку (1954) смишљено од комуниста у Југославији, специјалним мерама насиља и политичких притисака власти, Србе већински (90:10 одсто данас) полатиничили за последњих седамдесетак година смишљено и лукаво, после више векова претходних успешних одолевања Срба да замене своје ћириличко писмо које је у основи српског националног и културног идентитета у трајању дужем од хиљаду година.

Р. Бикова нама читаоцима у Србији предочава чињенице које потврђују да је полатиничавање ћириличких Руса и других народа у Русији и, касније СССР-у био процес који је тамо долазио с латиничких (католичких) народа са Запада, посебно с подручја Пољске, као прве граничне државе с Русима и другим ћириличким народима с подручја разбијене велике раније државе СССР-а.

Спомињу се и имена из власти и из лингвистичке науке који су се бавили покушајима полтиничавања (и) Руса као највеће православне (ћириличке) тетриторије у свету. Странци, као и западњаци у самој Русији, и после реформе ћирилице Петра Првог истицали су Русима да обновљено руско писмо и даље „није довољно савршено, јер су само у латиници сагледавали чисто савршенство“. (Веома слично југословенским комунистим који су српску ћирилицу објашњавали као „застарело писмо с којим не можемо у свет и Европу“.) У отпору полатиничавања Руса истицао се цар Николаја И у чије време је истакнута ћириличка одбрамбена теорија званичног придржавања народних вредности, чија је парола била ,Православље, самодржавност, народност‘.“ Међутим, 1833. године објављен анонимни рад „Искуство увођења нових руских слова“ (ОПЫТ WЕДЕНИЯ НОВЫХ РУССКИХ ЛИТЕР).

Главна идеја тог рада је било зближавање „варварског“ руског језика са европским. Наводно, мешавина латинице и ћирилице, уз доминацију латинице, даје „лепоту словима“, и када се то уведе онда „странци неће наша слова доживљавати као полуазијска“. Још даље је отишао Пољак К. М. Кодински, који је 1842. године издао књигу „Поједностављење руске граматике“, где је предлагао да се руска ћирилична азбука потпуно замени латиницом. Чувени руски књижевни критичар Висарион Белински је за ову књигу рекао да она предлаже „отежавање“ руске писмености, мада је и сам, као западњак, предлагао да се „Й“ замени словом „Ј“.

Занимљиво је да је управо то у Србији пошло за руком Вуку Караџићу, који је био добро познат Белинском. Спомиње се Иван Куљжински, у раду под насловом „О значају Русије у породици европских народа“ (1840) писао је следеће: „Ако се пође од азбуке, може се стићи до формирања језика, до облика грађанског начина живота, па чак и до богослужења, које Западни Словени врше на латинском језику“. Чувени професор је сматрао да латиница не може адекватно пренети гласове словенског језика: „Погледајте овај низ латинских слова (СЗЦЗ), окупљених само са циљем да у пољском језику изразе један словенски глас: „Щ“.

Сличност између Бодуена де Куртенеа и нашег П. Милосављевића!

Спомиње се, зтим, познати руски лингвиста, Пољак Јан Бодуен де Куртене, који је у једном свом чланку посветио доста простора описивању предности „обле“ латинице у односу на „угласту“ ћирилицу, тврдећи да „постоје људи којима је време драгоцено и <…> који теже свеобухватном увођењу истог календарског система, истих мера за тежину и других мера, исте валуте, итд., итд.“ Он је уједно сматрао да не постоји никаква опасност по национални идентитет, с обзиром да се „и за изражавање математичких вредности свуда користе латинска и грчка слова у споју са арапским цифрама“. (Ми додајемо да је њему, Бодуену де Куртенеу сличан у нас данас проф. др Петар Милосављевић који сматра да је Србима „ћирилица неважна за идентитет“.)

„Одјек“ латинице се примећује и у руском начину преузимања израза из страних језика, као што су удвојени сугласници у руској позајмљеници уколико они постоје у изворној речи, на пример „оккупация“, „иллюстрация“ и др. Велики руски лексикограф и етнограф Владимир Даљ је 1852. године у раду „О дијалектима руског језика“, написао да је то „супротно нашем језику“.

Посебно су познати покушји латинизације за време бољшевика. Владимир Лењин после успостављања нове власти у Русији био је склон увођењу латинице већ 1919. године. У то време министар за просвету Анатолиј Луначарски предложио је да сви језици нове државе пређу на латинско писмо. Лењин није био против те идеје, али се ипак уздржао од њене реализације код Руса. Али у Совјетском Савезу, формираном 1924. године, језици многих других народа СССР-а прешли су на латиницу.

Успешан Стаљинов отпор полатиничавању Руса

Од 1928. године је у СССР-у постојала чак и комисија за латинизацију руске азбуке. Међутим, већ 25. јануара 1930. године Политбиро Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика којим је председавао Стаљин наложио је Главној управи научних, научно-уметничких и музејских институција да обустави рад на том питању. Од средине 1930-их под Стаљиновим руководством се одиграва својеврсни „проруски заокрет“ у националној политици, па и азбуке малих народа за које је већ била осмишљена латиница прелазе на ћирилицу. У Совјетском Савезу то питање више није покретано.

После распада СССР-а 1991. године поједине бивше совјетске републике су поново прешле на латиницу (Молдавија и Азербејџан), док су друге засада остале верне ћирилици (Белорусија, Украјина, Таџикистан, Казахстан и Киргизија).

Треба истаћи да су Руси крајем 1990-их и почетком 2000-их доста користили латиницу на интернету и у телефонима, јер тадашњи софтвер није у довољној мери подржавао руска слова, али је та појава практично нестала током 2010-их, када је питање подршке руских слова у софтверу у потпуности решено.

На крају овог текста се истиче да и данас у Руској Федерацији ипак постоје и присталице латинизације азбуке. У више наврата је свој став по том питању износио руски етнолог и доктор историјских наука Сергеј Арутјунов. Њему припадају поједине публикације на ту тему, на пример „Ко се плаши латинице?“ („Кому страшна латиница?“, 2005). Он сматра да ће сви језици света неизбежно једнога дана прећи на „ошишану латиницу“. Међутим, његово мишљење у овом тренутку је у Русији потпуно маргинално. (Код нас ј Сергеју Арутјунову веома сличан по гледиштима на латиничење Срба наши академици Иван Клајн и Ранко Бугарски, али и низ других њима сличних који су за то да Срби, ако већ хоће практично у целом свету једноазбучје, да то буде у хрватској латиници.

У протеклих неколико година ћирилица и у дигиталном свету полако заузима место које јој припада. На интернету је руски језик у овом тренутку (децембар 2017. године) на другом месту по популарности. Још 2010. године се у свету појавио први домен на ћирилици – „.рф“. Затим су уведени домени „.срб“ (2011), „.бг“ (2014), „.укр“ (2014), и „.бел“ (2015) за Србију, Бугарску, Украјину и Белорусију. Поред тога, постоје и ћирилични домени „.каз“ и „.мон“ за Казахстан и Монголију.

Препричали смо овај значајан текст као опомену нашим борцим,а за очување српске ћирилице, уз верно цитирање.

Како је у Југославији и Србији уеспело оно што није успело у СССР-у и Русији?

Код нас у Југославији и Србији показало се да Југославија и Србија нису што и Русија и СССР и да Стаљин није Броз. Што се латиничења у Југославији и Србији туче, Броз и његови комунистички поклисари на власти били су неупоредиво успешнији у планираном затирању српске ћирилице. Српска руководства и лингвисти у институцијама за српски језик и писмо у Југославији и Србији не само да нису дали никакав отпор латиничењу Срба него су им у томе здушно (при)помагали а то и данас чине и власт и лингвисти посебно кроз заустављање предлога струци и властима да се српски правопис и Закон о службеној употреби језика и писма ускладе с уставном обавезом из Члана 10. Устава Србије и с праксом у Европи и свету.

Зато је полатиничавање Срба, за разлику од Руса, од 1954. године до данас, доведено близу краја (преостало је у јавнмости још десетак процената српске азбуке). Институције државе и лингвистике не чине оно што су учиниле институције државе и лингвисти у Русији. Југословенски и српски комунисти су успели да већински (90:10 одсто) полатиниче Србе захваљујући томе што су југословенски и српски комунисти били много лукавији од руских комуниста, јер су за Србе увели лепо звучеће лажну „равноправност писама“ и „богатство двоазбучја“. То је била лукава, генијално осмишљена подвала Србима да се политичким насиљем данас и „добровољно“ латиниче, јер су, тобож, били у прилици да бирају писмо. Будући да је комунистичка власт сејала страх међу Србима ако спомену српско писмо, народ је прелазио на туђе писмо јер је навикаван на њега под специјалним притисцима.

Руски народ се лакш одупрео латиничењу јер им њихови лингвисти и комунисти нису нудили сачињено латиничко алтернативно писмо. Тако су Руси, као велики, моћан и многобројнији народ, до данас сачували у свом језику сто одсто ћирилицу. Срби су у „богатству двоазбучја“ и под „равноправношћу писама“ једва сачували и ових десетак процената. Јер, Срби нису многобројан и снажан народ и нису имали Стаљина него Броза на власти. Броз и његова власт успели су да убију ћирилица слично њеном линчовању у време забрана ћирилице и наметања латинице као у време ранијих окупација Срба и Србије.

Данашње српске власти с лингвистима успевају да се, што се српске азбуке и њене актуелне судбине тиче, задржи „И после Тита Тито!“

(Espreso)

KOMENTARI



10 коментара

  1. Smoki says:

    Pitanje za redakciju "Intermagazin": Kad ćete da isključite ovo preslovljavanje u latinicu, hoću da pišem na ćirilici?

    • Velika Metla says:

      Смоки,имаш горе скроз изнад на десној страни гледано од твојих очију "Ћирилица/Латиница",па кликнеш на ћирилицу,и све ти онда излази на ћирилици!

    • Gardista says:

      Misliš, varaš se. U neku ruku da razumem Vojvodinu ali centralna Srbija nije morala istim putem...mada internet i ostale sajber komunikacije novoga doba, doprinose preovladavanju abecede a ne latinicnog pisma, sto je bilo izrazenije do 90-tih godina.

      • Velika Metla says:

        Гардиста,дај бре пријатељу КО те може натерати да пишеш латиницом ако сам нећеш? Нико! Наравно да се некада мора и латиницом писати,али кад год је могуће можеш то радити ћирилицом! Било је правило,а и данас је вероватно,да се формулари на латиници попуњавају латиницом,а формулари на ћирилици да се попуњавају ћирилицом!

  2. теоретичар says:

    Не,а "један човек је крив"!Велика Метла је апсолутно у праву! Веће лажи нисам у животу чуо. Види шта тамо неки еспресо пише и остане жив - "Будући да је комунистичка власт сејала страх међу Србима ако спомену српско писмо..." Ово уопште НИЈЕ истина. Ја сам из Војводине, цепане и онда и данас са Војводина покрајином и још у горњем тексту пишу да је у Војводини разумљивије него у Србији то срање које раде људи и којекакви комунисти...Никада нисам писао латиницом осим када употребљавам писање на енглеском језику. Никада и ниједан комуниста није мене присиљавао да оставим ћирилицу и пишем латиницом. Ја сам студирао ЕТФ у Загребу, живео у Загребу скоро 10 година од 1969. до 1979. и никада нисам писао латиницу осим у математичким формулама као оно икс пута ипсилон на квадрат и тако то. На факултету су Хрвати Загребчани читали моју ћирилицу као воду јер сам сва предавања хватао од речи до речи, толико брзо сам писао. После предавања су преписивали од мене јер сам имао све записано. Ни један хрват се није бунио него су сви чекали стрпљиво да препишу све шта су пропустили. Дакле, СРБИ, НЕ ЛАЖИТЕ САМИ СЕБЕ. САМИ СТЕ ПАЛИ, САМИ СЕ УБОЛИ. НИКО ЖИВИ ВАС НИЈЕ ТЕРАО. Ја живим у далеком, јебеном свету, на интернету сам од дана од када постоји и нисам ништа хтео да пишем на латиници осим што сам морао службено све док није уведена ћирилица, а ја се не сећам да је то било неко дуго време. Ћирилица је уведена готово заједно са латиницом из разлога ПРОФИТА и УТИЦАЈА Западних народа који су створили све што ми данас користимо на интернету. Дакле, нису увели ћирилицу да би је подржали, него да зараде паре и повећају свој утицај. Па када су они били у стању да створе изузетно скупе програме у то време и да нам омогуће да пишемо ћирилицом, зашто Срби то нису прихватили??? То значи да на интернету пишем ЋИРИЛИЦОМ од самог почетка. Ствар употребе ћирилице је осећај СРПСТВА и сва објашњења ошишаних Срба падају у воду. Нису тачна. СРБИ СУ САМИ И БЕЗ ПРИСИЛЕ прешли на латиницу и уопште се не узбуђују. То се звове пропаст једног народа у делу који се манифестује полтронством. НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА СРБЕ КОЈИ ПИШУ ЛАТИНИЦОМ НИ ПРЕ 50 ГОДИНА НИ ДАНАС. Срби сами подржавају укидање свог језика, културе и историје и ни најмање се не брину због тога. Зато и нестајемо. Ја сам један од оних најређих који не пишу ћирилицу "за инат" него из љубави. Волим своју ћирилицу као очи своје. И тешко ми је када видим како се моји Срби простачки и несавесно односе према своме језику и култури. На жалост, то је завршен посао. Српска ћирилица ће после мене и оваквих као ја, потпуно нестати. Да зло буде веће, ни попови наши нису више што су били. И они латиничаре, мајке им га...А ни Интермагазин није бољи. Позеленео и полатиничио са неким програмом који све преводи аутоматски на латиницу. Када нешто што напишем хоћу да сачувам на ћирилици, морам да чекам да ми прво одобре коментар па тек онда да га сачувам на ћирилици. Зашто није обрнуто??? Зашто се све не преводи на ћирилицу? Па зато што су они који су правили тај програм за Интермагазин латиничари а било скупо да се мења после. Не верујем да је намерно, него због пута лакшег отпора. Тако и већина Срба поступа. Зато се и нестајемо.

    • Видак says:

      Свака част мајсторе! Нема се шта додати...

  3. Pera says:

    Jos je zanimljivije, sto se uglavnom nezna, da je jezuita kopitar bio taj strucnjak za unistavanje srpskog jezika. Zbog izvanrednog rada, kopitar je poslat dalje, tj. u Ukrajini je zamenio 2 slova i posle toga izdajnici su krenuli sa pricom da Ukrajinci nisu Rusi.

  4. petrovgrad says:

    Sve je to maslo Vatikana, ali kako stvari stoje uskoro će talibani da privežu svoje kamile u dvorište bazilike Sv. Petra

  5. Budi Bog s nama says:

    Apsolutno, apsolutno je tako, u vreme Josipa Broza Tita ja sam svo vreme osnovne škole pisao ćirilicom, znam jer sam sačuvao te sveske i svi su isto tako radili u školi, e u srednjoj sam pisao većinom ćirilicom, ali je svako mogao da odabere šta mu je lakše. A šta je onda ispao problem kao što je to i dan danas? Pa kada pišete fiziku, hemiju, izvođenja iz oblasti matematike, nazivi iz biologije, psihologije da ne pominjem latinski ko ga je imao, sve je naravno latinizovano i to bi te prinudilo da pišeš pola latinicom pola ćirilicom na istoj strani. Da ne pominjem međunarodni SI sistem jedinica. A onda su došli i kompjuteri koji takođe neke ćirilične forme ni dan danas ne prihvataju već ih konvertuju u neki nikom čitljivi kod znakova. Tako smo jednostavno zbog praktičnih razloga i pritisaka postali latiničari. I to nije sve, za svaku stvar, predmet ili uređaj koji se pojavio sa latiničnim nazivom mi nismo izmišljali neki ćirilični ili domaći izraz već smo prihvatali takav naziv u originalu ali samo malo iskvaren na domaći jezik. Pa posle krivi turci, kriv tito, e a kako su Rusi to prevazišli? Mogu vam reći veoma teško i oni imaju iste te probleme ali nisu imali princip slobodne volje i odabiranja kao i mi. Zato kažem da smo mi u vreme socijalizma druga tita bili najdemokratskija zemlja na svetu. Proveri, uči istoriju pa ćeš videti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u