RUSIJA: Ukrajinskom vojskom i zločinačkim akcijama rukovodi američki general Rendi Ki

RUSIJA: Ukrajinskom vojskom i zločinačkim akcijama rukovodi američki general Rendi Ki

29 jula 2014

arctic-security-forces-roundtable-promoting-cooperation-among-arctic-nationsRuski list „Komsomolska pravda“ objavio je, pozivajući se na svoje izvore u Kijevu, da su se u poslednje vreme pojačale aktivnosti visokih američkih funkcionera vezane za sprovođenje takozvane antiterorističke operacije, u kojoj nastavljaju da ginu civili.

Pojačavanje saradnje Ukrajine i SAD u vojnoj sferi posledica je očigledne propasti kaznene operacije na jugoistoku zemlje i nepostojanja koordinacije između različitih vojno-bezbednosnih struktura koje u njoj učestvuju.

S tim u vezi, posmatrači ističu da su konsultacije ambasadora SAD u Kijevu Džefrija Pajeta sa šefom Službe bezbednosti Ukrajine Valentinom Nalivajčenkom, ministrom unutrašnjih poslova Arsenom Avakovom, ministrom odbrane Vlaerijem Geletejom i predsednikom Petrom Porošenkom postale maltene svakodnevne.

Pri tom, kako ističe ovaj izvor, „Amerikanci veliku pažnju pridaju promenama raspoloženja Porošenka i trude se da hitno reaguju na sve njegove zahteve, demonstrirajući Kijevu punu podršku i saučestvovanje u kursu koji se sprovodi“.

Formalno, radi uspostavljanja bolje saradnje između rukovodstva Ukrajine i Pentagona, u Kijevu se načazi direktor za politiku, strategiju, partnerstvo i mogućnosti evropske komande Oružanih snaga SAD general Rendi Ki.

On je već počeo sa radom, koordinišući rad 12 radnih grupa, čiji je cilj „usavršavanje bezbednosnog sistema Ukrajine“.

Pod vođstvom Kija, 21. jula su te radne grupe razmatrale pitanja vezana za vojno-pomorske snage Ukrajine, a 26. su razgovarale o jedinicama za specijalne operacije.

Pri tom, kako tvrdi isti izvor, Porošenko ipak nije do kraja zadovoljan funkcionisanjem radnih grupa, jer smatra da rade presporo.

Učešće stranaca u kaznenoj operaciji ne svodi se samo na rad štaba.

Kako je nedavno saopštio ministar odbrane Donjecke Republike Igor Strelkov, prilikom odbijanja napada „kaznene ekspedicije“ na kotu 198,3 među ubijenima su, između ostalih, bila „četiri plaćenika-crnca“.

Leševi ubijenih su na polju bitke, novinarisu mogli da ih snime.

Prema podacima ustanika, od početka borbi u Novorosiji gubici stranih plaćenika iznose oko 330 ljudi.

KOMENTARI



7 komentara

  1. LJuba NS says:

    Kada uvatite amerikanca nemojte ga zarobljavati momentalno preki sud i overiti šljam koji teroriše ceo svet.

  2. Vucina Zmajevic says:

    Bagra americka...

  3. Spasoje says:

    Američki zlikovci i zločinci.

  4. Milan Markovic Mile says:

    Nije ni malo čudno što su amerikance nazvali "psima rata". Amerika, njena vojna sila, koja se otgla kontroli, duži niz godina vodi svoje kolonijalne ratove. Ne može opstati bez izazivanja i učestvovanja u sukobima na mnogim meridijanima, jer im je to sredstvo za opstanak. Gde god se pojave njihovi plaćenici stradaju nevini, ali kako vidimo i pripadnici kolonijalnih korpusa. Nisu svemoćni. Udaviće se u blatu vlastite krvi, ali je jadan i nezreo onaj narod i ona država, kao sada Ukrajina, koja se kocka sa vlastitom slobodom, sanjajući da će im amerikanci doneti boljitak. Slepi su i gluvi, niti vide niti čuju šta se događa u Iraku, Avganistanu, ranije Koreji, Libiji, ali ne i u Siriji, gde im je pokušaj propao, Tamo gde god su se umešali mira nema. Vidi se da je američki ambasador u Kijevu veoma aktivan, kao i njegov kolega u Beogradu, koji nastoje da kontrolišu i kanališu američku politiku na prostorima budućih kolonija, pod njihovim nadzorom.

  5. Desanka says:

    Rusija treba da oštro opomene Ameriku da se ne meša u Ukrajini jer odugovlačenje borbi iscrpljuje proruske snage a i moral vojnika može da oslabi.Amerikanci daju sebi pravo da se ponašaju mimo svih pravila dok protivničku stranu lažno optužuju.Žele po svaku cenu da se približe kaspijskom izvorištu nafte ne birajući sredstva za ostvarenje tog cilja.

  6. Milan Markovic Mile says:

    "Divlji zapad" otpočeo je svoj prodor na "Divlji istok", ali ne sada. Traje to dugo. Zaustaviti se može samo ekonomski. To će se desiti, kada ukrajinci, kompletno, shvate da im ruski narod nije neprijatelj. Rusija, i ne želi da se služi istim sredstvima sa kojima se služi izopačeni Zapad. A oni priželjkuju ljudsku klanicu, koju su izazivali ceo prethodni vek. U ovoj ratnoj igri ne učetvuje samo amerika, već i njeni sateliti, a moguće je da sa ovim upravlja fašistiki lobi, jer ono što se događa sada u Ukrajini smrdi na događaje pred početak Drugog svetskog rata, koko je Hitler primenio na granici prema poljskoj. Setimo se tih davnih događaja i kako je sve to počelo. Znamo i kako je završilo.

  7. Milan Markovic Mile says:

    DUBOKI SU KORENI MEĐUNARODNE ZAVERE Da bi se shvatio današnji svet, potrebno je upoznati prošlost. O tajnim organizacijama i veoma tajnim dogovorima, koji su, uglavnom, počeli da se organizuju, dogovore i jedan drugog kontrolišu. Iz tog početnog tajnog dogovora između Čerčila i Ruzvelta, ali ne i Staljina, koji od samog početka nije pripadao ovoj tajanstvenoj zavereničkoj grupi, ma da su razrešavali probleme Drugog svetskog rata i zajedno ugovarali i donosili poznate odluke. Tajna organiozacija, koju su začeli Čerčil i Ruzvelt, širila se i oblikovala zamisao i budućnost novog kapitalističkog sveta. Počelo je to u toku tog rata. Svaka ratrujuća strana nastojala je da svojom vojnom ratnom silom, zauzme što veće teritorije. U to vreme nije bila tajna da su se svi učesnici rata na strani saveznika i bez dogovora, javno govorili ko i kome treba da se preda, iz suprotnog ratujućeg tabora, na samom kraju rata. Poznat je beg kolaboracionista sa Balkana prema zapadu da bi se predali saveznicima i izbegli zarobljavanje od strane Rusa, a posebno vojske nove Jugoslavije.Rat se završio i pobednici u tom ratu su izvršili podelu sveta na svoje interesne zone. Malte ne, odmah su se začeli sukobi, koji su se događali i tokom rata između saveznika. Rusi, koji su imali i najveće ljudske i materijalne žrtve u tom ratu, nastojali su da urede po svome Istočnu Evropu, podrazumevajući i deo takozvane Istočne Nemačke i Birlina. Zapadni saveznici su ostali verni tajnim dogovorima iz rata. Od tada nastaju i ozbiljni sukobi Istoka i Zapada. Čitajući knjige i njihova mišljenja Zapadom je važila, malte ne,jedinstvena ideologija sa odabranim „mudracima“, školovanim i pripremljenim da teoretski osmisle, praktično organizuju institucije, koje će sprovoditi taj plan. Imali su u vidu i sve oblasti života, važne za sprovođenje plana. Iz dana u dan, godinu za godinom, sve to usavršavali, materijalizovali visokom tehnologijom, finansirano krupnim lihvarskim kapitalom, vešto prikupljenim u posebne banke i fondove. Bilo je u to vreme brojnih i raznih stručnjaka čije su se zamisli oberučke prihvatali od vladajuće elite, koja se stvarala na odlukama tajnih organizacija. Jedan takav, sada već ostareli plaćeni savetnik, i ideolog Hladnog rata Zbignjev Bžežinski, u vreme mandanta američkog predsednika Džimija Kartera, oglasi se i sada sa tvrdnjom: „Svet se kreće ka velikom haosu“, ne pominjući ko je davao smernice tom kretanju i ko je sve to osmislio. Za njega je „haos“ samo ono što se ne ostvaruje po zamisli američke administracije, kao oruđa tog tajnog dogovora. Ne govori o brojnim američkim ratovima iz kojih su SAD izlazile sa gubitkom, postale jedna od prezaduženih država, i posebno što je partneri u ratu sada ne podržavaju. Ne govori o haosu koji su iza kolonijalnih ratova ostavljali haos za sobom. Govori o nesposobnosti i nedoraslosti političara, koje su doveli na vazalnu vlas, koji nisu u stanju da organizuju i normalizuju život u državi, samo ne kaže da je iza njihog „odlaska“ država produžila svoj građanski rat – sve mislim da to odgovara njihovoj zamisli, i zamisli SAD, da takvo stanje njima odgovara, kako bi imali alibi za svoje stalno prisustvo na tim prostorima, ali sa iscrpljenim protivnikom u međusobnom trebljenju. Što se tiče saveznika u EU, tu Bžežinski ni malo nije zadovoljan. Na pitanje novinara: „Evropljani su sami sebe uklonili sa pozornice gradeći unutar EU taklvu strukturu koja im ne dozvoljava da formulišu ili sprovode spoljnu politiku. Da su oni van priče ili je moguća drugačija vrsta partnerstva između nas?“ Bžežinski: „Pa ne može se reći da su van priče, ali mislim da nisu dovoljno dobro shvatili snagu samodovoljnih,etnocentričnih evropskih zajednica u kojima su i sada termini države i nacije glavni elementi, koji drže stvari povezane, kao što su od uvek i bile. Projekat ujedinjene Evrope je bio razumljiv posle Drugog svetskog rata, ali su ubrzo nakon toga nestali vizionari sa evropske političke scene. Gde su danas evropski očevi osnivači koji su zaista obećali evropski identitet? Evropska unija se na kraju pretvorila u distributivni mehanizam za sprovođenje briselskog ugovora, koji uključuju promet novca i trgovinu dobrima i uslugama, ali sa savim slabim osećajima zajedništva.“ Dodao bi po srpskom „slažu se kao rogovi u vreći“. Zanimljivo je i sledeće pitanje i odgovr: „Rekli ste da živimo u vremenu globalne nestabilnosti kakvu ne pamtite u svom životu. Možete li da objasnite šta ste tačno imali na umu?“ Bžežinski: „Rekao bih čak da je ovo istorijski presedan u smislu da su ogromne teritorije upale u stanje političkih nemira, nekontrolisanog besa i praktičnog gubitka državne kontrole. Moje mišljenje u vezi sa politikom SAD nije da se povlačimo niti da smo okupirani krizom unutrašnjeg opstanka, nego da gubimo sposobnost na najvišem nivou da se nosimo s nekim izazovima koje mnogi prepoznaju kao ključne za naše blagostanje. Pored toga, ne možemo da grupišemo snage niti da ostvarimo liderstvo koje bi nam pomoglo da se sa tim problemima nosimo. Sve to čini da mi kao supersila sve brže gubimo stratešku odlučnost i osećaj za pravac kojim treba da se krećemo. Što se tiče Evrope, u svetlu ukrajinskih dešavanja videli smo da se od njih ne može očekivati da se angažuju, čak ni da nam se efektno pridruže, kada su suočeni sa jednostranim pokušajem teritorijalne eskalacije jedne od zemalja iz regiona, prvi put od 1939. godine. Azija je uplašena uzdizanjem Kine kao i rastućim brojem njenih konflikata sa susedinim zemljama. Preskočio sam, naravno, Bliski istok, koji je proključao, kao i Afriku, koja počinje da se krčka.“ Zašto se nije upustio da objasni da je to rezultat američkih kolonijalnih ratova, koja je pokušasla da u te ratove ugura i svoje saveznike, ali nije uspela. Ratove je gubila i to su rezultati „supersile“, koja je savremeni svet gurnula u haotično stanje. Bžežinski proliva krokodilske suze za krah svoje teorije i otići će u istoriju kao jedan od kontraverznih „stručnjaka“ gubitaša. Ali, iza njega se rađa ono što svet postaje sve više zabrinut. Ukrajnski slučaj i Poljski 1939. godine, govore da svet klizi u bezumni sukob vođen sebičnim i samoživim ljudima, koji sa ovim rukovode i diktiraju. Svetom su upravljali i upravljaju ludaci a ne normalni ljudi. Ako znamo za narod, kojeg je pohlepa uvukla u odnos i postao oruđe nezaježljive sile tog vremena, koji je zajedno sa nestankom te sile doživeo svoju propast, i u mesto da se opameti, stalno je oruđe neke nadsile. Ona ga štiti, jer joj je potreban. Ali, taj narod ne vrednuje svoje susede sa kime deli prostor, oslanja se, kao i u prošlosti, na velikog zaštitnika i sebe vidi u nekom vrhu svetskog zbivanja. Što je doživeo proganjanja i genocid, ne može svakoga osuđivati i u svakome gledati neprijatelja. On i danas, kada čini nepravdu drugome, pa mu se to prebaci, i dobronamernog proglašava svojim neprijateljem, a ne vidi nikako sebe. Strada, samo zato što visoko ceni sebe i ne vidi svoje greške. Tamo nema dugotrajnog mira. Neka ne traži sažaljenje ako ga ne zaslužeji. „I Ukrajina ne može bez pomoći SAD“ , odlučila je vrhuška njene aktuelne vlasti. A stručnjaci, pa i prošlost, nagoveštavaju veoma teško vreme za ovu bivšu sovjetsku republiku. Ona je već postala oruđe SAD u sadašnjem vremenu, i teško se može otrgnuti zagrljaja „kobre“, koja već dugo gaji iluziju o vladavini njudskim društvom na planeti Zemlji. Priprema se ona da to ostvari i u planetarnom sistemu, ako je drugi u tome ne pritekne. Ukrajina, kao država ne može kriviti nikoga van njenih granica za ono što ju je snašlo. Prizivajući „pomoć“, daleke Amerike, umišlja da će biti slobodna, ako, sa najbližim susedom, sa kojim je živela dugo u zajednici, za račun baš te Amerike, vodi rat – sama je izabrala svoju budućnost da će na kraju nestati kao takva, jer će je rasturiti unutrašnji razdori i različiti interesi u korist drugoga. Nestaće elita koja ovim rukovodi ali će za svagda ostati ružan trag i uspomene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *