РУСКИ АДМИРАЛ УПОЗОРИО ТУРСКУ: Ево шта ће се десити ако зауставите наше војне бродове на Босфору

РУСКИ АДМИРАЛ УПОЗОРИО ТУРСКУ: Ево шта ће се десити ако зауставите наше војне бродове на Босфору

5 марта 2020

Састанак председника Владимира Путина и Реџепа Ердогана у Истанбулу најављен је за 5. март, телефонски разговори двојице лидера су редовни. Улози у тренутном руско-турском сукобу у сиријском Идлибу су изузетно високи – и нико не жели да изгуби битку за Блиски Исток.

Ни Москва ни Анкара нису заинтересоване за отворени војни сукоб, али Турска у рукаву има „адут“ – мореуз Црног мора који контролише, а који је Русија потребан као ваздух, све док су њене трупе присутне у Сирији.



Шта ће се догодити ако Турска за Русију заиста затвори Босфор и Дарданеле, који спајају Црно и Средоземно море?

За сада се само говори о “могућностима блокирања мореуза за пролазак ратних бродова као одговор на погоршање ситуације у Идлибу”.

Барем о томе пишу турски медији. Такво право Турска може да примени на темељу чланова 20. и 21. конвенције из Монтреа, потписане 1936. године о регулисању мореуза, који Анкари пружају такву прилику уколико Турска сматра да је „угрожена непосредном војном опасношћу“.

Наравно, данас нема војне опасности за Турску. Турска војска је у Сирији и напада сиријску војску, али турској територији, независности и безбедности нико и ништа не прети.

Ипак, председник Ердоган можда може да примени сличан аргумент из арсенала политичке демагогије. На крају крајева, управо присуство Русије и акције руских ваздухопловних снага спречавају Турску да спроведе своју најважнију војну операцију у Сирији.

Ердоган је прилично способан да изда наредбу да се блокирају мореузи за бродове руске морнарице, а технички то није тешко – Босфорски мореуз се види са истамбулске обале.

Шта би се догодило у том случају? Kратки одговор је да за Русију то не представља ништа добро, а још мање за сиријску владу. Русија нема довољно „слободне границе“ да настави да подржава Башара ел-Асада у Сирији.

“Затварање црноморских пролаза је веома озбиљна ствар, у суштини је то ратно стање између Турске и Русије, што ћемо, наравно, покушати да избегнемо”, каже Адмирал Владимир Kомоедов, бивши командант Црноморске флоте (1998-2002).

Али, присетимо се да је Исток изузетно лукав. Можете очекивати било који трик, укључујући затварање Босфора. У овој ситуацији, Русија се може спотаћи на турске препреке.”

Русија у Сирији нема само две познате базе – морнарицу у Тартусу и авијацију у Хмејмиму, већ и велика складишта и залихе оружја и муниције.

Подршка сиријској војсци из ваздуха и са копна захтева свакодневну конзумацију хране (особље треба да једе три пута дневно), као и стотине хиљада граната, ракета, муницију.

А кад је председник Владимир Путин у марту 2016. године објавио да је у првих шест месеци операције у Сирији из руског буџета потрошено 33 милијарде рубаља (у просеку 156 милиона рубаља дневно), било је јасно да су већину тих средстава „појели” трошкови муниције, горива, резервних делова као и њихова испорука.

Данас има неколико главних рута за снабдевање руског оружја и потребне војне опреме у Сирију.

Главни су поморски транзит кроз Црно море – Босфор и Дарданели – даље кроз Средоземно море до луке Тартус.

Дужа рута је северна, од Баренцовог мора (Мурманск, Североморск), заобилазећи Норвешку, Велику Британију, Атлантски океан, Гибралтарски мореуз и затим поново Средоземно море.

Осим тога, „ваздушни коридор“ – преко Црног мора и територије Турске, још увек се може летети небом кроз ваздушни простор ове земље. Дуга стаза је кроз Иран и Ирак.

Најекономичнији и најефикаснији у погледу масовне испоруке оружја и муниције је, наравно, управо поморски пут кроз мореуз Црног мора.



Заправо, управо овим рутама се, до Сирије, обављају све главне испоруке, такозвани Сиријски експрес.

Ако се овај “Сиријски експрес” прекине, руске базе у Сирији ће одмах бити изложене “гладовању”.

А ако Башар ел-Асад не буде могао да их снабдева горивом и храном, онда могу настати велики проблеми са муницијом и војним особљем.

Две или три недеље такве блокаде и то је крај – Русија може да смањи све војне активности у Сирији и да се, преко Гибралтара, евакуише у своју домовину.

Лако је замислити који ће се политички проблеми за Русију, а посебно за сиријску владу, појавити у таквом случају.

Проблем је и у томе што руска војска није имала за циљ стварање великих војних резерви у Сирији, што би могло да омогући дуготрајне војне операције у условима скоро потпуне изолације, а ако Турска заиста блокира мореузе, а истовремено и свој ваздушни простор, тада ће се у руским базама у Тартусу и Хмејмиму полице складишта брзо испразнити.

„Поморска испорука муниције у савременим условима је најперспективнија“, наставља адмирал Владимир Kомоедов. – Kад сам командовао Црноморском флотом, питање морнаричке базе у Тартусу била је хитна тема и ја сам затражио да се затвори – инсистирао је главни командант морнарице, адмирал Владимир Kуроедов, али се усагласио са разлозима за њено очување, схвативши да је Средоземно море такав „светски казан утицаја“.

И када су у јуну 1999. године наши падобранци извршили легендарни марш на Приштину и тамо затворили ваздушни простор, бродови Црноморске флоте су осигурали њихово постојање – сав терет прошао је кроз грчки Солун, а затим копненим превозом.

Подсетимо се Kубе, где су ракете и особље пребачени преко океана. Слична је ситуација и са нашим присуством у Сирији, где наша војска не може без транспортне подршке преко мора. Можемо рећи да онај који контролише мореуз има приступ мору.“

Више пута су Руси покушали да оспоре статус мореуза и да докажу њихово право на несметан пролазак кроз Босфор и Дарданели.

Својевремено је министар спољних послова СССР-а Андреј Громико прилично агресивно изјављивао да би Црноморска флота могла да реши проблем мореуза са неколико ракетних напада и „да изграде“ свој нови мореуз.

Тада је претња деловала – Турска није поставила препреке. Сада се колеги совјетског министра спољних послова Сергеју Лавров не жури са таквим „аргументима“.

Сада се одред бродова Црноморске флоте који се састоји од две фрегате Адмирала Макарова и Адмирала Григоровича и помоћних пловила креће кроз Босфор и Дарданеле до Средоземног мора.

На броду су ракете Цалибер-НБ које су успешно браниле Сирију од џихадиста.

Јасно је да ће и сада њихови циљеви бити положаји џихадиста у Идлибу.

Да ли ће Турска пустити ову нападачку групу, под чијом би ватром могла да се нађе и њена војска? Највероватније да. Састанак Путина и Ердогана 5. марта на обали Босфора ће коначно решити ситуацију .

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



5 коментара

  1. E.Lirsch says:

    E sad se turcima gace tresu, BOG te mazo!

    • Slobodanka says:

      Erdogan se već prilično zamerio Trampu zbog kupovine S-400, a posebno zbog turske operacije Izvor mira na severu Sirije krajem prošle godine kad su se američke snage naglo povlačile da se ne bi našle na terenu izmedju dve armije koje nadiru i kreću u sukob. Tada se očekivao sukob izmedju Turske vojske sa severa i Sirijske arapske Armije koja bi joj išla u susret iz suprotnog pravca. Do takvog sukoba ipak nije došlo, NEGO ISPALO JE DA SU AMERIKANCI POBEGLI OSTAVLJAJUĆI SVOJE SAVEZNIKE SIRIJSKE KURDE NA NEMILOST TURCIMA. ... E sad se Erdogan na sličan način poigrava sa Rusijom. Kao što su deo teritorije Sirije napustili Amerikanci, da li bi se to moglo desiti i Rusima? Drži se tog razloga kao ključnog da je Rusiji potreban nesmetan prolaz ruskih ratnih brodova kroz Bosfor i Dardanele, zbog čega Rusija neće ući u direktan ratni sukob sa Turskom. Tako da Turska može da napada snage SAA u Idlibu i da se njena vojska aktivno kreće i dejstvuje po Idlibu, i da se preterano ne boji da zbog toga ruska vojska saveznica Sirije napašće Turske vojne snage. Ali da se vratim na prvu rečenicu Erdogan će se zbog ovoga ozbiljno zameriti i Putinu, dakle i Trampu i Putinu. Zatim iznenadnim puštanjem izbeglica u Grčku još više će se zameriti Evropskoj uniji. Gde su Erdoganu pouzdani spoljni saveznici koji će ga podržati u slučaju neke ozbiljne krize u Turskoj? Ima li ih uopšte? Neće biti iznenadjenje ako sada Amerikanci uspešno organizuju i podrže svrgavanje Erdogana. Novi predsednik Turske ko god da bude moraće da vrati Tursku ranijoj bližoj saradnji sa SAD, i poslušnijoj SAD. To znači da ruski S-400 moraće da se udalji iz upotrebe vojske Turske. Sigurno postoji način kako takav sistem Rusi mogu brzo i efikasno da isključe u inostranstvu, da ga zaključaju te da niko ne može da prouči sistem njihove proizvodnje.

    • Slobodanka says:

      Kako je Turska zagrizla svog trojanskog konja u vidu S-400? Turska hoće da osvaja i da ratuje, te i za napad i za odbranu treba joj najbolje moguće oružje koje se proizvodi u svetu. Najverovatnije tako će se odvijati da Rusija i Turska neće ući u medjusobni ratni sukob, a da Turska nastavlja bombardovanje Sirije. Slično je jer Amerikanci nisu mogli da zaštite svoje saveznike Sirijske Kurde, a na ovaj način otežavaju kako će Rusija da zaštiti svog saveznika Siriju. Rusija će ipak pomagati Siriju, ali kako i koliko jer bilo kad Turska može da zaustavi prolaz njenih brodova. Sirija ima još jednog saveznika a to je Iran kog Turska ne može da ucenjuje. Da li Iran ima slabih tačaka? Persijski zaliv tj sa juga preti najveća opasnost Iranu, dakle moguće je da će Amerikanci napasti Iran. Tok ratova na B.I. mogao bi tako da se odvija: Turska zbog Bosfora da vezuje ruke Rusiji ne samo u Siriji nego na celom B.I. , a Amerika će da "zablombira" Iran. ... Da li se može dogoditi izlazak Turske iz NATO-a? Može naprimer evo ako Erdogan ne dobije obećavano oružje od SAD-a za njegov rat protiv Sirije. ... Mediji o ovome mnogo ne pišu ali već je odlučeno da Turskoj neće biti isporučeni novi avioni F-35 bez obzira što je ona tu proizvodnju unapred finansirala-platila. Pritom američki proizvodjač ne govori da li će novac vratiti Turskoj, a to nije mali iznos. Biće i drugih razloga. Ali čak i da Erdogan zamrzne članstvo Turske u NATO-u (slično kao nekad Francuska), neki novi predsednik Turske izvršiće odmrzavanje tog članstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u