Русофобија концепт „хладног рата“ Запада

Русофобија концепт „хладног рата“ Запада

8 јуна 2017

Пише: Томислав Кресовић

„Вирус“ русофобије на Балкану?

Балкан је под “вирусном” инфекцијом русофобије, која је иницирана од САД и Брисела односно ЕУ након Западног утицаја на кризу у Украјини и руске реакције да референдумом поврати у своју терирорију Kрим. Запад је рачунао да ће након директбог мешања у Украјину, изазивања државног преврата који је довео до грађанског рата у Украјини по модлеу бивше Југославије односно сукоба у Хрватској или БИХ утицати на слабљење државне моћи Руксе федерације. Криза у Украјини још траје, ЕУ и САД увеле су санкције Русији и обрнуто. Јужни гасни ток је вољом ЕУ која је извршила притисак на Бугарску да откаже споразум довела до кризе енеретике на Балкану. ЕУ и САД пројекотовале су план уклањања Русије са Балкана или смањена утицаја. САД, НАТО, али и ЕУ према Русији воде олбике хрибирдонг, економског и медијског рата. Последице се осећају и на Балкану јачањем русфобије. Русофобија која је данас на сцени у Европи на Балкану има дубље значење него у доба “хладног рата”. Руски утицај на Балкану у време “хладног рата” имао је хегемонистичког и идеолошког али и економског каратера. Сада су некадашњи “сателити” СССР постали “сателити” САД и НАТО против Русије, Русија је сада угрожена на својим границама и ствара се русофобна “интернационала”. Дуги притисци изолације стварају велике баријере међу народима и основе за теже конфликте и дуги период „помирења“ и обнове поверења.

Немачка протектор Украјине и Балкана

Русија је почетком миленијума планирала свој утицај кроз гасну и енергетску политику, ширењем својих економских и других интереса у Македонији, Србији, Бугарској, Републици Српској и Црној Гори иГрчкој .Обнова новог још опаснијег “хладног рата” Запада и Русије око Украјине утицао је на односе међу државама на Балкану уз појачано деловање исламског радикализма на Балкану и регрутовања екстремиста за фомрације ИСИЛ-а. Запад и САД, али и Немачка су виделе своју шансу да се што више приближе границама Русије. Немачка је без “опаљеног метка” постала један од протектора у Украјини, али и на Балкану дубље и значајније него у оба светска рата. Немачка економски господари Балканом, док САД су војни протектори који шире утицај НАТО на државе Балкана против интереса Русије.

Словене и православце против Русије?

Русофобија дуго функционише као систем Запада према Русији ,али не само против ње јер је русофобија и вид антисловенске стратегије, која у себи носи и феномене окретања словенских и православних држава и народа чланица ЕУ и НАТО против Русије. Русофобија је постала облик ратовања, вид дипломатије и концепција Новог поретка у Европи. На Балкану русофобија је развијена у Хрватској, БИХ сем Републике Српске, у Албанији и Црној Гори Јак антируски синдром је и на Kосову, а у успону је и у Македонији након доласка на власт проамричког марионете Зорана Зајева са албанским коалиционим партнерима. Русофобија се шити кроз политику НАТО на Балкану, али и преко улоге ЕУ. Србија и Република Српска су остале заинтересоване за сарадњу са Русијом и  да се не окрећу против Русије кроз санкције или друге облике “непријатељства”. Због тога су Србија и Република Српска под великим притиском. Ширење русофобије на Балкану слаби словенски и православних дух народа који се под утицајем, ЕУ и католичко-протестантске полтике која хушка Балкан на Русију на општу штету народа и држава на Балкану. Западни план је да се у притиску на Русију и Владимира Путина удруже у православни народи идржаве балкана, католичке и муслиманске заједнице које би под окриљем САД и НАТО, али и ЕУ држале Русију што даље од Балкана што се историјски није показало као реално. Србију очекују тешки пририсци да се “дистанцира” од Русије, да своје закондавство преда ЕУ и без чланства у ЕУ али и да се на “меки начин” одрекне Kосова у име “виших циљева” Србија се у наредних неколико година “ломи” и од својих националних интереса и од веза са Русијом. На полтичкој идруштвеној сцени све више у Србији биће испољавања русофобије са подсецањем да је место Србији у ЕУ и НАТО.

(Видовдан)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u