Са Хилари Клинтон долази нови пакао!

Са Хилари Клинтон долази нови пакао!

11 августа 2016

best_bill_and_hillary_joke_1Пише:Роберт В. Мери

Кад су Бил и Хилари Клинтон стигли у Вашингтон као председник и прва дама 1993, у редакциској колумни Волстрит журнала оптужени су како за собом из Арканзаса доносе инхерентно корумпирану политику, у којој се рутински и константно при званичном доношењу одлука води рачуна о личној користи. Тада је ова редакцијска критика доста оштро дочекана због недостатка недвосмислених доказа који указују на превртљивост новог председника и његове жене.

Потом је уследила афера са сточним фјучерсима, кад је откривено да је Хилари од трговине стоком за мање од годину дана и уз почетну инвестицију од 1.000 долара зарадила 98.540 долара, без одржавања – обично обавезног – резервног фонда за смањење ризика несолвентности. Осим тога, савете за пословање јој је пружао адвокат Тајсон Фудса, гигантске компаније из Арканзаса која је имала велики интерес за одржавањем добрих односа са локалном владом (мисли се на владу у Арканзасу; прим. прев.), у којој је Бил Клинтон прво служио као државни тужилац а потом и гувернер.

Тако је настао образац који је омогућуо да данашња Хилари Клинтон постане председнички кандидат демократа и поред чињенице да више анкета показује да јој две трећине Американаца не верује и да је сматрају неискреном. За време Клинтоновог мандата, после сточног скандала уследио је „травелгејт“, „фајлгејт“ (игра речима у којој суфикс „гејт“ евоцира асоцијацију на један од највећих председничких скандала у историји САД, тзв. аферу Вотергејт; прим. прев.) и скандал у вези са инвестицијама у земљиште за сплаварење (Whitewater land investment scandal), у којем је кутија са несталим судским налозима издатим у распону од две године мистериозно пронађена у резиденцијалном делу Беле куће. Међутим, то су биле само копије, оригинали никада нису пронађени. Деловало је као да су Клинтонови константно уплетени у скандале или наговештаје скандала, непрекидно се трудећи да направе отклон од иритантних малих открића која су изнова потезала питање њихове моралне честитости.

УПЛЕТЕНОСТ У СКАНДАЛЕ КОЈА НЕ ПРЕСТАЈЕ

Нема сумње да су ове епизоде из давне прошлости, у комбинацији са скоријим моралним испадима Хилари Клинтон повезаним са коришћењем приватног сервера за обављање државних послова, допринели изградњи репутације особе чијим речима и делима се не може веровати.

Да ли је то важно? То је на бирачима да одлуче. Ипак, свакој одлуци на гласачком месту требало би да претходи мултидимензионална анализа, која укључује процене повољних и неповољних особина сваког од кандидата. У овом случају процена негативних особина Хилари Клинтон њој не иде у прилог. Намера овог текста није да укаже бирачима за кога би на крају требало да се определе, већ га пре треба схватити као упозорење да сваки кандидат има недостатке, а Клинтонкини су озбиљни.

Могло би се заправо рећи да је Демократска партија поступила немарно кад јој је поверила номинацију, с обзиром на њену уплетеност у скандале и могућност појаве нових открића у току кампање или председничког мандата. Иако директор FBI Џејмс Комни није предложио подизање оптужнице против Клинтонке због случаја са имејл сервером, навео је како је била „екстремно неопрезна“ у поступању са „врло осетљивим и веома поверљивим информацијама“. Он је на тај начин одбио да предузме акцију која би јој уништила кандидатуру и оставио гласачима да дају свој суд о важности њених испада.

Али безобзирност њеног понашања огледа се у питању које се сада само намеће: да ли нова и по њу штетна открића долазе од хакера – домаћих и страних – који су знали за њене активности на незаштићеном серверу? Експерти за безбедност наговештавају да постоји велика вероватноћа да су се кинески, руски и други хакери домогли 63.000 имејлова са Клинтонкиног приватног незаштићеног сервера, укључујући и 33.000 које је уништила под тврдњом да су били стриктно личне природе и да ни на који начин нису били повезани са њеним званичним активностима и одлукама.

Али ако ти имејлови садрже доказе о сумњивим активностима, онда ће, како тврди Л. Гордон Кровиц из Волстрит журнала, руски председник Владимир Путин, у случају да она постане председница, „имати могућност да је уцењује кад пожели“.

Какви докази сумњивих активности би тамо могли да буду пронађени? Не знамо, али било би непромишљено искључити могућност како могу бити повезани са Фондацијом Клинтон, интернационалном филантропском институцијом коју је основао Бил Килинтон и која служи као складиште политичко-финансијске моћи Клинтонових. Такође служи и као лукративна успутна станица за сараднике Клинтонових који чекају следећу кампању Хилари Клинтон. Фондација је омогућила Билу да баснословно наплаћује своје говоре од највећих прекоморских и америчких корпорација и страних влада – судећи по Вашингтон посту, ради се о 105 милиона долара за 542 говора у периоду од кад је напустио Белу кућу, док Хилари Клинтон није напустила посао државне секретарке. Тако су кроз мрежу Клинтонових награђени пријатељи и политички савезници породице Клинтон, који представљају моћну политичку снагу.

КОНТИНУИТЕТ ПОЛИТИЧКОГ ЗАСТОЈА

Фондација је, како смо сазнали (мада не од Клинтонових) наставила да прима новац од страних влада чак и током Хилариног мандата на месту државне секретарке иако је обећала да тај новац неће бити прихваћан за време њеног служења држави. Швајцарска банка UBS исплатила је 500.000 долара након што јој је Хилари Клинтон помогла да реши проблем са пореском управом, која јој је била за вратом. Асошијетед прес је пренео да је Хилари Клинтон, према званичном календару Стејт департмента, одржала око 75 састанака са „дуговременим политичким донаторима, спонзорима Фондације Клинтон, корпорацијама и другим спољним интересним субјектима“.

Да ли је овде заиста било речи о корупцији по формули „услуга за услугу“ или тек о обичној корупцији? Не знамо, али оних 33.000 имејлова можда садрже одговор на то питање. Било како било, овде је реч о образцу који се први пут појавио у скандалу са сточним фјучерсима – велике суме новца теку ка Клинтоновима, док они службено раде послове за добробит појединаца и организација које им тај новац обезбеђују.

Остављајући по страни питање корупције, Фондација Клинтон представља гигантски корак ка америчкој олигархији – преливања моћи са народа ка мудрим и повезаним елитама које знају како да изиграју систем зарад сопствене политичке и финансијске користи. Требало би приметити да се у години киптећег политичког беса усмереног према америчким елитама Хилари Клинтон појављује као вероватни следећи председник, и поред тога што саму себе приказује као отелотворење онога што је изазвало толики бес нације.

То нас доводи до следећег важног аргумента против Хилари Клинтон. Са њом ћемо добити, како су многи већ истакли, трећи мандат Барака Обаме. Земља је за време Обаминог председниковања дубоко подељена и прикладно је да, како му се ближи крај осмогодишњег боравка у Белој кући, Американци полемишу о његовом легату. Ипак, какав год став да неко има о њему, непорециво је да није успео да земљу покрене из ћорсокака. Кад је држави била неопходна нова парадигма владајућег размишљања, која би је покренула са мртве тачке и повела у другом правцу, он је дуплирао напоре у вођењу бајате старе политике, која продужава политички застој нашег времена.

Нема разога за веровање да ће Хилари Клинтон успети да преокрене ствари. Она представља стару политику у периоду када је земљи очајнички потребно нешто свеже, са капацитетом да прекине политичке линије поделе и оформи нове политичке коалиције које би дале подстицај измрцвареној Америци. Стога, под њеним лидерством ћемо највероватније и у наредне четири године добити континуитет текућег политичког застоја. То је много времена за развој ове врсте политичке кризе, што ће генерисати додатни бес, фрустрације и грађанске тензије.

Роберт В. Мери је дугогодишњи вашингтонски политички новинар и публициста. Последња књига коју је написао зове се „Где стоје: Амерички председници у очима бирача и историчара“

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

The National Interest

(Стандард.рс)

KOMENTARI



4 коментара

  1. Aleksandar says:

    Каква слика! Народ кловнова, само нешто глуматају, афектирају. Ти упрти кажипрсти - кладим се ни у шта. Као, ено врабац. Ено китареса! Јад људски, а тркељише људске судбине и животе.

  2. oko says:

    klinton je dobar presednik on je ekonomista i borac tuce koga moze tako svak radi nejaci nemoze jakom nista to je bilo i bice presednik nide ne odluciva sta ce biti i on ima nad glavom upravika koji narediva mocnici vladaju svetom a ne presednici zemalja i putinom neko upravlja narod je sav u svetu na nisanu nema se posla svak hoce sefovanje niko nece rad narod nema de raditi narod se na kotijo mema vise ni tate ni mame ulica je danas tata i mama nemoze klinton tome nista niko ne postuje boga bog na nebu davo na zemlji bog ovo more spasiti i vis niko ali narod nemoze niko posteni ginu a lopovi se kote

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u