Сећање на Мака и Јатаган малу

Сећање на Мака и Јатаган малу

28 марта 2019

МАРТОВСКИ фестивал уприличиће у четвртак увече догађај у Дому омладине „Кино-клубаши у Јатаган мали“, којим одаје почаст недавно преминулом великану Душану Макавејеву који, како истичу о овом програму, „физички више није међу нама, али је сећање на њега јаче него икад“.

Чланови чувеног Кино-клуба „Београд“ подсетиће на Мака најпре кроз реминисценције на његов први (изгубљени) филм „Јатаган мала“ (1953), а затим ће бити приказано неколико кратких раних радова из прве фазе његовог стваралаштва: „Печат“, „Антонијево изгубљено огледало“, „Споменицима не треба веровати“, а биће приказан и киноклупски бисер „Руке љубичастих даљина“ (1962), у режији Саве Трифковића.

Идеја за овај догађај потекла је из текста редитеља Николе Лоренцина, поводом 50. Мартовског фестивала, када је Макавејев добио награду за животно дело, у којем је написао:

„Од кад се то Мак бави филмом, када је – почео? Па ако нема почетка као што га је Јатаган мала однела из времена, најпре ћемо да поверујемо како је то са филмом код Мака било заправо: одувек. Филм није нестао. Он је, једноставно, сада прешао у неко друго, такође природно своје стање: у – сећања. А зар управо сећање и није коначни, бесмртни живот Филма?“

Јатаган мала било је, сада већ легендарно, београдско насеље, познато по беди и криминалу, претеча свих касније насталих дивљих београдских насеља. Настало је нелегално крајем 1919. на територији данашње општине Савски венац, на празном општинском земљишту које се у то време налазило на самој периферији престонице. Ширењем и урбанизацијом града, Јатаган мала је постепено нестајала, да би шездесетих година 20. века била и физички уклоњена са београдског терена. Душан Макавејев је 1953. снимио документарац о становницима Јатаган мале, али се ово остварење данас сматра изгубљеним. Филм је изгубљен, али не и успомена на њега.

ЈЕДИНСТВЕНО МЕСТО

КИНО-клуб „Београд“ основан је 1951. као аматерска филмска радна заједница и јединствено, алтернативно место у ком су средином 20. века своје прве радове стварали касније кључни аутори српског филма. Поред Макавејева, занат су ту „пекли“ и Кокан Ракоњац, Живојин Павловић, Марко Бабац, Драгољуб Ивков, Срђан Карановић, Драган Кресоја, Александар Петковић, Пега Поповић, Вуксан Луковац…

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u