СЕНКА НАД ДАВОСОМ

СЕНКА НАД ДАВОСОМ

30 јануара 2019

Пише: Филип Родић

Овогодишњи сусрет најмоћнијих људи на свету у елитном швајцарском скијалишту, Давосу, није то за шта се представља, јер су га најмоћнији ове године прескочили. Не боде толико очи одсуство председника Русије и Kине Владимира Путина и Си Ђинпинга, који и нису редовни учесници ове журке глобалистичке елите која је почела у уторак 22. јануара. Није толико симптоматично ни одсуство председника САД Доналда Трампа, који је Давос игнорисао и 2017, док је прошле године, како је писао магазин „Форчјун“, „натрљао нос глобалној елити“, иако су ставови изнети у обраћању били далеко блажи од оних из предизборне кампање, а и од потеза повучених у првој години његове власти.

Симптоматично је, за почетак, да на овогодишњем Светском економском форуму не учествује нико из америчке администрације, јер им је председник Трамп то забранио. „Из обзира према 800.000 америчких радника који не примају плату и како би осигурао да му се чланови тима могу наћи при руци у случају потребе, председник Трамп је отказао пут своје делегације на Светски економски форум у Давосу“, рекла је портпаролка Беле куће Сара Сандерс. Трамп је овакву одлуку донео због блокаде финансирања америчке владе која је већ оборила историјски рекорд по дужини, проистекле из неслагања Трампове администрације с демократама око финансирања изградње зида на граници с Мексиком.

Учесници овогодишњег форума остали су ускраћени и за мудрости које би могли да чују и од ротшилдовске марионете која се налази на челу Француске Републике. Емануел Макрон је морао да откаже долазак у Давос због наводних „обавеза“, а у ствари због главобоља које му задаје народни устанак у виду протеста „Жутих прслука“ који већ више од два месеца погађају Француску. Припадници елитног клуба неће моћи да уживају ни у плесним вештинама британске премијерке Терезе Меј, која је, пошто је током гласања о поверењу једва сачувала фотељу, морала да остане код куће да би распетљавала проблеме изазване одлуком британског народа да напусти Европску унију и смисли какав компромис да направи са домаћим политичарима и бриселским бирократама. До рока, који јој истиче 29. марта, броји ситно, а једино светло које у овом тренутку види на крају тунела где се налази могло би бити од фарова надолазећег воза.

Међу олигарсима у Давосу неће бити ни њихов најновији миљеник из Африке, председник Зимбабвеа Емерсон Мангагва, који је новембра 2017. са власти свргнуо јогунастог и својеглавог Роберта Мугабеа, јер су у његовој земљи (поново) избили насилни протести због, између осталог, повећања цене горива по којој је Зимбабве сада апсолутни светски рекордер.

Постоје, на срећу, и утешне награде за све оне који плаћају огромне суме новца (између 60.000 и 600.000 долара) да би на скијалишту причали о судбини света. За њих ће ту бити немачка канцеларка Ангела Меркел, чија се врло богата каријера по свему судећи ускоро не тако славно завршава, или деус еx мацхина Ђузепе Kонти, који је постављен за премијера Италије само да би се очувао табу да на челу ове европске земље не може бити популиста попут његових потпредседника и победника прошлогодишњих парламентарних избора Луиђија ди Маја и Матеа Салвинија.

KЕРОЗИНСKА ЕЛИТА

Овогодишњи Давос боље него ишта демонстрира да је француски председник Емануел Макрон и оно што се с њим дешава парадигма будуће судбине глобалистичке елите. На почетку немира у Француској, у тексту „Устанак периферијске Француске“, цитирајући новинара и писца Франсоа Букеа, писали смо о томе како се ради о сукобу између „керозинске елите и дизел-популизма“. Према његовим речима, кап која је прелила чашу народног незадовољства било је поскупљење горива оправдано једним делом страхом за екологију и штетом коју аутомобилска фосилна горива наносе нашем животном окружењу. Буке пише да елита која Француску прелеће авионима опорезује радничку класу која мора да користи аутомобиле.

Занимљива коинциденција, ако у коинциденције верујете, јесте да је анкета спроведена међу учесницима овогодишњег форума показала да они највише страхују од климатских промена изазваних људским активностима и загађењем као „фактора за политичку и економску нервозу“. С друге стране, забележено је да су учесници у Давос стигли помоћу 1.500 приватних авионских летова, што је за 50 одсто више у односу на претходну годину. Убише се од забринутости за екологију као Макрон.

Али како је то могуће у времену када због сиромаштва и све горе социјалне ситуације широм западног света бујају „популистички“ покрети за које светска елита тражи лека? Одговор на ово питање даје нам истраживање хуманитарне организације „Оксфам“, објављено пред почетак Форума у Давосу, а према којем је јаз између најбогатијих и остатка света у протеклим годинама само наставио да се повећава да би достигао досад незабележене размере. У извештају под насловом „Јавно добро и приватно богатство“ наводи се да 26 најбогатијих људи на свету тренутно поседује више новца него 3,8 милијарди људи (преко половине становника Земље). Током протекле године, наводи се у истраживању, имовина ових најбогатијих људи повећавала се за невероватних 2,5 милијарде долара дневно, односно за 900 милијарди на годишњем нивоу. Број милијардера који поседују веће богатство од половине човечанства смањио се током 2018. са 43 на 26 (преосталих 17 нису пропали, него је само мање богаташа постало довољно да покрије 50 посто људске популације). Ти људи и њихови „сарадници“ се окупљају у Давосу да би расправљали „како да свет учине бољим местом за живот“ и то, иако је, према подацима поменутог „Оксфама“, решење надохват руке – када би се порез за један посто најбогатијих повећао за свега пола процента, обезбедила би се средства за школовање 262 милиона деце и здравствена заштита којом би се спасло 3,3 милиона живота.

ДА ЛИ ЈЕ ДАВОС ПОБОЉШАО СВЕТ?

Оснивач Светског економског форума у Давосу Kлаус Шваб својевремено је изјавио да је основао овај скуп јер му је дечачки сан у време Другог светског рата био изградња организације која би свет учинила бољим местом. Његова фондација је, без икакве дилеме, имала значајан утицај на правац у којем се свет кретао и креће, али је велико питање да ли је тај правац у интересу већине, или мањине која у својим рукама држи све економске полуге. На ово указује и чињеница да је Форум у Давосу, све до почетка овог века, када је постао угрожен демонстрацијама и протестима локалне заједнице, био врло затворен скуп о чијим се активностима није могло много сазнати. После тога је, из очигледно више маркетиншких и пропагандних разлога, постао отворенији за јавност и грађанске организације, али се и даље ради о телу које је, како су за агенцију „Франс прес“ изјавиле професорке са Универзитета у Стокхолму Kристина Гарстен и Адријана Сорбом, „без правног мандата да утиче на глобално управљање, али с амбицијом да то чини“.

Због тога се појављују иницијативе да се овај скуп укине. Један од људи који сматрају да је Светски економски форум „скуп људи који су уништили свет“ и да би га „требало отказати“ је бивши колумниста „Њујорк тајмса“ Ананд Гиридхарадас, иначе аутор књиге „Победник узима све“ у којој покушава да објасни узроке за талас „популизма“ што је захватио западни свет. Он је у интервјуу за агенцију „Блумберг“ за стање у којем се свет данас налази оптужио плутократе попут власника „Амазона“ Џефа Безоса и „Фејсбука“ Марка Закерберга који су помогли у „уништавању света“ зарад „немилосрдне корпоративне агенде која је довела до монополизације политичке моћи у рукама елите, док је остатак становништва оставила са дубоко укорењеним осећањем фрустрације, пошто су досадашње могућности за друштвену покретљивост затворене, а људи се осећају све беспомоћнијим да промене своју судбину“.

„Трагедија нашег времена је што су људи који су успоставили монопол на напредак и украли будућност од народа они који спроводе промене. Марк Закерберг, један од великих иноватора нашег времена, компромитовао је америчку демократију и украо будућност, финансијска индустрија која је изазвала кризу се опрала помоћу маркетиншког трика у виду приче о ’корпоративној друштвеној одговорности’. ’Амазон’ је још један монопол“, навео је он.

У интервјуу „Франс пресу“ рекао је да се на Светском економском форуму у Давосу у „суштини лобира под маском изношења нових идеја“ и да је то „савршени начин да богати и моћни људи наметну своје себичне интересе и вредности као опште добро“ и да је лудост очекивати од „елите у Давосу да се стара о заједничком добру, када она за то није ни квалификована, нити има интерес за тако нешто“.

„Верујем да би Давос требало да буде укинут. Мислим да је једини преостали пут за плутократе и давоску класу у овом времену гнева истинско преиспитивање и препород самог себе. Давос је прослава и нека врста карневала оних који су уништили толико земаља широм света“, рекао је он.

Сведоци смо да се широм западног света радничка и средња класа буне због угњетавања које над њима спроводе плутократске елите и посредно, или непосредно, управо је тај револт разлог због којег су учешће на овогодишњем Светском економском форуму отказали „најугледнији“ гости, и Трамп, и Мејова, и Макрон и баш то је разлог што и неки од присутних, попут Ангеле Меркел, нису више „угледни“ као што су били, а будућност им је неизвесна.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u