Senke Gavrila Principa

Senke Gavrila Principa

13 septembra 2013

milorad-vucelicPiše: Milorad Vučelić

Da bi se što pre i što bolje približili dičnoj prajd i gej današnjici kao konačno ostvarenoj sreći trebalo bi samo reći da bi, po pomenutima, sve bilo jako dobro i mnogo bolje da uopšte nije bilo Nemanjića, pa ni Svetog Save, a posebno da nikada nije bilo bilo kakvih odnosa stanovnika ovih područja sa pravoslavljem i Vizantijom. O tome koliko su nam zla naneli i koliko su nam život uništili i koliko koštali car Lazar, Kosovski boj i Miloš Obilić da i ne govorimo.

Da ne bi njih, mirno bi nam u ove krajeve došli Turci i mi bismo bili krajnje opušteni, i tako sve dok Turke ne bi smenili Austrougari. Posle 1918. ili koju godinu kasnije stigli bi nam Englezi i Francuzi, i mi bismo bili i još opušteniji. Posle njih bi došao Hitler i njegovi sateliti, i to bi tek bilo pravo opuštanje, a naročito na Kozari i u Jasenovcu, Gradini i Jadovnu. Posle 1945. svakako dolaze Rusi i pomalo Englezi, i tako bi bilo sve do 1989. kada bi nam ponovo i nesmetano došli Nemci. Onda bi nam uz njih stigli krajem prošlog veka i Amerikanci i pomalo Turci, i tako do danas i, naravno, danas.

Stanovništvo koje živi na ovim geografskim širinama i dužinama bi se mirno višestruko razmnožavalo i umnožavalo, i potpuno je nebitno pod kojim narodnim imenom. Valjda bi se među čalmama, fesovima, kečićima, polucilindrima, beretkama, kaubojskim šeširima, čadorima i tirolskim šeširićima našla i poneka šajkača i kapa sa ocilima kao pouzdan znak da postoji i neka pravoslavna glava.

Ne bi bilo nikakve potrebe da se iz te šarolike mase izdvajaju neki junaci, generali i državnici. Ako bi se našao neko sa takvim sklonostima dobio bi neku stranu stipendiju i odveli bi ga u Beč, Stambol ili Berlin da tamo juri karijeru.

Nasuprot tih divota postoji Srbija i srpski narod, koji je ispisivao svoju istoriju koja nije ni nalik opisanoj, idealnoj prošlosti. U toj istoriji blistaju mnoga imena državnika, junaka, umetnika, naučnika i crkvenih velikodostojnika. Toj časnoj i slobodarskoj istoriji pripada i Gavrilo Princip.

Već godinama svaki pametan Srbin zna da će Stogodišnjica Prvog svetskog rata biti iskorišćena kao povod za najgori mogući propagandni rat protiv Srbije, i da će se na udaru prvo naći hici Gavrila Principa na nadvojvodu Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. Šta se sve ne sprema po svetu ne bi li se dodatno ocrnila Srbija, a potpuno mimo ili protiv već opštepoznatih činjenica i nepobitno utvrđenih istina!

I šta je Srbija do sada uradila, pripremajući se za ono što predstoji? Skoro ništa!

Možda je i razumno ne truditi se previše jer ne može Srbija, niti je ikada mogla dobiti medijski rat sa najmoćnijim i umreženim svetskim propagandnim centrima. Ali ne uraditi ništa, neoprostivo je. Pored toga, ne bi trebalo uopšte da se iznenadimo ako se neki visoki srpski zvaničnik pojavi na Vidovdan sledeće godine u Sarajevu da bi prisustvovao svečanom otkrivanju spomenika dotičnom Ferdinandu i izvini se u naše i u Principovo ime. Tom događaju, takođe, neizostavno bi morala da prisustvuje i brojna delegacija beogradskih drugosrbijanskih intelektualaca i pisaca, i nadamo se da to niko ne dovodi u pitanje. Sa gej parade u Beogradu pravo u Sarajevo kod Ferdinanda.

Sve pobrojano je očekivano, ali je ipak neočekivano da Srbi ne mogu da se izbore za široko obznanjivanje istorijske istine o ulozi i mestu Srbije u Prvom svetskom ratu, i razumevanje Gavrila Principa ni u svojoj matičnoj državi i njenoj prestonici. Taj unutrašnji antisrpski propagandni rat je mnogo žešći nego onaj koji dolazi iz inostranstva. U srpskoj javnosti odvija se prava utakmica, u kojoj bi takmičari trebalo da odrede kada je počela srpska propast. U igri su 1389, 1804, 1912, 1914, 1918 , 1941, 1945… Tu su bitke za oslobođenje Kosova u Balkanskim ratovima, Cerska i Kolubarska bitka, proboj Solunskog fronta, Kajmakčalan… Na udaru je istorijsko geslo srpskog naroda: Za krst časni i slobodu zlatnu. Pogrešan, i od velikih sila neiznuđen put i izbor propasti je nesumnjiv, potrebno je samo ustanoviti datume i mesta u tom kalendaru propadanja. Nema nijedne istorijske ličnosti našeg naroda koja nije osporena, nagrđena i lažno optužena za odsustvo mudrosti i odgovornosti. Naši su državnici, voždovi i generali i vojvode pretvoreni u ovom somnambulnom viđenju u hor onih koji ničim izazvani pevaju: Živela smrt!

Po ko zna koji put se ponavlja austrougarska laž da Gavrilo Princip nije ličnost, posvećenik borbe za slobodu svog naroda i zatočnik kosovskog zaveta, već puki instrument u rukama srpske obaveštajne službe, Pašića i Apisa koji bezmalo nije ni bio svestan svojih postupaka. Srbija se pretvara u krivca za sve ratove na ovom tlu, sa neskrivenom namerom da se amnestiraju sve velike sile i njihovi interesi, i svi zločini koje su počinili nad srpskim narodom.

Pred nama se razgolićuju oni koji su se koliko juče obrušavali na petokraku, tobože u ime kokarde, slobode i kralja i otadžbine. Bio im je to samo lažni izgovor, sada kada nema petokrake to se jasno vidi, za pohod na pravu metu njihovih napada, a to je slobodarska, junačka i državotvorna tradicija srpskog naroda. Sada se njihov glas poslušnički i trendistički odaziva na nalog o nužnoj „promeni svesti“ srpskog naroda. U tu svrhu trebalo bi srušiti svako uporište mogućeg uspravnog hoda i nacionalnog identiteta.

Poznati su stihovi ispisani Principovom rukom na tamničkom zidu u Terezinu:

„Naše će sene hodati po Beču
Lutati po dvoru, plašeći gospodu“

Ni slutiti nije mogao Gavro da će danas Beč ustupiti mesto Beogradu.

Izgleda da smo potpuno, kao nacija i država, klonuli. Dokaza ima napretek, od Kosova i javnih procena koliko nas je koštao mit o Obiliću, pa do sramnog i bestidnog državnog i zvaničnog ignorisanja Njegoševe dvestogodišnjice uz sramni poklič: Nema para za Njegoša!
Ali, ima i nešto što ohrabruje. Mora da oni koji se sa ovakvom bestidnošću uporno obrušavaju na nas vide u nama kao narodu nešto što ih i dalje brine, a mi se u to nedovoljno uzdamo.

Izgleda da mladobosanske sene, bar onako u prolazu na putu ka Beogradu, ipak posete i neke druge prestonice.

(Pecat.co.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pingback: Da opuste zemlju svukoliku | Pogledi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *