СЕНЗАЦИОНАЛНИ ТАЈНИ ДОГОВОР Русије, Израела и Ирана

СЕНЗАЦИОНАЛНИ ТАЈНИ ДОГОВОР Русије, Израела и Ирана

24 јула 2018

Након што је сиријска војска комбинацијом договора с побуњеницима спремним на преговоре, и примјене војне силе према онима који су за наставак рата ослободила важна побуњеничка упоришта на западу земље – Источну Гуту, териториј сјеверно од Хомса, и по први пут од почетка рата читав главни град Дамаск и његова предграђа – већина свјетских војних и политичких аналитичара сматра како ускоро слиједи концентрирани напад сиријских снага на преостала побуњеничка упоришта на југо-западу земље.

Прије свега регије Дераа и Ал-Qунеитра, уз границу с Израелом и Јорданом (операција би, према појединим изворима, могла почети одмах по завршетку муслиманског светог мјесеца рамазана).



Наиме, одмах након ослобађања јужних предграђа Дамаска, снажне постројбе сиријске војске, предвођене елитном 4. оклопном гардијском бригадом, кренуле су према југо-западу земље.

Тај смијер будућих нападачких дјеловања сиријских снага посве је логичан с војног и геополитичког стајалишта. Дамаск сада не намјерава кренути у ризично ослобађање регије Идлиб (иако ће његово стављање под надзор Дамаска прије или касније морати доћи на дневни ред због сигурносних разлога), у којој је концентрирана главнина споразумом пребачених исламистичких снага из наведених подручја која су до недавно била под њиховим надзором (у Идлиб су претходно пребачене и протурске побуњеничке снаге из источног Алеппа након његовог ослобођења прије цца годину и пол дана).

Осим тога, Идлиб је зона деескалације за чију се стабилизацију, према Астанским споразумима, примарно треба побринути Турска. Она то и чини успоставом мреже сигурносних точака и потчињавањем низа тамошњих просаудијских оружаних организација. И Анкара то, иако можда изгледа преспоро, ради прилично успјешно. У тим и таквим околностима ни њој ни Дамаску није потребно улазити у ризичне војне сукобе, тим прије што између њих учинковито посредује Москва.

Што се тиче евентуалног продора сиријске војске у смјеру источно од Еуфрата, то је немогуће учинити док не сазрију политичке околности. Наиме, на сјеверо-истоку Сирије амерички Пентагон пружа пуну потпору тамошњим прокурдским постројбама СДФ које надзиру већину тог простора.

Дакле, логичан смијер дјеловања остају зоне деескалације Дераа и Qунеитра, смјештене на врло осјетљивом простору, уз сјеверну израелску границу. Оне су основане темељем споразума Русије, САД-а и Јордана, који су јамци њихове сигурности.

Зато је прошлог тједна амерички Стате Департмент упозорио Дамаск да не подузима било какве војне операције у регији Дереа јер ће, у противном, сносити посљедице америчког одговора. Иако је САД један од јамаца сигурности те зоне, Wасхингтон у својој пријетњи игнорира важну чињеницу: те су зоне деескалације успостављене ради престанка сукоба и њима се налаже отпочињање дијалога између опрбе и владе у Дамаску.

А управо чињеница како тамошње оружане снаге одбацују могућност било каквог разговора с Дамаском и даје алиби владиним снагама за успоставу уставно-правног поретка примјеном силе. (Дамаск врло добро зна за тежње Саудијске Арабије да управо на простору јужне Сирије формира аутономну територијалну јединицу, која би де фацто значила територијални распад земље).

Управо на то алудира и руски министар вањских послова Сергеy Лавров, који је прошлог тједна експлиците казао како сиријска војска мора изићи на границу с Израелом и Јорданом. На тај би се начин онемогућило убацивање екстремистичких снага које се сада, као сиријска опорба неспремна за преговоре с Ассадом, обучавају у јорданским камповима, под инструкторском палицом САД-а и Велике Британије, уз финанцијску потпору Саудијске Арабије.

Овдје ипак треба рећи како Wасхингтон није толико забринут избијањем сиријске војске на границу с Израелом (Израел се и сам зна носити са свим угрозама око својих граница), колико вјеројатношћу да се сиријска војска након успоставе надзора над тим подручјем покрене према америчкој бази Ат-Танф на тромеђи Сирије с Јорданом и Ираком, која формалним нестанком ИСИЛ-а западно од Еуфрата више не би имала оправдање за даљње постојање.

Та база САД-у служи за обучавање нових арапских бораца и њихово пребацивање источно од Еуфрата гдје би требали замијенити међу локалним арапским становништвом омражене курдске снаге из СДФ-а (тај процес иде врло споро и одатле амерички страх од покрета сиријске војске на исток).

Забринути Израел

Још један неугодан елемент у очекиваној операцији сиријске војске, уз онај о близини израелске границе, је и чињеница да се у Дерааи, уз сиријску војску налазе и проиранске шијтске милицје, укључно и либанонски Хезболлах.

Упрво су тамошње проиранске снаге повремена мета израелских зрачних снага и с њиховим трајним присуством на својој граници Израел се никада неће сложити, што он нити не крије. Зато је управо та зона високоризична за избијање великог израелско-иранског рата којег не желе ни Тел Авив (сада има довољно проблема и с либанонским Хезболлахом и палестинским Хамасом у Гази) ни Техеран (након што су САД изишле из нуклеарног споразума с Ираном и уводе оштре санкције против Техерана, не искључујући нити војну опцију).

Тел Авив је сада потпуно свјестан тко може бити једини модератор спрјечавања избијања тог опасног сукоба. Ради се, наравно, о Русији. Контакти између Москве и Тел Авива око Дераае почели су у тајности одмах након контроверзног америчко-британско-француског ракетног напада на Сирију, када је прва брига Израела била зауставити најављену испоруку руског ПРО сустава С-300 сиријској војсци.

Контакти су додатно интензивирани након првог великог инцидента између Израела и Ирана на Голанској висоравни прије цца мјесец дана и снажног зрачног одговора израелских снага по (про)иранским војним објектима на сиријском тлу.

Дакле, игром судбине, Дераа, која је била почетно мјесто оружаног устанка против Ассада од стране „Муслиманске браће“ 18. ожујка 2011.г., ускоро може постати мјесто завршетка оружаног отпора сиријске опорбе тј. њезиног војног пораза. Ево зашто:

Тајни израелско-ирански састанак у Јордану

Прошли тједан, посредством Јордана, ирански велепосланик у тој земљи поручио је Израелцима како Иран неће судјеловати у војним операцијама сиријске војске у зонама Дераа и Qунеитра уз границу с Израелом и Јорданом и да то не намјерава чинити нити у будуће. Такво обећање Ирана мелем је и за јорданске уши, будући да је Амман забринут како ће операција сиријске војске довести шијтске постројбе на његову границу и тиме додатно радикализирати јорданско сунитско становништво.

Осим тога, Јордан се боји и приљева нових избјеглица с југа Сирије, као и доласка нових исламистичких бораца. С друге стране Јордан нема ништа против да сиријска војска под свој надзор стави тај дио границе (даље на исток уз границу с Јорданом протеже се сиријска регија Ал Суwеида, настањена већином Друзима и у њој нема сунитских побуњеника као ни шијтских постројби) јер то осигурава поновну успоставу промета аутоцестом Дамаск-Аман која пролази кроз град Дераа, за што је јорданска влада врло заинтересирана.

Она већ дуже вријеме сурађује с владом у Дамаску и није сколона војном учешћу у арапској коалицији коју Трумпова администрација настоји оформити управо за интервенцију на истоку Сирије, чему се опире и Египат.

Након споменутог иранског позива Израелу заредали су контакти двију страна у извјесном хотелу у Амману, а као одговор на ирански приједлог Израел је обећао како његове зрачне снаге више неће нападати сиријске и иранске постројбе. У прошли петак, уз јорданско посредништво разговарали су ирански велепосланик у Амману и други високи ирански службеници дошли у тај град управо из споменутог разлога, с представницима израелских оружаних снага.

За извјесни саудијски медиј, јордански високи службеник повезан с преговорима изјавио је слиједеће: „На наше велико чуђење, већ кроз неколико сати успјели смо постићи споразум између свих снага које дјелују у регији – најважније између Израела и Ирана – у односу на то, да ће само сиријска и јорданска војска дјеловати и размјестити се с обје стране сиријско-јорданске границе. Иранци су … дали јамства како њихове снаге неће дјеловати заједно са сиријском војском …

С друге стране, Израел је упутио агресивну изјаву Сиријцима и, најважније, Иранцима…, како неће дозволити никакве војне активности иранских снага у јужној Сирији заједно са сиријском војском, конкретно у регијама Дераа и Ал-Qунеитра – чак и под цијену заоштравања стања, које би довело до непосредног војног сукоба с Ираном.“

Оно што је јордански службеник посебно нагласио јест то, да су руски представници, који су назочили тим састанцима, Израелцима казали како ће Москва бити јамац да ирански војници у Сирији, као и њихови блиски савезници – борци Хезболлаха и других шијтских милицја – неће судјеловати у планираном нападу сиријске војске на југо-западне регије. Између Русије, Израела и Јордана такођер су договорени комуникацијски канали за помоћ у избјегавању могућих грешака које би могле довести до ширег војног сукоба.

Све је ово потврдио и ирански велепосланик у Амману Мојтаба Фердоwси-Поур у интервјуу јорданском медију Ал-Гхад, а о договору су писали и израелски медији, позивајући се на арапске медије, док службени Тел Авив о свему шути.

Московски састанак руског и израелског министра обране

31. свибња у Москву је дошла висока војна и обавјештајна делегација из Израела, на челу с министром обране Авигдором Лиеберманом и шефом израелске војне обавјештајне службе (Аман) генерал-бојником Тамиром Хаyманом, који су разговарали с руским колегама, на челу с министром обране Сергеyом Схојгу. Преговорима су претходиле изјаве руског министра Лаврова о нужности повлачења из Сирије свих војски које тамо дјелују изван закона тј. позива службене владе у Дамаску, и нужности да се на јужној сиријској граници размјести сиријска војска.

Главнина разговора односила се на предстојећу војну операцију сиријске војске и, уколико је вјеровати израелским медијима (а нема разлога у супротно), Москва и Тел Авив усугласили су се око операције сиријске војске према горе наведеним увјетима, уз обећање Москве да ће се све проиранске снаге повући с југа Сирије у дубину земље.

Међутим, овдје бих нагласио како израелски војни врх ипак пуно више брину ирански лансирни сустави у дубини Сирије (који су показали своје могућности недавним ракетним нападом на израелске снаге на Голанској висоравни) него њихове пјешачке постројбе у пограничним дјеловима уз сјеверни Израел.

Зато овај споразум између Русије и Израела о повлачењу проиранских снага више треба проматрати као тест руске способности јамчења сигурности Израела од војног дјеловања Ирана. Јер уколико Москва успјешно осигура споменути споразум око операције сиријске војске и повлачење иранских снага с југа Сирије, то јој широм отвара врата израелског повјерења и за по Израел пуно важнији проблем – иранске лансирне суставе у Сирији.

Можемо слободно рећи како се посложио слиједећи алгоритам стања: Москва ће јамчити несудјеловање проиранских снага у нападу сиријске војске и њихов премјештај с југа Сирије у дубину територија, а Израел ће, заузврат, барем до даљњега обуставити своје зрачне нападе на проиранске снаге у дубини Сирије при руском јамству да Иран неће ракетама са сиријског тла нападати израелски териториј.

Москва је, несумњиво, имала пресудан утјецај и на помирљиви тон Техерана и његов пристанак на уступке. Из овог руско-израелског договора најбоље се види и како је недавни руски уступак Израелу кроз одустајање Москве од испорука сустава С-300 Сирији имао своје пуно дубље политичке и војне разлоге, важност и цијену него што би имао сам чин њихове испоруке.

Али овдје бих упозорио, како и поред добре воље свију страна да се договор из Аммана и Москве у потпуности изреализира, опасност лежи у слиједећем: исламистички борци на југо-западу Сирије (а тамо дјелују терористичке организације „Јабхат ал-Нусра“ и остатци „Исламске државе“), у ишчекивању напада сиријске војске врло добро знају за сигурносну осјетљивост Израела по том питању и није искључена њихова провокацијска активност кроз извођење напада на израелски териториј с циљем испровоцирања израелске реакције и сукоба са сиријском војском. Зато се треба надати како је и тај елемент узет у обзир приликом горе споменуте успоставе комуникацијских канала између Изреаела, Русије и Јордана.

Сиријски Курди су нестабилан партнер за САД

Од самог почетка руске војне интервенције у Сирији „далековиднији“ аналитичари могли су знати како алгоритам ријешења израелске сигурности с обзиром на рат у Сирији лежи у посредништу Москве.

Она је реална политичка и војна снага која у тој земљи има кључан утјецај на главне играче на терену: сиријску војску и Ассада, Турску и Иран, уз партнерске односе с Израелом. Сједињене су Државе на сиријском полигону играле „с другим играчима“, нерјетко кокетирајући с радикалним исламистичким елементима, и доживјеле неуспјех који сада покушавају компензирати уз помоћ сиријских Курда, обећавши им, заузврат, одређену политичку самосталност од Дамаска.

Међутим, утјацај Курда на сиријском политичком и војном пољу врло је ограничен, а Курдима су несклони и амерички вањски савезници попут Турске. Положај сиријских Курда у перспективи је врло несигуран, како је свједочила и судбина њихове субраће у Ирачком Курдистану, који су се такођер ослањали на САД до прошлојесенског референдума о независности.

Зато и евентуални амерички војни одговор на операцију сиријске војске на југо-западу земље (уколико до тог одговора уопће и дође), може бити само врло ограниченог карактера, без икаквог битног учинка на терену у смислу промјене односа снага.

Слично, како је то било и након фамозног „кемијског напада“ сиријске војске у Думи, након којег су у травњу услиједили ракетни напади на очито унапријед упозорене циљеве, без икаквих људских жртава или већих матрјелних штета по сиријску војску. Одмах након њих сиријска је војска у потпуности ослободила Источну Гуту, да би одмах потом кренула у војно чишћење јужних квартова Дамаска.

А да су сиријски Курди нестабилан партнер, може се ишчитати и из прошлотједног интервјуа Басхара Ассада за РТ. Тада је изјавио како, након што су „ослобођени Алеппо, Деир ез-Зоур, Хомс и сада Дамаск“, у рукама САД-а „остаје све мање карата. Њихов главни ас у рукаву била је „Јабхат ал-Нусра“, која се називала „умјереном“… Сада су то „Сиријске демократске снаге“ (прокурдски СДФ), које након уништења терориста постају главни проблем у држави“. Ассад је казао како Дамаск Курде позива на дијалог јер су и они Сиријци и не смију бити марионете страних сила. Али, уколико они не прихвате дијалог, проблем ће ријешити сиријска војска јер је њазина задаћа ослободити земљу, казао је сиријски челник.

Проблем по Wасхингтон је и у томе што су по питању Курда ставови Дамаска, Москве, Анкаре, Техерана и Багдада готово идентични. Израел о сиријским Курдима ионако не води бригу, а нису превише симпатични нити америчким арапским заљевским партнерима.

Можда зато и не изненађује недавна информација америчког Тхе Wалл Стреет Јоурнала, према којој Бијела кућа припрема терен за осигурање самита Трумп-Путин (наводно на иницијативу америчког велепосланика у Москви Јохна Хунтсмана), на којем би се разговарало о Сирији и Украјини.

Зоран Метер (геополитика.неwс)

KOMENTARI



2 коментара

  1. milorad says:

    bla bla bla , nikakakav sastanak ili pregovori nisu mogući pre svega izmedju irana i izraela, zatim nikave tajne dogovore rusija nema potrebe da sklapa sa amerikancima a posle "džentlmenske" prevare 4 (i slovima ČETIRI ) generacije američkih predsednika rusi usmene dogovore sa amerikancima više NEĆE sklapati a i za pismene je pitanje koliko će to rusima značiti. Putin i tramp su VEROVATNO razgovarali o američkloj tzv.DEEP STATE jer upravo su rusi jedini koji mogu trampu da daju precizne podatke o MNOGIM ZAVERENICIMA I PLAĆENIM AGENTIMA TE GRUPE,nikome drugom tramp ne može da veruje u vezi toga, a pošto mu i bukvalno radio glavi ta ekipa, trampu je to maltene putin možda i spasao život.Videlo se da je tram jako potresen i zamišljen posle razgovora sa putinom JER AKO NEKO ZNA RAZMERE SVETSKE ZAVERE I KATASATROFE KOJA PRETI OD PRONACISTIČKIH OLIGARHIJA NA ZAPADU ONDA SMO TO MI RUSI I KINEZI. Putin nije lud da ide u vašington tako da od tog susreta nema ništa , tramp je samo pustio buvu da se CNN i ostale plaćene agencije razgalame i da vidi ko još ide niz dlaku takviim hajkama protiv njega.I to je sve što je novo, da izrael će ipak izgleda ući u sirijski sukob direktno koliko vidim , oni jednostavno ne mogu da svare da im je šema sa rasturanjem KOMPLETNOG ARAPSKOG SVETA PROPALA I TO ĆE VEROVATNO ZNAČITI TITOALNI RAT U TOM REGIONU I TO USKORO.

  2. goran says:

    Rusija i Amerika su odradile sta je naredio Izrael. Sada sledi bombardovanje Irana i prosirenje rata. Antihrist vec vezba svoj prvi govor koji ce dati iz Jerusalima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u