ШОК НА ДАН ПОБЕДЕ: Немци траже да АМЕРИКА повуче своју војску из НЕМАЧКЕ! ИСТО СПРЕМАЈУ ШПАНИЈА, ДАНСКА, ХОЛАНДИЈА…

ШОК НА ДАН ПОБЕДЕ: Немци траже да АМЕРИКА повуче своју војску из НЕМАЧКЕ! ИСТО СПРЕМАЈУ ШПАНИЈА, ДАНСКА, ХОЛАНДИЈА…

10 маја 2020

Уочи прославе 75. годишњице завршетка Другог светског рата, Немци исказују жељу да се напокон ослободе својих ослободилаца. Челници Социјалдемократске партије, млађег партнера у владајућој коалицији коју предводе демохришћани Ангеле Меркел, затражили су да се америчко нуклеарно оружје повуче с територије Немачке.

„Нуклеарно оружје на немачкој територији не повећава нашу безбедност, већ управо супротно… Влада Доналда Трампа објавила је да нуклеарно оружје више није само средство одвраћања, већ да може и да буде употребљено у рату. Ризик од ескалације постао је неуправљив“, образложио је свој захтев шеф посланика СПД-а у Бундестагу Ролф Мицених, кога су у томе подржали и копредседници партије, Норберт Валтер-Борјанс и Саскија Ескен.



Дебата у Немачкој

Али не и њихов партијски колега Хајко Мас, актуелни шеф немачке дипломатије, који је „Шпиглу“ рекао да овакав захтев „поткопава поверење наших најближих партнера… Наша спољна и безбедносна политика никада не сме да се претвори у посебан немачки пут“.

Оштро противљење позиву челника СПД-а исказали су и функционери Хришћанско-демократске уније канцеларке Меркел — „СПД се налази у тоталној нирвани када је реч о безбедносној политици… Америчко нуклеарно оружје пре свега служи нашој заштити“, саопштено је из ове партије — и зато, констатује портал „Политико“ овим поводом, „докле год хришћанске демократе Ангеле Меркел буду главна снага у владајућој коалицији, жеља социјалдемократа за америчким повлачењем неће бити реализована“.

Па ипак, наводи се даље, „становиште СПД-а не може да се игнорише“, не само зато што је реч о владајућој партији већ и зато што њен захтев „представља подсетник да би савез левих партија — коалиција СПД-а, Зелених и Левице — ако би дошао на власт током наредних година, готово сигурно захтевао повлачење америчког оружја“. Ово тим пре што се „многи у СПД-у залажу за ближе везе са Русијом“, а „присуство америчког нуклеарног оружја у Немачкој виде као главну препреку за поправљање односа с Москвом“.

Америчко повлачење

„Иако се америчко повлачење не чини вероватним у кратком року, ова могућност није нереална“, указује „Политико“, и за то има добар разлог. Јер, треба подсетити да је још пре две године „Вашингтон пост“ открио да је председник САД Доналд Трамп на једном састанку у Белој кући „исказао интересовање за уклањање трупа из Немачке“, после чега је Пентагон почео да „анализира цену и последице повлачења америчке војске“ стациониране у тој земљи.

Тек, указује сада „Политико“, „СПД-ов захтев Трамп би могао да схвати као још један доказ да се Немачкој не може веровати, па би зато могао да испуни своје претње о повлачењу америчких снага. С обзиром на буџетске трошкове с којима су САД суочене због пандемије вируса корона, председнику неће бити потребно много убеђивања да би редуковао америчко присуство у Немачкој. Такав потез неизбежно би обновио страхове у остатку Европе од колапса НАТО-а“.

Зашто је сада покренуто питање повлачења америчког нуклеарног оружја из Немачке? Чему то оружје данас уопште служи? И какав би утицај развој ове расправе могао да има на трансатлантске односе Немачке и САД, на односе унутар Европе, и на њено позиционирање према Америци, Русији и Кини?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Мирослав Стојановић, некадашњи дописник „Политике“ из Немачке, и председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић.

Резолуција Бундестага и ћутање владе

Мирослав Стојановић подсећа да је покојни Гвидо Вестервеле, када је постао министар иностраних послова, покренуо „ову јеретичку политичку тему, али је та прича убрзо потонула“.

„Но, није се и потпуно изгубила из немачке јавности, васкрсавајући с времена на време и то на поприлично оштар начин. Интересантно је да је Бундестаг 2010. године већином гласова усвојио резолуцију којом од савезне владе тражи да изврши притисак на Вашингтон да повуче нуклеарно оружје из Немачке. Влада је, међутим, тај захтев одбила“, навео је Стојановић.

Садашњи захтев СПД-а, указује Стојановић, „може се схватити и као политички маневар, покушај да се искористи латентно нерасположење јавности према америчком војном присуству на немачком тлу“ — истраживање јавног мњења, спроведено за немачку новинску агенцију ДПА, показало је да 42 одсто испитаних подржава комплетно повлачење америчке војске из Немачке, 37 се противи томе, док је 21 одсто испитаних неодлучно — „у покушају да се добију политички поени пред парламентарне изборе идуће године. Влада, међутим, као и раније, игнорише и овај захтев, тврдећи да би Немачка изгубила утицај на нуклеарну стратегију НАТО-а — иако експерти указују да никаквог утицаја на америчке нуклеарне планове Немци немају ни данас. Без обзира на то, немачко повлачење из ове групације имало би погубан утицај по НАТО, јер би за њеним примером могли да се поведу и други“.

Александар Митић напомиње да је у јануару ове године у белгијском парламенту танком већином гласова одбачен сличан захтев.

„Отпор према овом оружју постоји и у неким другим чланицама НАТО-а, попут Шпаније, Данске, Холандије…“

А колико је ово питање заправо значајно може се, како је додао, наслутити из изјаве једног НАТО дипломате, цитираног у „Њујорк тајмсу“ у тексту „Ослобађање немачке од америчког нуклеарног оружја“ који је писан поводом пропале иницијативе Гвида Вестервелеа пре 10 година: „Ово оружје је основа наше солидарности. Ако га уклоните, шта нам остаје?“

Дебата тек предстоји

Тек, објашњава Александар Митић, „ревизија нуклеарног става САД из 2018. године, коју је прогурао Пентагон, залаже се за офанзивне, а не само за дефанзивне нуклеарне капацитете, и тај документ је несумњиво имао утицај на данашњу расправу у Немачкој“.

Дебата је сада посебно интензивирана због предстојеће замене застарелих авиона „торнадо“ немачке војске, при чему постоје две опције — европски „јурофајтери“, који не могу да носе америчке нуклеарне ракете, и амерички Ф-18 који то могу, навео је Митић.

„Иако коначна одлука још није донета, немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер изјаснила се у прилог америчких авиона, што би могло да представља најаву да се Немачка ипак одлучила да америчко нуклеарно оружје остане на њеној територији“, додао је Митић.

С друге стране, указује Мирослав Стојановић, „коначна одлука сигурно неће бити донета за време мандата садашње владе, а најава трошења огромних количина новца за набавку нових авиона изазива велико незадовољство у немачкој јавности. Ако Зелени буду ушли у наредну владу, струја која се противи америчком нуклеарном оружју знатно би ојачала, и нема сумње да нам жестока дебата о овом питању тек предстоји“.

А та ће дебата имати и много шире последице. Јер, подсећа Александар Митић, „трансатлантски односи нису били оволико лоши деценијама уназад, а Урсула фон дер Лејен је притом своју Европску комисију најавила као геополитичку комисију, која би требало да има самосталнију улогу у глобалним оквирима, не само у области одбране већ и економије и у другим стратешким питањима. Вашингтон, међутим, не дозвољава Европској унији да развије конструктивније односе с Русијом и Кином, и јасно је да ЕУ неће моћи да преузме активнију улогу у међународним односима све док је утицај Сједињених Држава на њу оволико изражен“.

(Никола Врзић / Спутњик)

KOMENTARI



4 коментара

  1. Milutin says:

    Atomsko oružje u Evropi je samo skretanje pogleda sa stvarne svhe američke vojske na evropskom tlu. Nije u pitanju Rusija kao pretnja već je to Evropa. I ona se mora držati pod vojnom kontrolom. Pokušaj Amerike da stvori Novu Evropu, bez Nemačke, Francuske i drugih jakih ekonomija već od ostatka, manje više bivših članica Varšavkog pakta, gde bi bilo stacionirano i atomsko naoružanje okrenuto jednako na istok i na zapad Evrope. Ali svakako bi bilo usmereno u sopstveno Evropsko dvorište.

  2. Branko says:

    Pa to Putin kaže svim njima, kad na vašem teritoriju ne bude strane, u ovom i u većini slučajeva američke vojske, tada možemo da pričamo kao dve suverene države. Do tada vi ste samo podanik jedne imperije na umoru i čuvajte se da vas zapadni bankari opet ne iskoriste kao meso za naše topove. Ne mora on to njima ni da kaže, svi oni to jako dobro znaju. Neki bi se i hteli izvući ali su mali, ovisni o zapadnim helikopter parama i nategnutim a često i lažnim kreditnim rejtingom, koji je čisto poklon izmišljene validacije vrednosti ekonomije neke zemlje radi glasa u UN i drugim svetskim organizacijama. A Rusija više neće u rat zbog ideala slobode koju su mnoge nacije prokockale ušavši u koaliciju sa USA i VB koja je ništa nego nastavak trećeg ili već četvrti rajh.

  3. petrovgrad says:

    Amerika drži pod kontrolu poražene snage trećeg Rajha. Ameri nisu došli u Nemačku da sade cveće i kose travu po parkovima. Nemci bez kontrole su veliko zlo za ceo svet. Ponovo bi krenuli u vojne pohode. Američka antropološka teorije zasniva se na tome da se Nemci ukrštaju sa ženama koje nisu poreklom Nemice, a da se Nemice udaju za muškarce koji nisu Nemci. Tako se izvlači najbolje iz njih a da ne postane opasnost koja se ne može kontrolisati. Ta antropološka teorija je bila ozbiljno prihvaćena od Amera. Za Hrvate je doneta odluka da se kao narod liše sposobnosti i stave pod tutorstvom, jer su se pokazali kao genocidna nacije. To nije teorija zavere, već naučna analiza i studije.

  4. petrovgrad says:

    Ugledni američki antropolog Ernest Huton je 1943. pisao o konceptu tajnog plana za “uništavanje nemačkog nacionalizma i ideologije, uz zadržavanje i produbljivanje poželjnih nemačkih bioloških i socioloških kapaciteta. Predlog profesora sa Univerziteta Harvard pozvao je na genetsku transformaciju nemačke nacije podsticanjem ukrštanja nemačkih žena sa muškarcima koji nisu Nemci, a koje bi bili dovedene u zemlju u velikom broju; i nemačkih muškaraca, prisilno oteranih van Nemačke, sa ne-nemačkim ženama. Deset do 12 miliona Nemaca bilo bi poslato na prinudni rad pod savezničkim nadzorom u druge zemlje kako bi se obnovila njihova ekonomija. „Ove mere”, napisao je dr Huton, “uključuju smanjenje nataliteta” čistih “Nemaca, neutralizovanje nemačke” agresivnosti “denacionalizacijom indoktriniranih pojedinaca”. Ova šema bi, procenio je Huton, trajala najmanje 20 godina. „Tokom ovog perioda, to bi podstaklo imigraciju i naseljavanje ne-nemačkih državljana, posebno muškaraca, u Nemačkoj“, napisao je. Sada, kada stopa nataliteta u Nemačkoj opada, milioni rasno i kulturno stranih migranata su dobrodošli u Nemačku. Broj dece mešovite etničke pripadnosti naglo je porastao, a etničko-kulturni karakter većeg dela zemlje drastično je izmenjen, posebno u većim gradovima. Istorijski je sve do Prvog svetskog rata Nemačka imala veoma velike stope nataliteta od čak pet kao i velike porodice. U Prvom svetskom ratu ubijeno je 2.037.000 nemačkih vojnika, a još mnogo ljudi je povređeno i zdravlje im je oštećeno. Posleratna stopa nataliteta iznosila je oko 2,5 sve do Velike depresije. Depresija je izbrisala natalitet koji je između 1929.-1934. pao na oko 1,7. Prilično šokantno za zemlju sa stopom nataliteta pet, trideset godina ranije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u