Споменик војводи Мирку Петровићу поделио Подгоричане

Споменик војводи Мирку Петровићу поделио Подгоричане

4 августа 2015

rep-hoce-kucima-u-inat-(2)_620x0Иако још није засео на тргу Републике у Подгорици, камени споменик у виду обелиска са постаментом војводи Мирку Петровићу, поделио је његове житеље. Остало је да одборници локалног парламента аминују одлуку општинске власти и после 96 година врате срушено обележје које је далеке 1919. завршило у Морачи. Да ли ће се тим чином рехабилитовати злодела која је војвода Мирко (брат књаза Данила Петровића, наследника Његошевог) са својом армадом починио над племеном Кучи, секући сабљом старце, труднице и новорођенчад у колевкама?

Тужна и крвава повест Куча из 1856. године, који су у судару са организованом државом доживели трагедију, попримила је обрисе античке драме. Разлог крвавог пира био је њихов бунт због терора који је спроводио цетињски господар, књаз Данило у народу звани Зеко манити. Од тада доданас на све начине покушава се заобићи прича о трагичној судбини једног поносног племена. Ипак, остала су записана казивања савременика тих крвавих догађаја, војводе Марка Миљанова, који наводи да су у похари посечене 243 племенске главе, од чега 17 „војничкије“, док су преостале биле стараца, жена и деце.

„Главе људи и ђеце, које су посјечене, скупљене су на уљаник попа Луке и пободене на розге око уљаника, како би иж војвода Мирко мога гледат и видјет колико и’ је“, записао је Миљанов. У народу се до данас препричава књажева наредба, коју је доследно спровео његов брат војвода Мирко Петровић: „Удри Куча на божју, ако га другачије уфатит не мош.. и дјеца у колијевке да се кољу!“

Председник Српског националног савета Момчило Вуксановић у отвореном писму одборницима локалног парламента подсећа да би „доношоње одлуке о подизању споменика доказаном зликовцу била још једна провокација према обесправљеном и пониженом српском народу у Црној Гори“.

– Појашњавање режимских историчара да су злочини похаре Куча, Бјелопавлића и Пипера били условљени стварањем слободне државе Црне Горе са српским и православним становништвом још је једна безочна лаж у функцији фалсификовања историјских чињеница. То су била и остала храбра брдска српска племена која су кроз историју појединачно и удружени часно чували слободу и простор на коме су живели, наводи Вуксановић.

ПОСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ

ИСТОРИЧАР Миле Цицмил сматра да се ради о злочину који у данашњој терминологији може понети и најсуровију реч – геноцид:

– Шта рећи за многобројне посечене главе гласовитих племеника, о њиховим запаљеним огњиштима, па чак и црквама!? Готово да су у последњи час спасене мошти Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа.

БОЖЈИ СУД

ЗЛОЧИНЦИ нису могли да побегну од Божјег суда, па су се многима угасила огњишта. Један од зликоваца остао је без три сина. Најстарији је брзо после похаре умро од уједа змије, средњи се утопио, док је најмлађи умро од тешке болести у великим мукама. И књаз Данило је трагично завршио. Убијен је од руке Тодора Кадића у Котору, док је његов брат војвода Мирко умро од колере.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u