Srbima se priprema najstrašniji zločin, da budu krivi što su ubijani, klani, vešani, pljačkani

Srbima se priprema najstrašniji zločin, da budu krivi što su ubijani, klani, vešani, pljačkani

10 jula 2014

Zločin_u_Pančevu_1941Piše: Dragomir Antonić

Četvrti juli. U Srpskom narodnom kalendaru piše: „Dan bez posebnih obrednih radnji.“ Moja generacija u školi je učila da je na ovaj dan u vili na Dedinju Komunistička partija donela odluku o početku borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika. Takođe u julu, ali 27 godina ranije, u Srbiju je ušla austrougarska vojska. U oba događaja je učestvovala jedna osoba, o kojoj se u Srbiji i danas razgovara.

DOJAVA OD 17. JUNA

Kakav će biti juli 2014, videćemo. Kasnija istorijska istraživanja, iz vremena kada sam školu već davno bio završio, tvrde da je odluka o borbi protiv okupatora doneta na Ravnoj Gori u maju mesecu, takođe 1941. Ne bih da učestvujem u raspravi. Što bi rekao moj deda Tanasije: „Svačiju borbu protiv okupatora valja poštovati!“

Na Vidovdan je u Andrićgradu održana velelepna pohvala našim slavnim precima. Pre svega mladom i tananom Gavrilu Principu, koji je vremenom izrastao u nacionalnu gromadu i simbol otpora potlačenih i obespravljenih Srba. Veliki neimar umetnosti, Emir Kusturica, u ime većine ovozemaljskih Srba i svih Srba koji nas sa nebeskog prestola gledaju, odužio se hrabrim precima i članovima „Mlade Bosne“ za sve što su za slobodan svet učinili. Hvala mu. Tokom svečanosti predstavljena je knjiga našeg znamenitog znalca i upornog tragača za dokumentima koji objašnjavaju ranije događaje. Miroslav Perišić, istoričar, napisao je knjigu „Sarajevski atentat“, gde na više od 500 strana objavljuje dokumente od kojih su pojedini prvi put publikovani. Knjiga je odštampana bukvalno dan pred Vidovdan i tek će se o njoj govoriti i pisati, ali već po prvoj rečenici autorovoj, u kojoj kaže da „dokument nije istorija, ali bez dokumenata nema istorije“, može se zaključiti sa kolikom je istrajnošću i ozbiljnošću istorijska studija napisana. Uspeo sam da je delimično prelistam i pažnju mi je privukao podnaslov: „Jedan nepoznati primarni istorijski izvor – dojava od 17. juna 1914. o pretnji po bezbednost Franca Ferdinanda“ (str. 45).

ŽELJA „KULTURNE“ EVROPE

U pitanju je pismo napisano u Zemunu 17. juna, a primljeno i zavedeno u Zagrebu 20. juna 1914. Pismo je u Zagrebu dobilo propratnu belešku „Povjerljivo“ i prosleđeno je „Predstojništvu redarstva“. U njemu, najkraće rečeno, austrijski agent koji se vodi pod šifrovanim imenom „ Vaš Gliša“ dojavljuje svom pretpostavljenom da se sprema atentat na Ferdinanda. Zanimljivi su i delovi obrazloženja „Osude“ (str. 389−504) odnosno presude optuženima. Osuđuje se brošura „Narodna odbrana“, štampana u Štampariji Davidovića u Beogradu 1911, zato što piše da su Srbi obespravljeni u Bosni: „Neda im da se slobodno Srbinom zovu i svoje domove srpskom trobojkom kite, da srpske škole podižu, neda im da slobodno slave slavu, neda im da pevaju o Kosovu, Marku, Milošu“… Brošura je uticala i na osnivanje Odbora „Narodne Odbrane“ u skoro svakom većem gradu u Srbiji, a zadatak Odbora je, zamislite, „da podiže, hrabri i jača nacionalnu svest“ (str. 411−412). Knjigu je izdao Andrićev institut kao prvu knjigu u okviru Biblioteke „Znakovi“. Nama ostaje da je čitamo.

Veoma je zanimljiva želja (posebno za psihijatre) „kulturne Evrope“ da prvo zabrani, a zatim uništi pismo, veru, običaje, narodne pesme „nekulturne Srbije“. Pročitajte dnevničke zapise „Oblaci nad gradom“ dr Slavke Mihajlović, „Beleške iz okupiranog Beograda“ Luke Lazarevića, „Beograd u sećanjima“ više autora, „Studenti i Univerzitet“ Đorđa Stankovića i druge hroničare. Svi oni pišu da Švabe žele da izbrišu iz sećanja običaje, veru, pismo i time duhovno zatru Srbe.

RAT PROTIV ĆIRILICE

Evo nekoliko primera:

„Mržnja prema Srbima i svemu što je srpsko odredila je Austrijance da odmah, čim su ušli u Beograd, zbrišu ćirilicu. Naređeno je da se izlupaju sve ploče na kojima su bila ispisana, naravno ćirilicom, imena varoških ulica. Sa zgrade Univerziteta skinut je natpis „Miša Anastasijević svom Otečestvu“. Izlupana je ploča na pijačnoj zgradi Cvetnog trga, na kojoj su bila urezana imena utemeljača. Ko je imao, s ulične strane, na svojoj kući kakav god natpis ćirilicom, morao ga je uništiti. Peli su se na vrh zgrade Rosija, da bi uništili natpis na njoj.“ (Luka Lazarević, str. 127)

„Popodne, 25. maja došla su dva mađarska policajca i naredila da moju lekarsku tablu ispisanu ćirilicom zamenim latinicom.“ (Slavka Mihajlović, str. 146)

Rat je s punim besom vođen ne samo sa srpskim narodom već i sa ćirilicom.

Da li je današnje, nazovi Hrvate, sa „tisućuletnom kulturom“ imalo stid kad pročitaju „Jestvenik“ objavljen u listu „Hrvatska“ broj 862, gde se na meniju nalaze sledeća jela: Rus sa lukom, Umočeni Srbi garnirani, Crnogorski bravci, Kozaci na ražnju pečeni, Šabački ćevapčići… Za vreme ručka sviraju šabački Cigani. (Aleksandar S. Jovanović, podoficir Vražje divizije, Beograd 2010. str. 94). List je imao svog izveštača koji je pratio neopisiva zločinstva 42. zagrebačke divizije, poznatije kao Vražja.

Moglo bi se o ovome unedogled. Strašni su zločini nad Srbima činjeni i čine se. Sad se priprema najstrašniji. Da Srbi budu krivi što su ubijani, klani, vešani, pljačkani. Da se našoj deci, potomcima, nabije na vrat gvozdeni jaram krivice. Ne smemo ćutati, braćo Srbi i sestre Srpkinje.

Oduprimo se. Nismo krivi. Mi smo žrtve.

Ne zaboravimo Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, arhiepiskopa ohridskog Jovana. Ako ih mi pominjemo, setiće ih se i Gospod.

(Pečat)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Stanisa says:

    Nije li ta borba protiv srba i ćirilice danas nastavljena? Vode je uglavnom naši političari, mnogi prosvetni radnici i neki visokoobrazovani članovi društva u srbiji. Šta znači to kad oni upotrebljavaju reči kao: transparentno, u kontekstu, segmenti, edukovanje i edukacija i još mnoge druge koje sa nama nemaju nikakve veze? Uostalom, siguran sam da oni sami i neznaju pravo značenje tih reči.

  2. Za Srbiju says:

    Da dopunim Sinisu. Ovih dana "međunarodna javnost" traži os nas da se klanjamo spomenicima najstrašnijih srbskih krvoloka.

  3. Pingback: A varvarske lance sruši | Pogledi

  4. Pingback: Nebojša Malić: A varvarske lance sruši | SRBski FBReporter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *