„СРПСКА ДОМОВИНА“ У СРЦУ НЕМАЧКЕ: Да ли ниче парламент Лужичких Срба?

„СРПСКА ДОМОВИНА“ У СРЦУ НЕМАЧКЕ: Да ли ниче парламент Лужичких Срба?

25 фебруара 2018

Лужички Срби брину за перспективу опстанка и очувања културног идентитета. Неки од њих размишљају о стварању парламента. Аутори иницијативе „Српски сејм“ организовали би изборе већ ове године, пише Спутњик.

У Саксонији живе дуже него Немци…

Званична организација Лужичких Срба „Домовина“ оптужује их за сепаратизам, сматрајући да се крупне промене ипак могу остварити само у сарадњи са властима.

Активисти једне од десничарских организација 2014. године су извршили неколико напада на младе Лужичке Србе. Севало је и оружје, па су ти случајеви привукли пажњу шире јавности. Ксенофобичне нападе на Лужичке Србе надлежни органи нису истражили.

Иако Лужички Срби живе на територији Саксоније још од краја 6. века, дакле и дуже него сами Немци, многи их ипак сматрају „туђима“. Зато се овим нападима може и додати епитет „ксенофобични“. Мора се нагласити да се у последњих 20 година драстично смањио број случајева који су расветљени и решени.

Хајко Козел, посланик Леве партије и представник лужичкосрпске мањине у Парламенту Саксоније, зато је веома песимистичан и за Спутњик истиче да због стицаја различитих негативних околности, а најпре због ових напада, омладина лужичкосрпске мањине све мање верује властима.

Како би изнова придобили поверење мањине, тадашњи начелник полиције града Герлица у октобру 2016. године је објавио да је неопходно привући, по могућству, што више полицајаца који говоре лужичкосрпски. Али, са реализацијом тог предлога није се далеко одмакло.

Козел жали због таквих околности, јер полиција због тога губи шансу да поврати поверење становника лужичкосрпске мањине. Иако Лужички Срби, наравно, говоре немачки језик, ипак би им значило да међу органима власти постоје они који познају националне традиције мањине, истиче он.

Парламент Лужичких Срба: Сепаратистичка маштарија или…

Иницијатива „Српски сејм“ од 2011. ради на формирању парламента словенске мањине у Немачкој.

– Ради се о покушајима да остваримо већу самосталност у области културе, образовања, употребе финансијских средстава у овим областима. Радимо на томе да нам буде загарантовано право употребе нашег језика – говори Козел.

Лужичкосрпски парламент морао би да има да право да учествује у креирању едукативне политике и школских програма Саксоније – каже један од представника „Српског сејма“ Мартин Валде.

– Ми за сада не можемо да утичемо на садржај уџбеника, а нажалост Лужички Срби се у садашњим уџбеницима готово не помињу. Зато би стварање парламента била могућност да сви представници наше мањине једногласно раде на нашим интересима. То би привукло пажњу ка нашим питањима не само у оквиру Немачке, већ и у ЕУ – објашњава Валде.

Проблем је пак у томе, каже он, што Лужичких Срба има свега око 60.000 и што спадају у једну од најмањих мањина на територији Немачке. С друге стране, они живе у областима Горња и Доња Лужица, а те области се налазе у две федералне покрајине – Саксонији и Бранденбургу. Осим тога, Лужички Срби су већином протестанти, мањим делом римокатолици.

– Једина до сада постојећа званична организација Лужичких Срба „Домовина“ не може да заступа интересе свих нас – сматра Валде.

Међутим, председник „Домовине“ Давид Статник сматра да је идеја о стварању „Сејма“ романтична, али неизводљива, као и да донекле има обрисе сепаратистичких тенденција са аргументима из сфере популизма.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Arkona says:

    Lužičanima vladu i predstavnike biraju dušmani. Zato "Domovina" više navija za Nemce nego za Srbe.Svi zaboravljaju da je germanski glavar Vladimir(Nemci i Danci kažu Valdemar )1168.godine uništio i prognao Rujanske Srbe Lužičane na istok) Kašubi, Čehi i Poljaci) i na jug Srbi. Lužićani su osnovali novo Rujno( Rujan) malo južnije , samo se danas zovu Užičani a grad Užice ( bez L). Manastir Rujan potopljen, eda se Srbi ne dosete.Čak su i štampariju Rujno ugasili.Jedino se izvorni Lužićani sećaju, ali nemaju kvorum.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u