SRPSKA ISTORIJA: Istina o Velikoj seobi Srba

SRPSKA ISTORIJA: Istina o Velikoj seobi Srba

14 августа 2014

seobeBaveći se studioznije našom istorijom, svaki misleći čovek ne može a da se ne upita: šta su radili srpski istoričari poslednjih 200 godina?

Ako ostavimo po strani pitanje autohtonosti Srba u Panonskoj niziji, kao i podatak da je još Despot Stefan Lazarević 1403. i 1404. godine stupio u vazalne odnose sa ugarskim kraljem Žigmundom i na osnovu toga od njega dobio Mačvu, Beograd, Golubac i imanja po Ugarskoj, nepobitne su sledeće istorijske činjenice:

1. 1480. godine, 210 godina pre takozvane Velike seobe Srba, ugarska vojska pod komandom Pavla Kinižija prešla je Dunav nizvodno od Smedereva i prodrla sve do Kruševca, te se zatim zajedno sa oko 60000 roblja vratila u Ugarsku. „Radilo se o prinudnom preseljenju stanovništva koje je sa svojom kompletnom imovinom (kolima, stokom, žitom i drugim stvarima) bilo naseljeno po Ugarskoj.“

2. Sledeće godine, 1481. godine, 209 godina pre Velike seobe Srba, ponovo je ugarska vojska prodrla sve do Kruševca, gde se zadržala 12 dana žareći i paleći, a zatim se povukla u Ugarsku sa sobom povevši oko 50000 stanovnika oblasti kroz koje je prošla, nesumnjivo srpskih, da bi sa njima naselila ratom opustošene ugarske teritorije.

3. Jedan od naših najpriznatijih istoričara, Vladimir Ćorović, tvrdio je da je ugarski kralj Matija Korvin u jednom svom saopštenju naveo da je od 1478. pa do 1482. godine u Ugarsku bilo preseljeno oko 200000 Srba. Dakle, u periodu od 212 pa do 208 godina pre Velike seobe Srba.

4. 1525. godine, dakle, 165 godina pre Velike seobe Srba po antisrpskim istoričarima, vlastelin Pavle Bakić sa Venčaca u Šumadiji preselio se zajedno sa svojim narodom koji je sa sobom poneo svu svoju imovinu u Ugarsku, te je od ugarskog kralja dobio grad Šoljmoš.

5. O masovnosti srpskog naroda u tadašnjoj južnoj Ugarskoj govori i istorijska činjenica da se posle ugarske katastrofe na Mohaču 1526. godine pojavljuje Srbin, car Jovan Nenad, koji je vladao Bačkom i Sremom, dok mu je prestonica bila u Subotici. Međutim, već u julu 1527. godine on je ubijen. Dakle, 163 godine pre Velike seobe Srba.

6. Brojnost Srba severno od Save i Dunava potvrđuje i njihov ustanak u Banatu protiv turske vlasti 1594. godine. Dakle, 96 godina pre Velike seobe Srba.

Napred navedene istorijske činjenice nam nedvosmisleno dokazuju da je srpski narod u velikom broju bio prisutan severno od Save i Dunava dvesta i kusur godina pre takozvane Velike seobe Srba, to jest da se ni u kom slučaju 1690. godina ne može uzeti kao datum od kada se oni masovno pojavljuju u Panonskoj niziji.

Da vidimo sada koliko se Srba 1690. godine doselilo u tada već Austrijsku, Habzburšku Carevinu predvođeno svojim Patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem (Crnojevićem)?

Hroničari toga doba su zapisali da je sam patrijarh Arsenije III izjavio da je sa njime prešlo Savu više od 30000 duša, a da je nešto kasnije, drugom prilikom, izjavio da je sa njime prešlo 40000 ljudi.

Za to vreme to svakako nije bio mali broj ljudi, jer je na primer, čitava Evropa sa sve Rusijom početkom 17. veka imala tek oko 100 miliona stanovnika.

Ako i prihvatimo drugu, veću cifru, ispada da je Velikom seobom prešlo minimum 5 puta manje pripadnika srpskog naroda nego što je prešlo u periodu od 1478. pa do 1482. godine, dvesta i više godina ranije. Velika seoba Srba 1690. godine niti je bila najveća, a tek je daleko od istine da je to bila njihova prva seoba severno od Save i Dunava.

Razlika između takozvane Velike seobe Srba i prethodnih njihovih seoba nije samo u vremenu i u brojnosti, već je, pre svega, u tome što je tek tu seobu predvodio lično srpski Patrijarh sa velikim brojem najviđenijih Srba. Pred sam prelazak, Arsenije III je sazvao 16.06.1690. godine u Beogradu Zbor crkvenih i svetovnih lica, kojem je, pored njega, prisustvovalo i 5 vladika, 11 kapetana i 7 igumana.

Dakle, možemo da zaključimo da je istorijska laž da se tek od Velike seobe Srba 1690. godine srpski narod pojavljuje kao značajan činilac severno od Save i Dunava. Tu laž mogu da zastupaju samo oni koji nam ne misle i ne žele dobro. Oni koji to tvrde ne iz zlih namera, već iz ubeđenja, time potvrđuju da su pristalice stava da je istorija sveta, a u okviru nje i srpska, pre svega i pod jedan, istorija vladajućih klasa i slojeva društva.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Jani Gogov says:

    Takozvana seoba srba ili seoba "buducih" srba. Velika seoba "buducih" srba je seoba makedonaca posle Karposovog ustanka. To su makedonci koji su bezali od turske osvete posle Karposovog ustanka. Zato postoji autohtonost tih ljudi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u