Шта када имате вишак гвожђа у крви? | INTERMAGAZIN

Šta kada imate višak gvožđa u krvi?

17 februara 2017

635485_medic-563423-960-720_f

Nedostatak gvožđa u organizmu ili anemija, je čest zdravstveni problem, ali ima i onih koji kod lekara odlaze zbog suprotnog problema – povišenog nivoa gvožđa. Koliko je to opasno?

Simptomi koji ukazuju na postojanje ovog problema su zamor, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i oni u predelu trbuha, a vremenom se mogu pojaviti i znaci oštećenih organa.

Nekada se problem otkrije kada osoba sazna da ima oštećenu jetru ili pankreas, kad se pojavi poremećaj glikoregulacije s razvojem šećerne bolesti koja slabo reaguje na insulin, poremećaj srčanog ritma ili srčana slabost.

Gvožđe može da se taloži i u koži i da dovede do hiperpigmentacije, to jest pojave tamne kože na prevojima, oko anusa, na mestu ožiljaka i u drugim regijama. Bolesnik može da oseti da mu se nešto dešava s organizmom zbog hormonske insuficijencije, gubitka libida, impotencije, gubitka maljavosti…

Koliko treba da imamo gvožđa u krvi

U normalnom organizmu muškarca nalazi se oko 3,8 grama gvožđa, a kod žena oko 2,8 grama, jer pripadnice nežnijeg pola u reproduktivnom periodu menstrualnim ciklusom gube gvožđe. U slučaju prekomerne koncentracije, koja može da bude veća i od 30 grama, gvožđe se taloži u organizmu, pa vremenom, posle više godina a nekada i decenija, dolazi do oštećenja funkcije vitalnih organa.

Prof. dr Dragana Stamatović, zastupnik načelnika Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da gvožđe predstavlja jedan od vrlo bitnih elemenata potrebnih za normalno funkcionisanje različitih tkiva i organa u organizmu. Ono je neophodno za dotok i dopremanje kiseonika svim tkivima i u organizmu se nalazi najčešće u dva oblika: kao hemoglobin (u 80 odsto celokupne količine) i mioglobin, protein koji se nalazi u mišićima (20 odsto).

– Kad kod pacijenta ustanovimo povišenu vrednost gvožđa u krvi, ne mora da znači da je taj pacijent kandidat za lečenje. Nivo gvožđa u krvi u toku dana ima različite fluktuacije, tako da su najtačniji rezultati kada se serumsko gvožđe određuje u jutarnjim satima. Ukoliko se ustanovi da neko ima povišeno gvožđe u krvi, taj rezultat ne treba uzeti zdravo za gotovo, već analizu treba ponoviti. Jer, čak i najbezazlenije stvari, poput dužeg stajanja krvi u laboratoriji do definitivne analize, mogu da dovedu do razgradnje crvenih krvnih zrnaca i „izlaska“ gvožđa iz cirkulacije, pa se može „napraviti“ lažni nivo gvožđa u toj analizi. Zato je potrebno da osoba uradi dve analize krvi kako bismo utvrdili da li zaista ima problem s povišenim vrednostima gvožđa u krvi – kaže za „Politiku“ dr Stamatović.

Organizam iskorišćava svega 10 odsto gvožđa unetog u organizam. Ono se resorbuje u digestivnom traktu. Višak gvožđa može da se pojavi i ako osoba dosta jede namirnice koje sadrže ovaj mineral. Namirnice bogate gvožđem su crveno meso i zeleno povrće poput brokolija i karfiola, a u one koje umanjuju gvožđe spadaju zeleni čaj i neke vrste biljaka. Dešava se i da osobe tokom terapije anemije unose previše gvožđa, pa dolazi do njegovog taloženja.

– Problem s povišenim nivoom gvožđa u krvi najčešće je vezan za jednu vrstu urođene bolesti koja se naziva hemohromatoza. To je nasledno oboljenje, u čijoj je osnovi poremećaj resorpcije gvožđa u digestivnom traktu, zbog različitih genskih promena u organizmu. Za utvrđivanje ove bolesti neophodno je uraditi genske analize. Međutim, postoje i druga brojna stanja koja mogu da dovedu do povišenog gvožđa u organizmu, a to su prekomerni unos suplemenata, prekomerna terapija gvožđem kod malokrvnosti, kao i veći broj transfuzija krvi. Osim toga, različite bolesti mogu da budu praćene povišenim vrednostima gvožđa u organizmu – istakla je dr Stamatović.

Da bi osoba dobila urođeno oboljenje hemohromatozu, oba roditelja moraju da budu nosioci gena. Ova bolest se dijagnostikuje uz pomoć laboratorijskih nalaza i analize takozvanog zasićenja hransferina, proteina koji nosi gvožđe kroz organizam. Nakon toga kod pacijenta se verifikuju različiti hormonski poremećaji, a definitivna dijagnoza postavlja se posle biopsije obolelog tkiva.

– Specijalnim metodama možemo da vidimo da se gvožđe nakupilo u oboleloj jetri ili u koži, a potvrda da je reč o hemohromatozi dobija se analizom genoma, odnosno pronalaženjem mutacija koje su karakteristične za ovu bolest. U terapiji se savetuje smanjeno unošenje namirnicama koje obiluju gvožđem ili povećano unošenje vitamina C, koji poboljšava iskoristivost gvožđa. Kod dokazane hemohromatoze radi se takozvano otpuštanje krvi. U početku jednom nedeljno, a kasnije je dovoljno četiri puta godišnje. Krv se uzima slično kao kad osoba ide da daje krv, pa se od 300 do 500 mililitara ove tečnosti izdvoji iz organizma osobe. Tada zapravo rasteretimo organizam od gvožđa. Kad je reč o transfuziji krvi, treba strogo odrediti kada pacijent može da joj se podvrgne, a s druge strane dati mu preparate, takozvane helatore, koji vezuju za sebe višak gvožđa i izlučuju se putem urina i fekalija – kaže doktorka.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *