СТИГЛА ДЕМОКРАТИЈА У МАКЕДОНИЈУ – АМЕРИКАНАЦ СТИГАО У СКОПЉЕ да би одредио име Македонији!

СТИГЛА ДЕМОКРАТИЈА У МАКЕДОНИЈУ – АМЕРИКАНАЦ СТИГАО У СКОПЉЕ да би одредио име Македонији!

27 јуна 2017

Амерички амбасадор Метју Нимиц, специјални представник УН у посредничкој мисији одуженог преговарачког процеса између Скопља и Атине за превазилажење спора о службеној употреби имена Македонија, крајем седмице долази на разговоре са македонским државним руководством.

Нимиц ће посетити само Скопље, „не и Атину“, објављене су овдашње најаве позивањем на службене изворе у Вашингтону. „Предвиђени су сусрети са државним врхом“ у светлу најава „извучених“ из ставова Нимица изнетих у разговору за грчке медије да „питање имена треба да буде високо на програмским приоритетима нове владе“.

То се у потпуности „поклапа“ са изнетим ставовима владе премијера Зорана Заева потврђених и за време његове прве званичне посети Бриселу на челу владиног тима, у разговорима са високим званичницима ЕУ и НАТО.

На реактивираном курсу стратешког опредељења за евроатланске интеграције, иновирање старих приоритета, посебно за „убрзано чланство у НАТО“, пресудно је отклањање условљених сметњи нерешеног маратонског спора са Атином о имену Македонија.

Чињеница да Нимиц долази „само у Скопље, а не и у Атину“, поспешује најаве овдашњих западних дипломатских извора да нова коалициона влада Заева интензивно разматра могућност да, управо због уласка у НАТО, по скраћеном поступку, „ради на посредном решењу“ (пр)одуженог коришћењае привременог имена „Бивша Југословенска Република Македонија“ – (БЈРМ), под којима 1992. примљена у УН.

Одласком у прву посету у Атини македонски шеф дипломатије Никола Димитров је уз оптимизам „открио“ констатацијом да „у многим деловима Балкана постоје људи који сматрају да постоји могућност да се мењају пост-југословенски договори“. Отуда је закључио да би „пријем Македоније у НАТО могао да има умирујући ефекат на регион“.

Уочи новог доласка Нимица освежавају се медијске претпоставке о одлучности владе Заева за „разматрање свежих предлога о привременом имену“.

Да ли је то уклопљиво у објављене оквире медијских најава по којима је из Брисела „трасиран“ задати пут скраћеног пријема Скопља у НАТО, у пролеће 2018. делимично ће се – можда, открити и посетом Нимица Скопљу.

Несумњиво међутим суседски спор о имену на југу Балкана остаје и даље као кључна сметња чланству Македоније не само у Северноатланској војној алијанси већ и у ЕУ.

Због нерешеног спора са Атином о службеној употреби имена Македонија, упркос ревносном задовољењу реформских стандарда у сфери одбране, Скопље чека на пријем у НАТО од 2008. године. Исте сметње су на њеном путу и за приближавање чланству у ЕУ, чекајући из Брисела обећани датум за почетак приступних преговора за чланство, откако је статус земље кандидата стекла још 2005. године.

Под покровитељством УН, Скопље и Атина воде маратонске преговоре о службеној употреби имена Македонија јод од 1992. године. Изасланик светске организације у спору, ветеран америчке дипломатије Метју Нимиц до сада је у одуженим јаловим преговорима делегацијама двају суседа у спору безуспешно „вагао“ неколико компромисних решења. Преговарачима су на столу биле солуције са именима – „Северна Македонија“, „Република Горња Македонија“, „Нова Република Македонија“, „Република Македонија Скопље“…

(Новости)

KOMENTARI



7 коментара

  1. deda mraz says:

    Komunisticke nakaze od drzava koje su jeretici komunisti kreirali i jos im crkve izmislili i sve dok se to desavalo mi smo nemo to posmatrali i nismo bili svesni da ce to biti okrenuto protiv nas jer sad smo opkoljeni sa neprijqteljskom vojskom i sad pocinje polako iscrpljivanje i sikaniranje.

    • Pitagora says:

      Došla, eto, druga nakaza da arbitrira.

  2. Bob says:

    Kada bi promenili naziv u Juzna Srbija, Grcka ne bi imala nista protiv.

    • Bulova says:

      То јој је и право име.

      • Pitagora says:

        Pravo ime je republikata na krastajci i piperi.

  3. Ajaj says:

    Oblast Makedonije i Ahaje su u zemlji Grčkoj i pominju se u Novom Savezu koji opisuje period pre dve hiljade godina. To je oblast današnjeg Halkidikija, Soluna i nešto šire. To su izvorni Grci. Ne zove li se Aleksandar Veliki zapravo Makedonski i to tek tako? Ovi naši se odvojiše od nas u vreme Kire Gligorova (kure glekurova, po indeksovom pozorištu). I još u vreme druga tita je postojao konflikt sa jugoslovenskom makedonijom i grčkom zbog nesrećnog imena. Grci se zalud ljute, ali ukazuju na svoju istoriju kroz ovo svoje ime. jugoslovenske makedonce odavno opsedaju albanci, grci ih ne vole zbog imena, bugari jer ne vole nikoga, a ovi makiši govore nešto između srpskog i bugarskog, tj. srpski sa pogolema govorna mana. Dešava se. Čitavi narodi iščezavaju i ko te pita?

  4. Ljiljana Biocina says:

    Dva lika u jeda. GORBACOV I BAJDEN.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u