СУДЕЋИ ПО БИЛБОРДИМА ПРЕДСЕДНИЧКИХ КАНДИДАТА – СРБИЈА је земља благостања

СУДЕЋИ ПО БИЛБОРДИМА ПРЕДСЕДНИЧКИХ КАНДИДАТА – СРБИЈА је земља благостања

24 марта 2017

plakati-Beta-Dragan-Gojic

Пише: М. Кордић

Враћајући се неко вече аутобусима (31 и 39) Градског саобраћајног предузећа из центра Београда у Кумодраж 2, гледам: на све стране билборди и билбордићи с председничким кандитатима.

Билборди, чини ми се, никад већи. Сијају слике углавном ту негде до појаса усликаних Александра Вучића, Војислава Шешеља, Вука Јеремића, Саше Јанковића, Бошка Обрадовића и у мањим количинама и неких осталих кандидата. С тим да много мањи билборди (у ствари – билбордићи) с Вучићевом сликом блистају и по стубовима (неко их назива и бандере) јавне расвете. Па се не зна шта јаче и сјајније сија: јавне сијалице или на приличну висину подигнута „лептирова крила“ билбодрића.

Наравно, не треба ни истицати да је највише билборда с АВ (уза слику дословно тако пише, док ниже или са стране пише: Александар Вучић). Велим, највише, јер сам бројао, у Београду је тог дана температура била плус 24 степена, аутобус на линији 39 грејао је као да је напољу 24 испод нуле, а у том часу било је 17 изнад нуле.

И возим се тако по рупама Булевара ослобођења и рупама Кумодрашке улице, чија је горња половина недавно преименована у Улицу Пека Дапчевића… возим се и размишљам: Боже, како је лепо видети те наше (јер све је то наше, нису ти кандидати нечији приватни кандидати – они су наши, а ми смо њихови!) билборде и билбордиће, како је лепо видети те наше кандидате како су на њима лепи, колико оптимизма с њихових лица, притајених осмеха, колико дубоких погледа у блиставу будућност овог народа и његове отаџбине, колико песничким сликама искићених једноставних, кратких порука!

Па ми од свега тога дође топло око срца. А од те унутрашње топлине заборавио сам и рупе, и аутобус који греје на плус 17 напољу, и у Булевару Пека Дапчевића не видим ни хрпе пластичних кеса и флаша поред асфалта, ни шипражје и смеће испод Степиног насеља… Топло ми заиста дошло од толиког броја, од тог силног непрегледа билборда и билбордића, од тог звезданог сјаја с њих; у ствари сјаја који нам се точи из њих!

Заиста ме ухватила радост што, судећи по толиком њиховом броју, живим у земљи богатства, благостања, задовољаства. Што живим у земљи у којој нема зиме од било какве кризе. Што живим у земљи у којој је из дана у дан све боље и боље: страни инвеститори се напросто такмиче који ће више свог здравог капитала да унесе у Србију, који ће да запосли што више незапослених становника Србије и да их плати по европским стандардима, на све стране оживљава пољопривреда, ММФ и и белосветске банке воде бескомпромисну борбу око наших финансија, око наше штедње, око наших смањених плата и пензија, цвета брига око тога да ранчеви ђака првака буду што тежи, јер без блиставог знања о томе како ионако пребогатим капиталистима стварати још што више капитала – нема нам будућности…

И онда дођем у Кумодраж 2 па се разбудим: по контејнерима неки нешто траже. Док са унутрашње стране зграде у којој живим (оне највеће, у облику ћириличког слова П) од пет стубова јавне расвете не светли ни с једнога.

А онда ми дође у главу: па морамо и ми да поднесемо неке жртве како би они силни билборди и билбордићи онако блиставо сијали.

И наши будући председници с њих!

А опет, лепо збори наш народ, а Вук записао: Какви сватови такова и ђевојка.

(ИНТЕРМАГАЗИН)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Lune says:

    Hm,hmm..sve ce to neki bajatovic platiti, a narod pozlatiti www.vidovdan.org/danica-draskovic-kopija-mila-na-stiklama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u