ПОСЛЕ септичког шока, чак од 30 до 70 одсто људи умре, што ову болест чини смртоноснијом од можданог удара и коронарне болести срца. Европски епидемиолошки подаци су показали да је број оболелих у сталном порасту и да је брзо дијагностиковање пресудно, јер са сваким сатом одлагања лечења смртност од сепсе расте за још 10 одсто.

Сепса се најчешће добија у болници, углавном инфекцијом бактеријама које су постале отпорне на антибиотике. Било какво оштећење коже или ткива омогућава да бактерије доспеју у крв и лимфу. Инфекција може започети на наизглед безопасним местима, попут заноктице или огреботине, али такође и током упале слепог црева или плућа.

– Ово је по живот опасна органска дисфункција, која је последица неадекватног одговора на инфекцију. Често се не може одмах препознати, јер не постоји ниједан дијагностички маркер нити лабораторијска анализа који је потврђују – каже доктор Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије.

На првом регионалном стручном скупу под називом „Савремени терпијски приступ тешко оболелом пацијенту у хоспиталним условима“, који је организовала компанија „Хемофарм“, доктор Стевановић је рекао да постоје примери сепсе који су посебно тешки за дијагностику.

– Потпуно нетипичан је пример једног момка од 24 године, здравог и без икаквих епидемиолошких ризика, који је дошао због главобоље и малаксалости. Покушавали смо да нађемо разлоге за његово све лошије стање, док није признао да је на летовању добио гениталну инфекцију коју је лечио у приватној установи, па затим добио сепсу.

Један од разлога за тешку дијагностику сепсе су симптоми који личе на инфективну болест, као што су језа, дрхтавица, висока температура, али у неким случајевима и температура тела испод 36 степени целизијуса.

Прегледом крви, прво се констатује пораст или пад леукоцита, чија улога је да чувају организам од инфекција. Пад крвног притиска такође представља озбиљан симптом септичког шока, где истовремено трпе мозак, срце, бубрези и јетра. Упркос симптомима који су често конфузни, код пацијената са тешком сепсом или септичким шоком нема простора за грешку у избору терапије.

ДИЈАГНОСТИКА

УКОЛИКО ништа не предузимамо неколико сати, сваки нови пропуштени сат доводи до повећања смртности. Зато је код овог комплексног синдрома најважније правовремено успоставити дијагнозу и хитно започети терапију – каже доктор Саво Ненић.