Sve američke „intervencije“ od pada Berlinskog zida, u kojima je ubijeno nekoliko stotina hiljada nedužnih

Sve američke „intervencije“ od pada Berlinskog zida, u kojima je ubijeno nekoliko stotina hiljada nedužnih

1 августа 2013

no_blood_lg„Otkud naša nafta ispod njihovog peska?“

Ovo se zapitao jedan američki novinar u svom tekstu koji govori o razlozima mnogih američkih ratova širom sveta.

Amerikanci možda nisu šampioni licemerja, ali od kako je pao Berlinski zid 1989. godine, nesumnjivo su apsolutni šampioni vojnih intervencija širom sveta. Istini za volju, nemaju ni konkurenciju, ali – i pre raspada Sovjetskog Saveza, i pre propasti Britanske imperije, i pre dekolonizacije – ozbiljnu konkurenciju nisu ni imali. Vodili su mnoštvo objavljenih i neobjavljenih ratova i intervenisali u još većem broju „incidenata“, sve u svemu u najmanje tri stotine oružanih sukoba od 1798. godine do pada Berlinskog zida 1989. U taj zbir nisu uračunati „unutrašnji“ ratovi s Indijancima ni ratovi s pojedinim teritorijama SAD, pa ni građanski rat koji je, uzgred rečeno, odneo najveći broj duša, jedva nešto manji od vojnih gubitaka Amerike u Drugom svetskom ratu, kao ni skrivene operacije američkih obaveštajnih službi na rušenju/podršci pojedinim režimima u svetu.

Od tih tajnih operacija koje su zagazile i u vreme posle pada Zida mogu se pomenuti Nikaragva (1981–1990), El Salvador (1980–1992), Kambodža (1980–1995), Irak (1992–1995), Gvatemala (1993), Venecuela (2002), Haiti (2004), Palestina (od 2006), Somalija (2006–2007), Iran i Pakistan. U poslednje dve države podržavaju i neke očigledno terorističke grupe, po principu da „su oni teroristi samo kad mi kažemo da su teroristi“, kako je to svojevremeno objasnio Lorens Vilkerson, šef osoblja državnog sekretara SAD Kolina Pauela. Naravno, u tajnim operacijama pominje se i 5. oktobar 2000. u Srbiji, u kom SAD učestvuju pružajući podršku Miloševićevim protivnicima tokom i posle rata na Kosovu.

OD LIBIJE DO LIBIJE

Rušenjem Berlinskog zida 1989. okončan je hladni rat i na trenutak se učinilo da je Zapad pobedio zauvek. Euforija je potrajala do 11. septembra 2001, kad počinje takozvani rat protiv terorizma. U proteklih dvadesetak godina vojno angažovanje Sjedinjenih Država postaje sve šire i, ako je suditi po ličnim utiscima, ideološki, politički i strateški sve haotičnije.

Sticajem okolnosti, Libija je bila i prvo poprište incidenta 1989. godine (vidi okvir). Sledile su Panama, Kolumbija, Bolivija i Peru, područja tzv. Rata protiv droge, i sprečavanje puča na Filipinima. Februara 1990. u akciji hapšenja panamskog generala Norijege poginulo je oko 200 civila. Iste te godine specijalne snage deluju u Liberiji i Saudi Arabiji, gde im je zadatak zaštita režima od pretnje Iraka koji je zauzeo Kuvajt. Prvi zalivski rat počinje 1991, a Džordž Buš stariji još tada upozorava da Sadamova represija nad Kurdima zahteva šire akcije i ulazak kopnenih trupa na sever Iraka.

Ne miruju ni na drugim područjima: Amerikanci u Zair transportuju belgijske, a francuske snage u Centralnoafričku Republiku.

Irački rat produžava se do 1996, pa onda do 2003. i Drugog zalivskog rata, preventivnom humanitarnom kontrolom severnog dela zemlje, naseljenog većinom Kurdima, a onda uvođenjem zone zabranjenog leta.

U jugoslovenskim poslovima oko Bosne i Hercegovine Amerikanci učestvuju od 1992. do 1996, takođe pod firmom humanitarnog prisustva za koje sami kažu da je „najduža operacija vazdušne dostave pomoći u istoriji“. Usput i NATO bombardovanje bosanskih Srba (1995).

Istovremeno: Kuvajt, Irak (1992–2003), Somalija (1992–1995), Makedonija – u koju jula 1993. šalju 350 (kasnije još 200) vojnika za „uspostavljanje stabilnosti na području bivše Jugoslavije“. Slede Haiti (1994–1995), Liberija (1996), Centralnoafrička Republika… Albanija 1997. – evakuacija službenika američke vlade i građana, Kongo i Gabon, Sijera Leone, Kambodža… Uvek je reč o bezbednosti američkih građana. Ne i u Iraku, gde 1998. radi Pustinjska lisica, britansko-američka operacija bombardovanja. Gvineja Bisao, Senegal, Kenija i Tanzanija, Avganistan i Sudan – bombardovanje sumnjivih terorističkih logora i navodne fabrike hemijskog oružja. Liberija, Istočni Timor (1999–2001).

I Srbija, 1999.

Poslednje godine XX veka: Sijera Leone, Jemen, Istočni Timor, Kina, rat u Avganistanu „protiv terorista Al Kaide i talibana koji ih podržavaju“.

U Jemenu i Pakistanu – i gde god još može – u upotrebu se uvode bespilotne letelice za likvidaciju američkih neprijatelja. Vežbaju i sa Filipincima, evakuišu iz Obale Slonovače. Pa, opet, rat u Iraku (od 2003). „Iračka sloboda“ je kodni naziv nečega što bi trebalo da je „razoružavanje Iraka za mir, stabilnost i bezbednost, kako u Iraku tako i u SAD“. Oni to ozbiljno.

U međuvremenu: Drugi liberijski građanski rat (2003), Gruzija i Džibuti u koje se šalju borbene i snage za podršku kako bi poboljšale njihove „antiterorističke sposobnosti“; Haiti (2004), Kenija, Etiopija, Jemen i Eritreja. Američka vojska u Pakistanu pomaže stradalima u zemljotresu u Kašmiru (2005–2006), spasavanje američkih građana u libanskom ratu Izraela i Hezbolaha, u Somaliji (2007) američka avijacija bombarduje ono što smatra Al Kaidom i islamističkim borcima; Gruziji pomažu u humanitarnoj pomoći – transportujući gruzijske vojnike iz Iraka za borbe u Južnoj Osetiji.

A onda i poslednja „humanitarna intervencija“ protiv humanitarne katastrofe u Libiji.

(Skraćena verzija teksta iz lista „Vreme“)

KOMENTARI



Један коментар

  1. DV says:

    Sa ovim ratovima Amerike nema veze politika, ljudska prava, terorizam. To su samo izgovori. Iza svega stoji, i to je osnova, industrija naoruzanja. To je ogromna industrija koja obrce milijarde dolara. Televizori, autompbili,odeca, hrana su potrosna dobra koja se koriste, trose i moraju da se ponovo proizvode i kupuju. Bombe, rakete, metci mogu da traju godinama i ako se ne koriste vojna industrija bi stala. Posto su tu u igri ogromne pare to se nesme dozvoliti, pa je potrebno izmisliti ratove. U tome im zdusno pomazu mocne medijske kuce, CNN, BBC i slicne koje treba da animiraju javno mnenje i ubede narod da Americi preti neka opasnost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u