СВЕ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ НА СВЕТУ, тачно у подне звоне због БЕОГРАДА! Ево због чега…

СВЕ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ НА СВЕТУ, тачно у подне звоне због БЕОГРАДА! Ево због чега…

25 јула 2016

Battle_of_Nandorfehervar-640x508Мало људи данас зна да када се у подне зачују звона са хришћанских цркви широм света она то раде у част Београда и једног догађаја из српске историје који се збио пре тачно 560 година.

Средином 15. века, 1456. године, султан Мехмед II покренуо је велику војну акцију са циљем освајања Смедерева, престонице деспота Ђурђа Бранковића и Београда, најзначајнијег угарског упоришта на јужној граници ове државе.

Тог 4. јула 1456. освајачи су стигли пред зидине Београда. Био је то други велики напад Турака на овај град који се претворио у опсаду која је трајала скоро три недеље, све до 22. јула.

Велику турску силу нису дочекале уједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Многи европски владари нису подржали поход, а чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Уместо велике хришћанске силе, војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ, као и одреди слабо наоружаних крсташа.

hunyadi_kalemegdan-640x480Не зна се колика је била посада београдског утврђења. Највише је било крсташа. Они су долазили са свих страна, највише из Угарске, али и из Аустрије, Пољске, Чешке, Немачке. Главни логор крсташке војске био је код Земуна.

Турци су прво покушали да Београд заузму са Дунава, али је њихова флота разбијена 14. јула. Увидевши да не могу да одсеку град од река, а самим тим и од Угарске, Турци су се одлучили на жесток јуриш који је изведен 21. јула.

Остало је забележено да је београдско становништво било запрепашћено турском силом.То није био напад неког локалног турског заповедника, већ огромна војска коју је предводио султан.

Турци су нападали свим средствима али су се и хришћани жестоко борили. У борбу се укључило свештенство. Борбе су вођене како на бедемима тако и на улицама. Уз велике напоре Београд је одолео, а уследило је и турско повлачење. Од ових судбоносних догађаја прошло је тачно 560 година.

Вест о хришћанској победи одјекнула је као бомба Европом. Многи су се понадали да су турска освајања коначно заустављена. Забележено је да је папа Калист III био толико усхићен победом да је вести послао на све стране света, па су оне стигле чак и до етиопских владара.

Наређено је да се свуда приреде свечаности у част победе код Београда. Папа је 6. август прогласио даном београдске победе који је требало да се слави у целом хришћанском свету. Ниједан други догађај у средњовековној београдској историји није забележен у тако великом броју извора као ова победа.

Једно од подсећања на ово славно време, иако му је смисао заборављен, задржало се и до данашњих дана. Наиме, током опсаде папа Калист ИИИ је наредио да сваког дана у подне звона са сваке цркве звоне као позив верницима да се моле за браниоце Београда. У многим местима, међутим, вести о победи стигле су пре наредбе, па се подневна звоњава претворила у прославу хришћанског тријумфа.

Папа никад није повукао ову наредбу, тако да и данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне, у част хришћанске победе код Београда.

(дневно.рс)

KOMENTARI



17 коментара

  1. zenit says:

    E sada će rvatske crkve prestati da zvone. Oni koliko su glupi nisu ni znali da zvone u čast pobede Beograda. Gde si blaženi jbem ti porod, komentiraj!

    • Baja says:

      Sta je bre burazeru sra se peniš. Nabijem ti seku na rog

  2. Baja says:

    Di si Krajino cekam te da ti ledja slomim

  3. Baja says:

    Ilija Grahovac je nula za mene!!!!!

  4. Stanko says:

    Baja says. Nabijaš koze na rog, a luđi si od Zmaja.

  5. marinko says:

    sad ce baja udarati sa dunava mesto turaka hrvati su jaki borci i istorija pise baja zna da pliva

  6. utopija says:

    +! A nijednog slova o sv. Ivanu Kapistranu (Capestrano), franjevcu, koji je poslije tri mjeseca nakon obrane Beograda umro 23.10.1456. od kuge u Iloku. Kao da taj starac sa zastavom Imena Isusova nema nikakvih zasluga u skupljanju ljudstva, obrani i protunapadu. https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Kapistran

    • Pero Joksimovic says:

      Pročitaj roman "Teško pobeđenima" od Slavomira Nastasijevića i imaćeš detaljne podatke o ulozi Ivana Kapistrana i njegovih Husita u pomenutoj odbrani Beograda. Branioci su dobili bitku s Turcima ali su izgubili protiv kuge koja je izronila iz turskih nezakopanih lešina...

  7. Harry Neron says:

    Kao piše u ovom tekstu u ovoj bitki srba skoro da nije bilo. MOžda je radi te činjenice vitka s aturcima za Beograd maknuta iz oficielne srbeke istorije jer su srbi bili u sporadičnim ulogama i slepi guslari nisu mogli da spesne mitove oko srbskih junačina kad srba skoro da nije bilo u toj bitci. Ima još poštenja na tom svetu.

  8. utopija says:

    Ali je barem na slici. Slika govori više od riječi.

  9. sony says:

    Šta vas je???? Ajde što ste nepismeni, ali što ste glupi!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  10. sony says:

    Izvinavam se Baji idiotu, on je van svake konkurencije!!!!!!!!!!!!

  11. Hans says:

    Sveti Ivan Kapistran se vidi u sredini slike, a ni riječi o njemi... Koji kukavičluk i licemjerje, pa onda kažu nisu nikad lagali! Crni Srbi...    

  12. micky says:

    To nisu crkve nego hramovi demona...i sotone.

  13. da da says:

    mamu i tatu su ti napravili ti crni Srbi što ih spominješ,nemoj biti na kraj srca.. znaš da potičeš od Srba,a i srpskom ste kralju ljubili čizmu,de podseti me koliko godina,sve ti jebbem..

  14. milojko says:

    Pa nisu ga srbi odbranili od turaka, nego Mađari koji su bili večina u tadašnjem Beogradu.Srbi su pomagali turcima u opsadi Beograda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u